U Domu omladine Beograda će u petak, 16. maja od 19h biti održana tribina posvećena knjizi "Tragovi karmina ‒ tajna istorija XX veka" Grejla Markusa. Ovaj vrhunski ekspert za američku kulturu i autor nekoliko najvažnijih knjiga o fenomenu rokenrola po prvi put je preveden na srpski jezik sa jednim od svojih najznačajnijih dela. Studija "Tragovi karmina" predstavlja pank kao pokretač istorije intelektualne avangarde XX veka.

"Markusova Tajna istorija je jedinstvena, produhovljujuća, krajnje interesantna, zavodljiva, duhovita i šarmantna knjiga, ali ne bih ovom prilikom govorio zašto je to tako, jer bi se to onda svelo na čistu deskripciju. Nešto ću vam ipak otkriti sada, a nešto na promociji u Domu omladine. Kao što sam već rekao, prošlost nas uči svemu... Lekcija u Tajnoj istoriji ima bezbroj. Jedna od ključnih je ona šezdesetih: 'Ljudi kojima je dovoljno stalo da rade i žive ispravno, mogu da promene istoriju' (Ebi Hofman). Hugo Bal, nemački pesnik i muzičar, i njegova žena, performer Emi Heningz, otvorili su kabareVolter u Cirihu, februara 1916, lansiravši dadaizam na najozbiljniji mogući način: '... stvari koje nam se događaju, stvari koje bi zaista trebalo da privuku našu pažnju i pokrenu/nateraju nas na akciju, ostavljaju nas nezainteresovanim, dosadom ispunjenim posmatračima. Međutim, skoro svaka situacija, istog trenutka kada se umetnički transponuje, budi našu pažnju – mi postajemo zainteresovani, mi je hvalimo, mi je kritikujemo, želimo da se angažujemo u okviru nje, da je promenimo... Ovo je paradoks koje se mora okrenuti naglavce – ponovo postaviti na noge," ističe Dejan D. Marković.

Pisac je započeo rad na knjizi fasciniran grupom Sex Pistols, tom "skandaloznom antimuzičkom grupom" koja je nastala u Londonu 1975. i nestala u roku od dve godine, inicirajući pojavu pank supkulture i dovodeći do transformacije pop-rok muzike širom sveta. Za Markusa, pank je simbol same prirode XX veka. O delu će govoriti Dejan D. Marković, prevodilac, Dejan Sretenović, istoričar umetnosti i Dragan Ambrozić, urednik programa Doma omladine Beograda.

"Markus izuzetno uspešno pledira da pretnja današnjice nije pasivnost, već pseudo-aktivnost, nagon da 'budemo aktivni', da 'učestvujemo' i tako maskiramo ispraznost onoga što se događa. Ljudi se neprestano 'angažuju/intervenišu' u svakodnevnim događanjima da bi 'nešto radili', učestvovali u besmislenim debatama i tako dalje. Ono što je istinski teško jeste napraviti korak unazad, povući se i sagledati sve to iz značenjima pregnantne perspektive, shvatiti šta se zapravo događa izvan bezbednih granica svakodnevne konformističke zone.

Prava veličina i značaj Markusove Tajne kulture sastoji se u tome da ona nije subverzivan čin – ona predstavlja istraživanje teorije subverzije. Razlika je značajna: u koricama knjige/pamfletu nema subverzivnih dela. Međutim, iz kritičke teorije RAĐA se cveće,' navodi Marković.

Jezik kojim je Grejl Markus napisao ovu knjigu odlikuje se neobičnim, nelinearnim izlaganjem, sa mnogo dugačkih digresija, ali to prevodiocu nije stvaralo probleme: "Prošle i ove godine preveo sam dva romana Vilijama S. Barouza – Queer i Nilski konji su se skuvali u svojim bazenima, koju je Barouz napisao u saradnji s Džekom Keruakom ‒ dva jedinstvena artefakta iz ranih dana pripadnika čvrstog jezgra bit generacije (Amerike predatomskih četrdesetih, kada bit generacija još nije oficijelno ni postojala), oba napisana bez literarnih, gramatičkih i sintaktičkih inhibicija. Oba romana karakterišu jednostavne, kratke rečenice iz svakodnevnog života i situacija  – razmišljanja/komentari/pomno zapisana konverzacija njihovih protagonista, koje zvuče toliko autentično/životno kao da su prethodno snimljene, a onda naknadno skinute s trake. Upravo to je ono što je, po meni, najveći izazov za prevodioca, ono što je najteže verno/verodostojno prevesti, i gde je kvalitet prevoda najočitiji.

S druge strane, transfer longplej/eruditskih/višekomponentnih/značenjima nabijenih, virtuoznih i vrludavih rečenica Grejla Markusa – njegove akademske studije koju može da razume i zavoli i neakademski pojedinac, išao mi je neuporedivo brže i lakše!  Paradoksalno, ali čista istina," objašnjava Dejan D. Marković.  

Tragovi karmina - tajna istorija 20. veka je knjiga koja je obeležila petanestak godina njegovog života i postala mu nezaobilazan životni saputnik, tvrdi Marković: "Od trenutka kada sam je skinuo s police u Gradskoj biblioteci, u Vankuveru, bila je to prava odiseja, kao i kada se radi o većini drugih knjiga koje sam pronašao-predložio za prevođenje-preveo, a preveo sam ih tridesetak – do istomenog dvobrojaGradca (1996) koji smo napravili po principu the best of, i najzad, do aprila ove godine, kada se ona pojavila u integralnoj verziji u svim boljim knjižarama u gradu. Markusova knjiga se pojavila krajem osamdesetih, to jest krajem XX veka,  a kod nas, najpre u digest, a zatim i u integralnoj verziji, početkom XXI veka, što je jako dobro tempiran i neuporedivo značajniji trenutak. Markusova Tajna istorijanas, kao i prošlost, uči svemu... Jedna od najznačajnijih stvari je možda kulturna strategija njenih mnogobrojnih slavnih/manje slavnih/neslavnih protagonista – zajedničke kulturne akcije zasnovane na zajedničkim interesima na horizontalnom nivou, na kome, samim tim, postoje odnosi međusobno stvarno jednakih... Pored niza onoga što sam otkrio uz Markusovu stručnu pomoć, radeći na Tajnoj istoriji saznao sam i za  postojanje soundtracka 'Lipstick Traces', kao i za njene mnogobrojne pozorišne adaptacije širom sveta," kaže Marković.

Prevođenje ovog dela jeste svojevrstan podvig, a postoji još Markusovih knjiga koje itekako zavređuju pažnju naših čitalaca: "Voleo bih da se moj prevod ove Markusove knjige ubrzo nađe na njegovoj polici s knjigama, među njenim prevodima na sve veće svetske jezike. Van svake sumnje, radi se o pravom kulturnom podvigu koji, s obzirom na postojeće uslove/neuslove, vredi barem pedeset puta više. Lično ću se potruditi da je Markus što pre dobije, kao što sam to svojevremeno uradio i sa mojim prevodima odlomaka iz Autobiografije Timotija Lirija (jedini prevod Lirija kod nas, 1988) i Brensonoveautobiografije Kako sam gubio nevinost (2001). To je prilika koja se zaista retko kome ulučuje i koja je utoliko vrednija. Ovoga puta, u okviru tog preliminarnog kontakta, predložiću Markusu da zajedničkim snagama prionemo na realizaciju jedne nove, još nepostojeće knjige njegovih izabranih eseja o rok kulturi. To ću najpre noćas da apsolviram – u snovima..." završava prevodilac MarkusovihTragova karmina.