Druga ENTER konferencija zakazana je za 25. i 26. april u Jugoslovenskoj kinoteci. Četiri programske celine koje će činiti ovogodišnji ENTER su: Tech Track, Short Talks, panel diskusije i radionice. U okviru Tech Track-a, Vladimir Lelićanin iz OriginTrail-a će govoriti o prednostima koje tehnologija blockchain donosi u rešavanju poslovnih problema. O ovoj tehnologiji govoriće i Ivan Bjelajac, operativni direktor kompanije GoDaddy i suosnivač MVP Workshop-a. Nebojša Stojanović i Nenad Gligorić iz DunavNET-a pričaće o primeni IoT-a u proizvodima masovne potrošnje, kao i o pravnim regulativama koje se tiču razvoja softvera prema GDPR-u. O trendu upotrebe Data Science-a u marketingu govoriće nam Dina Dicić.
Nedavno objavljena knjiga “Kritički vodič kroz srpski film, 2000-2017” trojice autora Đorđa Bajića, Zorana Jankovića i Ivana Velisavljevića, u izdanju Filmskog centra Srbije, je dobitnik prve nagrade u kategoriji knjiga koje imaju trajnu vrednost ili ostvaruju snažan naučni doprinos, a koju dodeljuje Festival knjiga FESK. Nakon zvaničnog uručenja nagrade, jedan od autora, Đorđe Bajić je izjavio: - “Nagrada poput ove je veliki podsticaj i motivacija za dalji rad. Zadovoljstvo je utoliko veće što se u ponudi ovog književnog festivala našlo čak 700 izdanja, i to izdanja koja po oceni organizatora i žirija predstavljaju zlatni presek najznačajnijih knjiga iz deset oblasti. Dobiti nagradu u takvoj konkurenciji je velika čast”.
Akademska knjiga, Francuski institut u Srbiji i Ustanova kulture gradske opštine Stari grad „Parobrod” organizuju 30. marta u 20 časova u UK Parobrod, promociju knjige: SNEŽNA LINIJA, Emanuel Rubena (Akademska knjiga, Novi Sad, 2017, prevela s francuskog: Melita Logo Milutinović). Sa autorom će razgovarati: Nađa Bobičić i Melita Logo Milutinović. Mladi francuski diplomata Samuel Vidubl obreo se u jednoj baltičkoj zemlji, koja je nekad bila u sastavu SSSR-a, a sada je novopečena članica Evropske unije. Zadatak mu je da, kao geograf po obrazovanju, precizno utvrdi spornu morsku granicu države.
Svečano proglašenje dobitnika nagrada na prvom konkursu „Novica Tadić“ za mlade pesnike obaviće se na svečanosti u Ministarstvu kulture i informisanja (Vlajkovićeva 3, pres sala, prvi sprat) u četvrtak, 22. marta u 12 časova. Diplome i plakete s likom pesnika Novice Tadića uručiće ministar Vladan Vukosavljević. Imena dobitnika i kratka obrazloženja o nagrađenim rukopisima saopštiće članovi žirija Dragan Hamović, Nikola Marinković, Milomir Gavrilović i Nedeljka Bjelanović.
"Umetnost strukturirane niti" u sredu, 21. marta 2018. u 18 časova, Galerija Žad MPU - U umetničkom stvaralaštvu Srbije, od pedesetih godina XX veka, svoje mesto zauzima i tapiserija. Njena se pojava može neposredno dovesti u vezu s evropskom tapiserijom koja je, posle više vekova dekadencije i tavorenja u senci slikarstva, upravo tada doživela svoju renesansu. Nesumnjivo je da su i naši prvi tapiseristi gradili svoja vizuelna iskustva i na delima starih kao i savremenih evropskih majstora.
Četvrti gost KROKODILove kuće za pisce u ovoj godini je Lisandri Kola koji nam dolazi iz Škodera u Albaniji. On je 65. autor-gost koji boravi u KROKODILovoj rezidenciji za pisce. Lisandri će nastupiti na Festivalu Svetski dan(i) poezije u sredu 21. marta od 20h u okviru programa SLUŠANJE POEZIJE koji organizuje Kulturni centar Beograda gde će beogradska publika imati priliku da čuje njegovu poeziju. Lisandri Kola je autor, istraživač i prevodilac. Profesor je Univerziteta u Tirani gde na Fakultetu za istoriju i filologiju predaje Albansku savremenu književnost i Istoriju soneta. Takođe, na katedri za novinarstvo predaje Teoriju prevođenja. 2014.godine postaje doktor književnih nauka.
Vikimedija Srbije i Svetska organizacija pantomimičara treću godinu za redom obeležiće Svetski dan pantomime internacionalnim uređivačkim maratonom u pisanju članaka na Vikipediji. Maraton će se održati 22. marta, na dan rođenja velikog pantomimičara Marsela Marsoa, a u okviru Prve svetske konferencije o pantomimi, koja se održava u Beogradu od 17. do 23. marta. Prethodna dva maratona donela su preko 50 novih i dopunjenih članaka na Vikipedijama na srpskom i makedonskom jeziku o znamenitim pantomimičarima, predstavama, tehnikama glume i pantomime, organizacijama… Time je značajno poboljšan sadržaj o ovoj temi na najvećoj onlajn enciklopediji, što doprinosi misiji Vikimedije širenja slobodng znanja.