Izdavačka kuća Booka objavila je u aprilu čak tri nova izdanja i sva tri pretenduju da postanu veliki prolećni hitovi. U pitanju su knjige: „Priča o novom prezimenu“ Elene Ferante, „Levijeva tkaonica svile“ Miljenka Jergovića i „Toni Pagoda i njegovi prijatelji“ legendarnog režisera i oskarovca Paola Sorentina. Knjige italijanskih autora Feranteove i Sorentina predstavljaju nastavke bestselera „Moja genijalna prijateljica“ i „Svi su u pravu“ dok Jergovićeva zbirka označava početak saradnje izdavačke kuće Booka sa vodećim postjugoslovenskim piscem.

Izdavačka kuća Heliks predstavlja novu knjigu iz projekta "Trans-Evropa: književno putovanje kontinentom". Ovoga puta u pitanju je islandki roman "Priča o Jonu", Ofejgura Sigurdsona. Neobičan autor. Neobična knjiga. Priča o Jonu, islandskog autora Ofejgura Sigurdsona tematizuje novi početak na jugu zemlje za proteranog sveštenika Jona. Kako je svaki početak težak, tako i Jona na novom staništu dočekuje eruptirani vulkan Katla, te je on primoran da se bori s prirodnom katastrofom i njenim posledicama, kao i sa unutrašnjim nedaćama koje ga progone budući da je optužen za ubistvo.

Kao deo buduće nacionalne strategije za strip, Beograd i Srbija dobijaju kulturni poduhvat koji će obradovati sve naraštaje. Nova programska celina, Centar za umetnost stripa, počinje sa radom u Domu omladine Beograda u sredu 19. aprila organizovanjem „Dana Šerloka Holmsa: od Dojla do Lacija“, a nastavlja se sutradan, 20. aprila, druženjem ljubitelja „Politikinog Zabavnika“ i promocijom drugog toma sabranih priča najomiljenijeg srpskog i jugoslovenskog stripa „Dikan“. Potom će u petak 21. aprila u Kragujevcu biti predstavljan nacrt nacionalne strategije za strip i sam Centar za umetnost stripa.

Izdavačka kuća Heliks predstavlja novu knjigu iz projekta "Trans-Evropa: književno putovanje kontinentom". U pitanju je roman "Prostori", islandske autorke Odni Ejr (prevod: Tatjana Latinović). Prostori su roman koji briše granicu između autobiografskog i fikcionalnog, i na veoma uspešan način izaziva empatiju kod čitalaca jer se naratorka nalazi na životnoj prekretnici kakvu je gotovo svaka tridesetogodišnjakinja proživela, nezavisno od dela sveta i kulture u kojoj je sazrevala. Pisan u formi dnevnika, roman prati godinu dana života mlade spisateljice i njena putovanja. Okosnicu romana čine odnosi naratorke s bratom arheologom i novim partnerom ornitologom, ali i odnosi sa članovima porodice i društva u celini.

Po pozivu Akademske knjige iz Novog Sada Oto Horvat, autor zbrike priča Kao Celanovi ljubavnici (Akademska knjiga, 2016), gostovaće u Srbiji od 20. do 22. aprila 2017. godine. Oto Horvat je pesnik, prozaista i prevodilac. Rođen je u Novom Sadu. Živi i radi u Firenci. Oto Horvat rođen je 1967. u Novom Sadu. Završio gimnaziju u Sremskim Karlovcima. Studirao u Novom Sadu, Erlangenu i Berlinu. Živi i radi u Firenci. Objavljene knjige poezije: Gde nestaje šuma (1987, „Brankova nagrada”), Gorki listovi (1990), Zgrušavanje (1990), Fotografije (1996), Dozvola za boravak (2002), Putovati u Olmo (2008, Nagrada „Miroslav Antić”), Izabrane & nove pesme (2009); roman: Sabo je stao (2014, Nagrada „Biljana Jovanović”, Nagrada „Mirko Kovač” i najuži izbor za NIN-ovu nagradu).

Roman Privrženost opisuje neobičnu avanturističku porodicu Ertl koja je posle Drugog svetskog rata napustila Nemačku i nastanila se u Boliviji. U toj njima tuđoj zemlji glava porodice Hans Ertl pokušava da ostvari svoj veliki san o pronalasku drevnog grada Inka Paititi, izgubljenog negde u bespućima amazonske prašume. Hansova potraga za nedostižnim himerama i njegovo stalno odsustvo od kuće neće proći nekažnjeno i obeležiće sudbinu njegove žene i triju kćeri. Monika, najstarija, naslediće očev avanturistički i nekonformistički duh, što će je tokom godina usmeriti na ciljeve u koje je verovala, ali koji su bili daleko više zastrašujući od očevih.

U nekoliko rečenica mogli bismo rezimirati radnju romana Holandska devica, autorke Marente do Mor, dobitnice Evropske nagrade za književnost 2014. godine: Jana je osamnaestogodišnjakinja koja odlazi na imanje očevog prijatelja Egona fon Betihera da tamo provede leto i trenira mačevanje. Zaljubljuje se u učitelja, stupa sa njim u erotsku, strasnu vezu i gubi nevinost. Povremeno na imanje dolazi još nekoliko Egonovih učenika, blizanci Zigfrig i Fridrih, koji su takođe vrlo dopadljivi Janini vršnjaci. Na imanju se održavaju i menzure, tradicionalna takmičenja u kojima je cilj takmičara da na licu protivnika ostave vidljiv ožiljak. Radnja je smeštena u godine pred početak Drugog svetskog rata.

<<  Novembar 2024  >>
 po  ut  sr  če  pe  su  ne 
    
 

Putopisi, Intervjui..