Beogradska publika će 16. novembra od 21 sat u Domu omladine doživeti nesvakidašnje audio-vizuelno iskustvo: magiju svetlosti i zvuka uz primamljive vizuelne efekte predstaviće mađarski umetnici Žager Balaš & Kati Katona, u saradnji sa srpskim umetnikom Kӣrom. Žager Balaš je klavijaturista i producent vodećeg mađarskog elektronskog projekta Žagar. Njegov debi album „Local Broadcast“ uvršten je u  50 najvažnijih mađarskih albuma svih vremena, po izboru časopisa Wan2Magazine. Koautor je kultnog albuma „Shallow and Profound“, popularnog mađarskog muzičara Lasla Fogarašija, poznatijeg kao Yonderboi. Komponovao je muziku za mnoge filmove i popularne TV emisije (CSI), a Žagerove kompozicije emitovane su i na BBC radiju. Njegove pesme remiksovali su mnogi muzički producenti, radi kao label menadžer dve izdavačke kuće, a u kreativnom radu ga opčinjavaju uzbudljivi novi pravci savremene umetnosti. Žager Balaš i Kati Katona do sada su nastupali na mnogim događajima i festivalima audio-vizuelne umetnosti, a njihov umetnički performans zasniva se na stalnoj interakciji pokretnih slika i zvukova oblikovanih u trenutku. Njihov nastup 16. novembra organizovan je u saradnji Mađarskog kulturnog instituta u Beogradu (Collegium Hungaricum) i Doma omladine Beograda, a ulaznice po ceni od 500 RSD su u prodaji preko eFinity prodajne mreže i onlajn. U susret koncertu u Domu omladine, razgovarali smo sa Žagarom o njegovoj muzici i predstojećem nastupu.

Publika u Beogradu imaće priliku da poseti Vaš audio-vizuelni performans, u okviru kojeg sarađujete sa vizuelnom umetnicom Kati Katonom. Recite nam nešto više o nastupu i šta publika u Domu omladine može da očekuje?

Žager Balaš: Očekujemo u publici sve one koji su zainteresovani za uzbudljivu simbiozu savremene elektronske muzike i spektakularnih generativnih vizuala. Pripremamo uzbudljiv materijal za ovaj nastup.

Naziv performansa je „Disordered Space-Time“, zašto ste izabrali to ime?

Žager Balaš: Na naše performanse obično utiče konkretan fizički prostor. To znači da akustika sale, njena veličina ili arhitektonski elementi igraju ulogu u oblikovanju našeg nastupa. Vizuelni i muzički elementi nisu unapred planirani ili statični, već ih kreiremo u realnom vremenu. Ovi elementi služe kao referentne tačke ili znakovi koji pomažu publici da interpretira i doživi protok vremena i fizičkog prostora i mogu usmeravati percepciju publike i njeno razumevanje našeg umetničkog čina.

Kako ste počeli da sarađujete sa Kati i kako biste opisali vaš kreativni process, u kojem kao dvoje umetnika stvarate zajedno u realnom vremenu?

Žager Balaš: Upoznali smo se pre nekoliko godina na festivalskoj bini gde sam ja bio izvođač, a Kati VJ. Posle nekog vremena odlučili smo da radimo zajedno na novom audio-vizuelnom iskustvu. Skoro odmah smo dobili pozive za velike umetničke festivale širom Evrope. Na našim nastupima instrumenti i oprema su povezani, tako da je uočljiva sinhronizacija muzike i video projekcije.

Jedan ste od najznačajnijih umetnika na mađarskoj elektronskoj sceni, šta su vaše profesionalne preokupacije u ovom trenutku?

Žager Balaš: U poslednje vreme uglavnom nastupam sa svojim solo programom, fokusirajući se na atmosferični, meditativni ambijent i eksperimentalnu elektronsku muziku. Takođe radim na novom solo albumu, koji će biti objavljen na proleće sledeće godine. Pored toga, pokrenuo sam dve izdavačke kuće, “Free Seqence” fokusira se na atmosferičnu elektronsku muziku, dok je “Move Gently Records” bazirana na predstavljanju novih pop izvođača sa istočnoevropske muzičke scene, kao što su Deva, Flanger Kids, Labek & Chrobak.

Mađarska i Srbija su susedne zemlje – da li mislite da se međusobno dobro poznajemo, kada je reč o savremenim umetničkim scenama?

Žager Balaš: Ne baš, međutim, deljenje i razmena spadaju u najvažnije stvari na savremenoj umetničkoj sceni danas. Bilo bi sjajno da istočnoevropski umetnici više sarađuju, mislim da imaju vrlo blizak pristup.

Kako je došlo do saradnje sa srpskim umetnikom Kӣrom, sa kojim ćete zajedno nastupati 16. novembra u Domu omladine?

Žager Balaš: Kada smo dobili poziv za ovaj događaj došli smo na ideju da podelimo binu sa srpskim umetnikom koji dolazi iz sličnog muzičkog žanra. Kӣr je zaista uzbudljiv umetnik sa srpske elektronske muzičke scene.

Beogradski džez festival tradicionalno posebnu pažnju posvećuje promociji savremene srpske džez scene, sa naglaskom na koncertnom predstavljanju novih autorskih projekata najkreativnijih mladih umetnika. Jedan od njih je i vokalista Viktor Tumbas, čije ambiciozno debi ostvarenje Depths (Sekuoia Records) izlazi baš tokom 39. Beogradskog džez festivala. Viktor će sa svojim kvintetom održati koncert 25. oktobra u Domu omladine Beograda, u okviru programa Serbian showcase. Ulaznice su u prodaji preko eFinity mreže.

Veoma rano ste počeli profesionalno da se bavite muzikom, kada i kako ste se zainteresovali baš za džez? Ko su Vaši muzički uzori?

Viktor Tumbas: Još dok sam se školovao u Somboru, prilikom gostovanja na jednom koncertu, imao sam priliku da čujem učenike džez odseka Subotičke muzičke škole. Njihova virtuoznost, sloboda i improvizacija oduševili su me i naveli da dublje istražim džez muziku. Činilo mi se da džez stil i sam manir pevanja istog, prirodno pristaju mojoj boji glasa. To je dovelo do odluke da svoje dalje školovanje nastavim u Subotici, gde sam pored sviranja violončela, uporedo pohađao časove džez pevanja. Imam mnogo uzora iz raznih muzičkih žanrova ali ako bih morao da izdvojim nekoliko njih iz sveta džeza, to bi bili Johnny Hartman, Mel Tormé, Shirley Horn, Bobby McFerrin, Pat Metheny i Chick Corea.

Tokom nižeg i višeg muzičkog obrazovanja bili ste na vokalno-instrumentalnom odseku, modul violončelo, posle čega upisujete Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu, na Katedri za džez i popularnu muziku u klasi Vesne Petković. Kakva su Vaša iskustva tokom dosadašnjeg školovanja i koji su planovi za dalje usavršavanje?

Viktor Tumbas: Moja iskustva su pozitivna. Imao sam priliku da učim od dobrih profesora, sviram sa sjajnim muzičarima i time još više istražim i produbim svoj odnos sa muzikom. S ozirom da i dalje istražujem, želja mi je da nastavim dalje da se usavršavam u inostranstvu. Privukle su me zemlje Skandinavije, ali još ne znam zasigurno gde ću nastaviti svoje studije.

Nedavno ste predstavili svoj prvi autorski singl „Underwater“ sa debi albuma „Depths“, koji će 26. oktobra 2023. objaviti izdavačka kuća Sekvoia. Recite nam nešto više o albumu, sa kim ste sve sarađivali i kakav zvuk on donosi?

Viktor Tumbas: Na svom albumu prvencu, dobio sam priliku da sarađujem sa renomiranim umetnikom Vladimirom Nikolovim, kao i sjajnim kamernim orkestrom Muzikon. Pored članova kvintenta sa kojima sviram od početka studija, na albumu će se naći i gosti: Vokalni Kvartet Ming i Irina Pejoska (harfa). Album donosi novi zvuk muzičkoj sceni Srbije svojom bogatom orkestracijom gudača, stihovima introspektivne prirode i autentičnom improvizacijom svih članova kvinteta. Predstavlja sintezu različitih uticaja i stilova od kojih džez ima primarnu ulogu.

Koncert na devetom Srpskom Showcase programu Beogradskog džez festivala 25. oktobra biće i koncertna premijera Vašeg debi albuma. Kako će biti koncipiran nastup i ko su muzičari sa kojima ćete biti na bini? Šta biste poručili publici koja nije upoznata sa Vašom muzikom, zašto ne treba da propusti koncert?

Viktor Tumbas: Na koncertnoj premijeri albuma, nastupiću sa članovima svog kvinteta, Stevanom Milijanovićem (klavir), Aleksom Milijanovićem (bubnjevi), Miroslavom Šarbanovićem (kontrabas) i Lukom Malkom (gitara). Zajedno ćemo u formaciji kvinteta izvesti autorske pesme koje će se naći na albumu. Publici koja nije upoznata sa našom muzikom bih poručio da dođe na nastup kako bi se upoznala sa novim i zanimljivim zvukom koji izvodimo. Smatram da je direktan kontakt sa slušaocem od krucijalne važnosti u muzici i time ću se zajedno sa članovima kvinteta voditi prilikom nastupa na devetom Srpskom Showcaseu. Želja mi je da emotivno dosegnem do svakog slušaoca ponaosob, pa se za razliku od većine tekstova koji se pišu u današnje vreme, svi tekstovi sa albuma bave odnosom individue sa samim sobom.

Vaš kvintet je jedan od pet džez sastava koji su odabrani na prvom nacionalnom konkursu Serbia Creates: The Spotlight, koji ima za cilj da pruži podršku najvećim srpskim muzičkim talentima. Platforma Serbia Creates Music podržala je vaš nastup u okviru devetog Serbian Showcase programa na 39. Beogradskom džez festivalu. Koliko je po Vašem mišljenju važan ovakav vid afirmisanja mladih džez umetnika? Šta za Vas znači prilika da svoje stvaralaštvo predstavite širokoj publici, stranim i domaćim medijima na najstarijem srpskom džez festivalu?

Viktor Tumbas: Ovakav vid afirmisanja je zaista bitan u našoj zemlji u kojoj do nedavno džez muzika nije bila dovoljno prepoznata i podržana, a po mom mišljenju, ona i dalje zaslužuje veću pažnju i podršku. Ovakvo afirmisanje je od velike važnosti kako bi džez umetnici dobili priliku da promovišu svoj rad i profesionalno se razvijaju. Zaista sam počastvovan što se baš moj kvintet našao kao jedan od pet izabranih džez sastava konkursa Serbia Creates: The Spotlight, što je moj autorski rad prepoznat i što sam dobio priliku da ga predstavim na ovako uticajnom i meni izuzetno dragom džez festivalu. Nastupom na ovogodišnjem Beogradskom džez festivalu dobiću priliku da podelim svoju muziku i pogled na nju sa ljudima iz Srbije, regiona i drugih država, a to je nešto što već dugo želim.

Iako ste veoma mlad muzičar već ste ostvarili značajne uspehe na profesionalnom planu, a šta su Vaše želje za budućnost?

Viktor Tumbas: Moja želja za budućnost je da nastavim da istražujem svet muzike sa istim entuzijazmom koji posedujem sada, upoznam se i sarađujem sa što više muzičara iz različitih krajeva sveta, snimim još mnogo albuma i dosegnem do one publike koja se zaista pronalazi u mojoj muzici.

Pored nastupa svog kvinteta, čije koncerte sa programa 39. Beogradskog džez festivala preporučujete publici?

Viktor Tumbas: Ovogodišnji, kao i svaki prethodni, Beogradski džez festival nudi sjajan i raznovrstan program publici. Moja topla preporuka je da posetioci poslušaju što više koncerata i upoznaju se sa imenima koja do sada nisu znali, na taj način i njima pružaju šansu i direktnu podršku. Svi koncerti su vredni slušanja a ja lično neću propustiti koncert Gerald Clayton Tria, koncert Manuel Hermia Freeteta i koncert Hayden Chisholm Quarteta.

Izvor DOB

Srpski showcase program na Beogradskom džez festivalu ustanovljen je 2015. godine, sa željom da se u okviru jedne programske večeri domaćoj publici i medijima, kao i inostranim džez kritičarima koji festival tradicionalno posećuju u velikom broju, skrene posebna pažnja na visok umetnički nivo i raznovrsne kreativne postupke u savremenom srpskom džezu. Jedan od mladih srpskih džez talenata je i kontrabasista Miloš Čolović, koji će sa svojim triom nastupiti 25. oktobra u Domu omladine, u sklopu 39. Beogradskog džez festivala. Ulaznice su u prodaji preko eFinity mreže.

Kako ste se našli i pronašli u džez muzici i zašto baš kontrabas?

Miloš Čolović: Od malena me je privlačila uloga basa. Pre nego što sam počeo da se bavim džezom moji prvi muzički idoli su bili mahom bas gitaristi iz death metal bendova koje i dalje volim. Kada su u pitanju džez i kontrabas, presudni momenat je bio moj prvi kontakt sa muzikom Billa Evansa i Ahmada Jamala. Kontrabasisti u njihovim sastavima – Scott LaFaro i Israel Crosby su razlog zbog kojeg sam počeo da sviram taj instrument.

Neprevaziđeni gruv Jamalovog trija, emotivna dubina i težina Evansove muzike kao i njegova interakcija sa kontrabasistom, kreativnost i virtuoznost LaFara i Crosbyjev masivan ton i savršene walking bass linije su neke od stvari u kojim sam se pronašao.

Završili ste džez odsek u SMŠ Stanković, nakon toga upisujete Muzičku akademiju u Gracu, a dalje usavršavanje nastavljate na master studijama u Beču. Kakva su Vaša dosadašnja iskustva tokom školovanja na ovim prestižnim akademijama?

Miloš Čolović: Ljudi koje sam upoznao tokom studija u Gracu, profesori i studenti, su jako uticali na moj muzički razvoj. Koliko god korisna bila predavanja, najbitniji aspekat studiranja u inostranstvu jeste povezivanje sa drugim muzičarima. Ja trenutno mogu da kažem da se osećam kao domaći na džez sceni u Beogradu, Beču i Gracu i taj osećaj pripadnosti mi, kao i većini muzičara, dosta znači. Moram da istaknem značaj džez odseka SMŠ Stanković i pre svega profesora Predraga Revišina, koji mi je omogućio da na studije dođem sa velikim predznanjem i već formiranim muzičkim ukusom i poznavanjem istorije džeza.

Svoj trio, čiji članovi su Andreja Hristić (klavir) i Miloš Grbatinić (bubnjevi), osnovali ste 2015. godine, a sada pripremate i prvi album. Recite nam nešto više o autorskom debi albumu i kakav zvuk on donosi?

Miloš Čolović: Bend u ovoj postavi funkcioniše zaista dugo i pored nastupa u triju, Andreja, Miloš i ja smo nastupali i kao ritam sekcija Uglješe Novakovića i Maksa Kočetova. Album je nešto što smo dosta odlagali nakon što sam se preselio u Grac i trenutno imamo dovoljno materijala za dve ploče, tako da se radujem što ćemo u 2024. konačno objaviti naše prvo izdanje. Muzika koju pišem se definitivno može nazvati post bapom. Neki od uzora su mi Wayne Shorter, Joe Henderson, Andrew Hill, itd, a tu je i uticaj filmske muzike, koji se pre svega ogleda u numeri inspirisanoj muzikom koju je Basil Poledouris napisao za Konana varvarina. Takođe, pored trija, na albumu će biti i gostujući solisti dobro poznati našoj publici.

Nastupate u okviru devetog Serbian Showcasea 25. oktobra u Domu omladine Beograda. Više puta ste bili član bendova koji su nastupali na Beogradskom džez festivalu, a sada ćete održati koncert sa svojim triom. Šta za vas znači prilika da svoj autorski rad predstavite na najstarijoj srpskoj džez manifestaciji? Šta publika može da očekuje od koncerta Miloš Čolović Trija

Miloš Čolović: Kada god nastupam u Beogradu sa nekim od mojih bendova radujem se, jer u publici očekujem mnoge meni drage ljude, ali osećam i posebnu odgovornost da na što bolji način predstavim ovaj žanr u svom rodnom gradu. Kada je u pitanju Beogradski džez festival ta odgovornost je naravno još veća. Sva trojica imamo ogromnu ljubav prema bogatoj istoriji džeza i trudimo se da bez ikakvog kompromitovanja i uz neizbežni lični pečat približimo taj izraz publici, bilo to putem zanimljivog interplaya, atmosferičnih boja, sirove energije ili masnog svinga.

Kao jedan od najmlađih učesnika Beogradskog džez festivala govorili ste na svečanom otvaranju 31. izdanja manifestacije, 2015. godine. Kako se sećate te večeri?

Miloš Čolović: Beogradski džez festival 2015. je jako bitan koncert za mene. Bend Jelene Jovović sa kojim sam nastupao je pored vrhunske domaće ekipe sadržao i zaista neverovatne goste. I te večeri, kao i uvek tokom početka moje muzičke karijere, u Beogradu sam osetio ogromnu podršku i poverenje iskusnijih kolega u bendu. Takođe se sećam velike moralne podrške od strane ekipe iz organizacje festivala, koja mi je definitivno bila potrebna pošto sam po pitanju govora zapravo imao veću tremu nego oko samog nastupa.

Do sada ste imali priliku da sarađujete sa mnogim domaćim i inostranim uglednim kolegama muzičarima. Šta je ono najvažnije što ste naučili iz saradnji sa kolegama i kako je to uticalo na Vaš umetnički razvoj? Da li postoji neka saradnja na koju ste posebno ponosni?

Miloš Čolović: Između brojnih kolaboracija sa zaista neverovatnim muzičarima svih uzrasta je teško išta izdvojiti, ali morao bih da spomenem brojne saradnje sa Denaom DeRose i Renatom Chiccom, profesorima na muzičkoj akademniji u Gracu, kao i sa mladim njujorškim pijanistom, Davisom Whitfieldom. Saradnja sa luksemburškim bubnjarem, Mathieuom Clementom je rezultirala njegovim drugim albumom koji će izaći sledeće godine i sadrži dve moje pesme. Kao što sam već spomenuo, taj osećaj bratstva i pripadnosti na sceni je nešto što jako vrednujem. Tu se ističe činjenica da među brojnim lokalnim bendovima u Beču redovno nastupam i sa kvartetom legendarnog Romana Schwallera u kojem sviraju i Oliver Kent i Mario Gonzi.

Trenutno živite, svirate i studirate u Beču, gde ste član još jednog sastava – Soothsayer, sa kojim takođe radite na albumu. Da li planirate da nastavite da gradite karijeru u inostranstvu? Kakve su želje i profesionalni planovi za budućnost?

Miloš Čolović: Trenutni plan je da ostanem u Beču. Zaista sam se pronašao na austrijskoj sceni, a takođe sam i na lokaciji odakle vrlo lako mogu da povežem nastupe u susednim zemljama. Pored brojnih bendova u kojima sviram kao sajdmen glavni fokus mi je Soothsayer, bend sa kojim sva trojica nameravamo da što više snimamo i putujemo. Takođe se trudim da održavam kontakt sa beogradskom scenom i publikom za koju sam jako vezan i što više nastupam u Srbiji tako, da zaista koristim svaku priliku koju imam da dođem kući.

Pored nastupa Vašeg trija čije koncerte sa programa 39. Beogradskog džez festivala preporučujete publici?

Miloš Čolović: Definitivno Gerald Clayton, Dave Douglas i John Scofield! Preporučio bih i Max Kochetov Quartet featuring Fabrizio Bosso, gde možete čuti Andreju i Miloša u drugom kontekstu, kao i druga dva benda koja nastupaju na Serbian Showcaseu pre nas (Viktor Tumbas i Jovan Milovanović). Kvintet Fabiana Ruckera nisam još slušao, ali su mi i on i basista Andreas Waelti poznati iz drugih sastava kao vrhunski muzičari tako da to neću propustiti.

Izvor DOB

Najstarija srpska džez manifestacija nastavlja sa predstavljanjem i afirmacijom predstavnika Novog srpskog džez talasa. Na devetom “Serbian Showcase” programu, koji se održava u okviru 39. Beogradskog džez festivala, 25. oktobra u Domu omladine nastupiće kvartet Jovana Milovanovića. Ovaj talentovani gitarista, publici će predstaviti svoj autorski prvenac, album Away From You, koji je stekao značajnu pažnju međunarodne džez kritike.

Diplomirali ste džez kompoziciju na Berkli muzičkom koledžu početkom dvehiljaditih, ali ste ozbiljnije krenuli da se bavite muzikom tek pre nekoliko godina. Kako je izgledao Vaš profesionalni put u muzici i šta Vas je ponovo usmerilo ka džezu?

Jovan Milovanović: Mislim da nisam nikada napravio prekid sa muzikom i džezom. Ta ljubav ka muzici i istraživanje muzike i gitare je uvek bilo prisutno. Ono gde se nisam pronašao je potreba da provodim noći po klubovima, hang out da bih bio prisutan među muzičarima, da budem posvećen samo i isključivo muzici, itd. Meni je jedan moj profesor i vrhunski gitarista još tokom studija jednom rekao: devojka-žena da, porodica, odnosno deca, ne, ako želim da budem profesionalni gitarista. To je savet koji nisam prihvatio i ne kajem se. Porodica mi je bila na prvom mestu i životne okolnosti su odredile vreme kada ću snimiti album i biti u prilici da se muzički izrazim. Što se tiče mog profesionalnog puta, na Berkli koledžu sam studirao uporedo izvođenje i džez kompoziciju, ali sam se na kraju opredelio da diplomiram džez kompoziciju, jer su studije kompozicije u to vreme za mene bile muzički izazov i put u nepoznato. Pre Berkli muzičkog koledža sam učio na džez odseku u Muzičkoj školi Stanković.

Vaš debi album ,,Away From You” objavila je prošle godine američka izdavačka kuća Shifting Paradigm Records i privukao je pažnju kako domaćih tako i međunarodnih kritičara, ali i publike. Recite nam nešto više o svom prvom autorskom izdanju.

Jovan Milovanović: Moje prvo autorsko izdanje je nastalo iz potrebe da se izrazim i da kompozicije koje sam napisao podelim sa svetom. Da ne ostanu samo na papiru, odnosno kao nekakav dar koji sam zakopao. Ja kompozicije smatram darom jer situacija kada sednete ispred praznog papira i nemate ništa je najsličnija očaju. I posle mnogo muke i neuspešnih pokušaja, zgužvanih papira neka iskra odnosno ideja dođe kad se najmanje nadate u nekoj šetnji, ili dok svirate… I iz toga se uz zanatsko umeće rodi kompozicija koja vam priraste za srce i negde u sebi znate da je dobra. Te moje kompozicije su me naterale da snimim prvi album. Dobar deo kompozicija je nastao još početkom dvehiljaditih i bio inspirisan mojim uzorima u džez muzici kao što su Wayne Shorter, Chick Corea, John Scofield, Branford Marsalis, itd. Takođe veliku podršku i ohrabrenje da uopšte počnem da sviram i snimim moje kompozicije sam imao od bubnjara Aleksandra Cvetkovića Drame i pijaniste Aleksandra Grujića sa kojima sam pre nekoliko godina nastupao u formi organ trija.

Nastupićete na 39. Beogradskom džez festivalu u okviru devetog Serbian showcasea. Ovaj program organizuje se od 2015. godine sa željom da se domaćoj publici i medijima, ali i inostranim džez kritičarima skrene posebna pažnja na kreativne autore savremene srpske džez muzike. Koliko je po Vašem mišljenju važan ovakav vid afirmisanja džez muzičara i samog žanra?

Jovan Milovanović: Mislim da je svaki pokušaj afirmacije kulture u današnjem materijalističkom svetu veoma vredan. Takođe, afirmacija džeza je veoma važna kao jedinstvene umetničke forme koja možda nije za svakoga, ali je veoma posebna zbog improvizacije, složenosti forme, harmonije, stilske širine koje ima i same neponovljivosti vrhunskog muziciranja. Mislim da je srpska džez scena veoma kvalitetna i da je važno da podržimo domaće autore i muzičare.

Vaš koncert zakazan je za 25. oktobar u Domu omladine Beograda. Kako će biti koncipiran nastup? Recite nam nešto više o kolegama iz kvarteta i saradnji sa njima.

Jovan Milovanović: S obzirom da je vreme trajanja nastupa u okviru programa Serbian Showcase ograničeno na 45 minuta, moraću da izostavim neku od kompozicija sa albuma. Takođe, u dilemi sam kako da koncipiram sam nastup u smislu sleda kompozicija odnosno smenjivanja sporijih atmosferičnih kompozicija sa bržim i energičnim kompozicijama, odnosno kojim kompozicijama da dam prioritet.

Kolege iz kvarteta su vrhunski muzičari koji su dobro poznati našoj džez sceni. Kristijan Mlačak je saksofonista Big Benda RTS-a, a Milan Nikolić i Aleksandar Cvetković predaju na Fakultetu muzičke umetnosti. Oni su veoma aktivni na našoj i inostranoj džez sceni kao muzičari u raznim sastavima, ali i kao lideri svojih autorskih projekata. To su ljudi koji su mi pružli ruku i pomogli kada mi je bilo potrebno i imali su poverenje u jednog novajliju. Takođe, ono što mi je veoma bitno je da imamo dobru muzičku i nemuzičku komunikaciju i uzajamno poverenje i razumevanje.

Najstarija srpska džez manifestacija, Beogradski džez festival održava se po 39. put pod sloganom ,,JAZZSCAPES”. Šta za Vas kao muzičara znači ova manifestacija i da li su na Vas tokom prethodnih godina nastupi nekih kolega ostavili poseban utisak?

Jovan Milovanović: Beogradski džez festival nudi priliku slušaocima da čuju ono najbolje što postoji u svetu džez muzike što se tiče bendova i izvođača i to na najbolji način koji je primeren za umetničko izvođenje. Ovo se odnosi i na inostranu i na domaću džez scenu. Takođe, mislim da je veliki značaj ove manifestacije za domaće izvođače da budu u prilici da promovišu svoju muziku i budu viđeni od strane muzičkih kritičara, novinara i umetničkih direktora drugih muzičkih festivala.

Prethodnih godina nisam posećivao koncerte. Kao neko ko je veoma osetljiv i za čas pod uticajem dobre muzike bude odvučen u nekom drugom muzičkom pravcu, morao sam da napravim neku vrstu otklona i da oslušnem sebe i pokušam da nađem neki svoj izraz sa kojim ću biti zadovoljan. Tako da sam svesno pogasio spoljne uticaje kvalitetnih koncerata kao ometanje svog unutrašnjeg glasa i pravca. Sa druge strane, tokom studija u Bostonu sam bio u prilici da prisustvujem mnogim koncertima legendi džez muzike, ali koncerti koje sam doživeo na Beogradskom džez festivalu u mladosti zbog atmosfere i naboja srpske publike su bili najbolji na kojima sam prisustvovao. Jedan od njih je nastup Branforda Marsalisa sa Kenny Kirklandom u Beogradu.

Šta su Vaše želje i profesionalni planovi za budućnost?

Jovan Milovanović: Što se tiče sadašnjeg projekta želja mi je da pokušam da nastupim sa mojim kvartetom van granica naše zemlje. To je jedno iskustvo koje mi nedostaje. Nastup u nekom od evropskih klubava ili festivala. Što se tiče nekih budućih projekata, želja mi je da snimim drugi album koji će biti više kompozitorski koncipiran. Odnosno, snimio bih kompozicije pisane za različite instrumentalne sastave, od solo gitare do big benda. To su kompozicije koje su već spremne i koje traže veliku organizaciju i sredstva da bi bile snimljene kvalitetno i na odgovarajući način. Takođe, drugi album bi delimično bio inspirisan srpskom muzikom.

Ulaznice za ovaj i druge koncerte u okviru 39. Beogradskog džez festivala su u prodaji preko eFinity prodajne mreže i onlajn.

Izvor: DOB

Pod sloganom „JAZZSCAPES“, Beogradski džez festival od 24. do 29. oktobra povešće ove godine po 39. put publiku na jedinstveno putovanje muzičkim pejzažima celog sveta, zajedno sa sastavima koji pomeraju granice džeza i čine ovaj žanr uzbudljivim i umetnički vrednim. Svečano otvaranje 39. Beogradskog džez festivala zakazano je za 25. oktobar od 19.00 u Velikoj sali Doma omladine Beograda, koncertnim programom kvarteta saksofoniste Maksa Kočetova, koji će nastupiti sa italijanskim trubačem Fabricijom Bosom, kao specijalnim gostom. Rodom iz Ukrajine, Kočetov od 2006. godine živi u Srbiji i svojim debi albumom iz 2014. postavio je kamen-temeljac Novom srpskom džez talasu. Prošle godine nastavio je diskografsku karijeru izvanrednim ostvarenjem za italijansku kuću A.MA Records, izazivajući pažnju svetske džez kritike. Na otvaranju najstarijeg srpskog džez festivala ove godine predstaviće novo izdanje koje uskoro objavljuje, sa svojim kvartetom: Andreja Hristić – klavir, Boris Šainović – kontrabas i Miloš Grbatinić – bubnjevi. Ulaznice za ovaj i druge koncerte u okviru 39. Beogradskog džez festivala su u prodaji preko eFinity prodajne mreže i onlajn.

Veoma rano ste ušli u svet muzike i započeli školovanje, prvo ste učili da svirate klarinet i harmoniku, a zatim saksofon. Kada ste se zainteresovali za džez muziku i zašto ste odabrali baš saksofon?

Max Kochetov: Već sa 6 godina počeo sam da učim paralelno 3 instrumenta: saksofon, klarinet i klavirsku harmoniku. Klavirska harmonika je bila želja moga oca, ali ja sam sebe pronašao u saksofonu. Kako je jedan srodni instrument obavezan na akademiji, u srednjoj muzičkoj sam se odlučio za saksofon i klarinet. Tokom emitovanja jedne džez emisije na TV-u, čuo sam trubača Arta Farmera koji je izvodio numeru „My Funny Valentine“. Tog trenutka sam se zaljubio u džez.

Studirali ste saksofon na kijevskom državnom muzičkom koledžu R.M.Gliera, a zatim ste 1997. otišli na specijalizaciju u Nemačku. Svirali ste po nemačkim i francuskim klubovima, osvojili nekoliko nagrada. Šta je ono što iz današnje perspektive smatrate najvažnijim profesionalnim iskustvom iz tog perioda?

Max Kochetov: Sve je to bilo iskustvo. Upoznavanje muzičara, druženje na klupi, jam-sessions sa profesorima, putovanja, sviranje u studentskim big bendovima, kad zaboraviš neki papir kad ideš preko granice… Na moje stvaralaštvo, pak, najviše su uticali muzičari sa kojima sam imao priliku da nastupam. Interakcija sa njima je ono što mi dalje pomaže da profesionalno rastem i da se razvijam.

Životni put Vas je sredinom dvehiljaditih, doveo u Srbiju i od tada živite i radite u Beogradu. Sarađivali ste sa brojnim kolegama, učestvovali u mnogim projektima, deset godina ste bili član Big benda RTS, kao prvi alt i najupečatljiviji solista, a potom ste se otisnuli u autorske vode i objavili dva autorska albuma (2014. i 2015. godine). Domaća kritika svrstala Vas je među začetnike i nosioce Novog srpskog džez talasa, kako Vi doživljavate tu ulogu? Kako biste definisali savremenu srpsku džez scenu, svoj doprinos i poziciju na njoj?

Max Kochetov: Pre svega hvala na komplimentu. Ja sam bio jedan od muzičara nove generacije koji je pokrenuo novi talas savremene autorske džez muzike. Što se tiče savremene srpske džez scene, ja sam lično baš ponosan na naše mlade muzičare. Svi oni rade punom snagom i vrhunskim kvalitetom.

Nastupali ste na Beogradskom džez festivalu 2014. godine, gde ste debitovali kao lider. Kako se sećate tog koncerta i šta je značio za Vašu karijeru u tom trenutku?

Max Kochetov: Bilo je stvarno mnogo uzbudljivo. Poseban je osećaj kad posle tebe na binu izlaze tvoji idoli – Perez, Patitucci, Blade… Mislim da smo i mi ostavili lep utisak, kako na publiku tako i na starije kolege u bek-stejdžu, sa kojima smo se posle družili.

Treći autorski album Altered Feelings objavili ste 2022. godine za A. MA Records, a na 39. Beogradskom džez festivalu premijerno ćete sa svojim kvartetom izvesti numere koje će se naći na sledećem albumu koji objavljujete uskoro za istog izdavača. Recite nam nešto više o izdanju koje pripremate: kakav zvuk donosi, šta je idejna osnova novih kompozicija, kako funkcioniše stvaralački proces sa kolegama u bendu?

Max Kochetov: Zvuk novog albuma biće potpuno drugačiji. Muzika je dosta zahtevna za vežbanje, ali svi iz benda zajedno uživamo u procesu njenog oblikovanja. Jedva čekamo koncert i reakciju publike.

Najstarija srpska džez manifestacija, Beogradski džez festival, pored toga što ima za cilj da pruža podršku domaćim džez muzičarima, takođe i povezuje domaće umetnike sa kolegama iz inostranstva. Ove godine sa Vašim kvartetom nastupaće i čuveni italijanski trubač Fabrizio Bosso. Na koji način će biti koncipiran vaš nastup i zbog čega ste se odlučili na saradnju baš sa ovim renomiranim italijanskim umetnikom?

Max Kochetov: Fabricija pratim odavno i on je za mene jedan od najboljih u svetu. Na saradnju sa njim sam se odlučio jer sam smatrao da bi njemu baš legla muzika koju sam napisao za novi album. Čuli smo se pre nekoliko dana, i on jedva čeka da sviramo taj novi materijal.

Već dugo godina se profesionalno bavite muzikom i poznato ste ime na džez sceni. Do sada ste ostvarili veoma značajne uspehe i saradnje, šta je ono na šta ste posebno ponosni? Kako gledate na svoju dosadašnju karijeru i šta su želje i planovi za budućnost?

Max Kochetov: Posebno sam ponosan na svoju ćerku Katarinu, koja je krenula mojim stopama i već pravi ozbiljnu karijeru. To je za mene najveći ponos! Što se moje karijere tiče, samo rad i mnogo snimanja. Materijala već ima i za peti album, a biće još iznenađenja, kako u vidu novih zvukova tako i gostiju na novim albumima.

Pored nastupa Vašeg kvarteta sa Fabriziom Bossom, čije koncerte sa programa 39. Beogradskog džez festivala preporučujete publici?

Max Kochetov: Osim glavnih zvezda, ja ću, iskreno, da probam da slušam sve! Ima mnogo izvođača koje sam preslušao na internetu i oduševljen sam.

izvor: DOB

U okviru Drum Dum Festa 12, prvi put nakon više od trideset godina, nastupa legendarna makedonska grupa „Leb i Sol“. Za bubnjevima je neprikosnoveni Mihail Parušev.
Mihail ,1989. godine počinje da svira sa profesionalnim skopskim bendovima (Oktavijan, SETH, Arhangel, Kismet - Mizar, Vlatko Stefanovski Trio, Project Zlust, String Forces, BLLA BLLA BLLA, Parussion group, Amon Mra  i mnogi drugi). Godinu dana kasnije proglašen je za najboljeg bubnjara na rok festivalu u Skoplju, a iste godine upisuje Muzičku školu „Ilija Nikolovski Luj“ na studije klasičnih udaraljki kod profesora, Zorana Spasovskog. Godine 1992. snima svoj prvi album sa grupom Set, dok je 1996. snimio album sa Arhangelom. Zajedno sa Aleksandrom Pop-Hristovim počinje da radi sa Vlatkom Stefanovskim, a 1998. snimaju album kao V.S. Trio, a iste godine zajedno sa Gjokom Grujevskim i Džijanom Eminom formira grupu „PROJECT – ZLUST“.

U bendu „Leb i Sol“  već 13 godina, šta je za tebe značio bend pre ulaska u sastav i nakon toga?

- Ja sam isto godište kao Leb i Sol (smeh). Od malih nogu sam ih slušao, budili smo se uz njihovu muziku. U mojoj porodici se nekako znalo da ću biti bubnjar. Imao sam set bunjeva već sa šest godina i tata me je odveo kod Garabeta Tavitjana, originalog bubnajra benda, da pohađam časove. Garo je rekao: „Pa on sve zna, šta da ga učim“ (smeh). Nekako sam se razvio, slušajući „Leb i Sol“ tako da sam baš bio spreman, kada su me pozvali. Svirali smo širom sveta.

Kažeš da je „Leb i Sol“ dosta uticao na tebe, koga bi još navao?

- Jako sam voleo „EKV“ pored toga. Nisam imao puno vremena da slušam domaće bendoove, jer sam uglavnom svirao. I ono što se u to vreme zvalo rokenrol, za mene su to bili EKV i Leb i Sol. Dosta sam slušao bendove „Deep Purple, Led Zeppelin, The Beatles, Nirvana, Red Hot Chili Peppers“... Onda sam malo zašao i među gotik bendove, a nakon srednje škole povukao me je džez. Kada sam upisao Akedemiju, malo sam „zaglavio“ svirajući džez i upoznao tu muziku, ne samo kao bubnjar, već kao i kompozitor. Imao sa sreće da se „muvam“ po prostrijama makedonske televizije gde su džez orkestri vežbali, a čiji sam bio i deo, imao sam sreće da budem deo tog „Big Benda“ u Makedoniji, pre nego što se raspao, nažalost. Uvek sam želeo da budem basista ili gitarista, ali sam se „provukao“ kao bubnjar (smeh). Znate šta, odaću vam jednu tajnu, ja sam čekao da me pozovete (smeh). Izvini, ja sam Jugosloven (smeh) naučio sam dosta i od Sedmorice mladih, beogradskog Big Benda, kada bih to video na televiziji, nisam znao da je to bio džez, za mene je to bila muzika! U Skoplju imamo dobar džez festival, pa sam imao prilike i sreće kao klinac da slušam te koncerte. Imao sam dosta „gurua“. Prvo mi je otac dao ploče u ruke da slušam rokenrol, ali da znam i makedonsku tradicionalnu muziku, zato što je ta muzika za nas Makedonce najbolja škola. Mi imamo taj makedonski tradicionalni džez, to je ta muzika koja nam daje sve ustvari, to je prava inspiracija.

Parušev, koji je u sastavu "Leb i Sol" već 12 godina, a koji ima puno uspešnih projekata iza sebe, kao jedan dominatniji je "Projekat AGOL" ili „Ansambl Parision Group“ njegovog benda „Parision“. Kompozicije su deo Paruševog rada, a za projekt "AGOL Parision Group" pripremljene su obrade za deveteročlani orkestar. Baza je makedonska muzika, ali u potpuno novoj i modernoj izvedbi.

Kada se moja muzika prvi put pojavila, negde 1999. godine, to je bila moja prva pesma koju sam napravio na gitari, dan danas je sviram sa bendom, jeziva je pesma i dosta koristim to doba, kada sam bio mlad za inspiraciju. Trudio sam se da ne ličim na ono što slušam ili na razne druge autore, ali vuče sve to na džez-rok, samo što nema džez harmonije u mojoj muzici, ti džez akordi su prisutni kod mene, ali su iz klasične muzike.

Šta je muzika za tebe?

- Ljudi se leče muzikom! Mi i kada sviramo slušamo muziku i kako zvuči taj celi bend, divimo se toj muzici i gledamo da bude što bolja, pogotovu Leb i Sol, to je svemirska muzika. Njihov vidik muzike, odnosno kako oni vide muziku, mislim da ni u jednom bendu nisam
imao takvo iskustvo, to su samo neke tajne koje se slušaju na sceni, prosto druga dimenzija i treba je razumeti.

Rekao si, da si čekao da te Drum Dum Fest pozove, pa mi reci kako karakterišeš naš festival i koliko je važan iz tvoje perspektive za mlade muzičare?

- Na Balkanu ima strašnih bubnjara, mlađih ili starijih, dobro je i samo to druženje. One bubnjarske priče, koje palice koristiš, bubnjeve, jesi probao ovo ili ono... Radionica u sklopu festivala je sjajna stvar zbog edukacije mladih bubnjara, iako današnja deca sa svim sredstvima informacija jako rano počinju da sviraju, po meni je nekako najbolje da sa mladima krene da se radi oko pete ili šeste godine. Svima preporučujem puno vežbanja, puno muzike i puno iskustava, što više sviraju na sceni, biće bolje.
Karte, po ceni od 1000 RSD, za revijalni program festivala, možete kupiti u Murphy’s pabu, u Leskovcu.

S nestrpljenjem vas očekujemo na dvanaestom druženju sa ritmom i muzikom na vašem jedinstvenom, prvom i jedinom festivalu bubnjeva u regionu.

Izvor: DDF