Na Beogradskom sajmu knjiga, na štandu Italijanskog instituta za kulturu u Beogradu u Hali 4, predstavljena su značajna dela italijanske savremene književnosti, kao i nova prevedena književnost za decu. Srpsko izdanja knjige „D’Anuncio veličanstveni“ Mauricija Sere predstavljeno je 26. oktobra u prisustvu autora i pisca Svetislava Basare u ulozi moderatora, a književnom događaju je prisustvovao ambasador Italije u Srbiji, Luka Gori. Ovu knjigu objavila je izdavačka kuća Službeni glasnik, u prevodu Olgice Stefanović. “Gabrijele D’Anuncio  je bez sumnje učinio sve, najpre da bi došao do skandala i uspeha, a zatim kako bi izazvao podsmeh i nerazumevanje.

Ali uvek je, bez odstupanja, težio jedinom cilju koji je sebi postavio: aktivnoj, borbenoj, mnogolikoj, nezasitoj, poetskoj transformaciji egzistencije”. Svetislav Basara je izjavio: “U vreme kada sam pročitao biografiju Malapratea nisam imao čast da poznajem Mauricija.

Tu biografiju sam pročitao za jedno popodne, do zore sledećeg dana. Biografije inače nemaju taj intenzitet. Pročitao sam je kao što sam ‘70. godine pročitao “Sto godina samoće”. Kada sam dobio pdf D’Anuncijeve biografije, pročitao sam je na kompjuteru za jednu noć do polovine sledećeg dana. Pre toga nikada nisam mogao pročitati na kompjuteru više od sedam ili osam strana, jer volim da čitam na papiru. Ova knjiga je pokazala veliku veštinu Mauricija Sere, budući da je D’Anuncio bio mnogo kompleksnija ličnost nego što je bio Malaparte. (…) Ovo je poučno štivo za našu javnost, gde se vidi kako velike kulture tretiraju sive i tamne stvari svoje prošlosti, ni relativostički, ni samoporicajući, nego objektivno i u visokom stilu.”

Mauricio Sera je diplomata i pisac. Njegova dela su: “Malaparte. Životi i legend” (Marsilio 2012), izdanje na srpskom jeziku objavio je Službeni glanik 2019, “Antivita di Italo Svevo” (Aragno 2017) i “D’Anuncio veličanstveni” (Neri Pozza 2019), čije je izdanje na francuskom jeziku osvojilo nagradu Prix Chateaubriand 2018. godine i 2019. godine Prix de l’Académie des Littératures. Godine 2018. Seri je Fondacija Princa Pjera od Monaka dodelila nagradu za celokupno stvaralaštvo.

Istog dana, 26. oktobra 2023. održana je promocija srpskog izdanja knjige za decu „Zajedno“ koju je napisala Laura Manarezi a ilustrovao Đovani Mana. Izdanje na srpskom jeziku, u prevodu Marije Laketić Ljevar, objavilo je udruženje NURDOR u saradnji sa Ageop Ricerca Odv. Knjiga „Zajedno“ prenosi poruku da se samo udruženim snagama mogu odagnati oblaci i učiniti da snovi postanu stvarnost. Na promociji su učestvovali: Marija Damnjanović Đurović, članica Upravnog odbora udruženja NURDOR, Vukašin Čobeljić, psiholog Univerzitetske dečje klinike Tiršova, pisac za decu i mlade Jasminka Petrović i prof. dr Jasna Hrnčić sa Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Za dramatizaciju teksta pobrinuli su  se učenici IV-1 Osnovne škole „Vuk Karadžić“ iz Zrenjanina. - Nacionalno udruženje roditelja dece obolele od raka (NURDOR), osnovano 2003. godine u Beogradu, je neprofitna, nestranačka, nevladina organizacija čiji su osnivači roditelji izlečene i preminule dece, medicinsko osoblje sa hemato-onkoloških odeljenja i volonteri koji su prepoznali potrebu za sistemskom i efikasnom podrškom roditeljima dece obolele od raka.

Italijanski institut za kulturu u Beogradu predstavio je izdanja za decu izdavačke kuće Jeti, 25.10.2023. Govorili su Marija Spasić, prevodilac i osnivač Jetija, i Frančeska Kalamaro, zamenica direktora Italijanskog instituta za kulturu u Beogradu. Predstavljena su dela realizovana uz podršku Italijanskog instituta za kulturu u Beogradu ili uz pomoć doprinosa za prevod sa italijanskog Ministarstva spoljnih poslova i međunarodne saradnje: “Jasminko u zemlji Lagariji” – Đani Rodari, “Srce” – Edmondo de Amičis, “Tajnovito leto” – Kjara Karminati, “Vrtirep” – Luiđi Berteli (Vamba) i “Plovidba” – Frančesko d’Adamo.

Marija Spasić  je izjavila: “Ovo su knjige iz potpuno različitih epoha. Međutim, ako pogledate sve te knjige, ono što im je zajedničko je da je to jedna lepo napisana proza, a to je nešto što nam vrlo fali. Osetila sma potrebu da s ebavim tom vrstom književnosti. Tematika tih knjiga je različita, ali uvek aktuelna i sve su kvalitetno napisane.(...) Primetila sam da je najteže decu naterati da čitaju od 4. razreda pa do kraja osnovne škole. To je istovremeno uzrast u kome oni počinju da pišu, a to ne može jedno s drugim. Od njih tražimo da pišu sastave i eseje, a deca ne čitaju. Ono što im mi nudimo kada se rode to su slikovnice u kojima imate napisanu situaciju i pored toga nacrtanu. Onda od njih očekujemo da pišu. Zato je moj izbor proze okrenut dečijem učenju da čitaju, da pišu, da zamišljaju i da maštaju.”

Takođe 25. oktobra 2023, na štandu Italijanskog instituta za kulturu u Beogradu održana je promocija knjige na italijanskom jeziku „Judas the Guess: Il processo dell’umanità. Parte prima”. Autorka Kjara Modika Dona dale Roze je razgovarala sa direktorom Italijanskog instituta za kulturu u Beogradu Robertom Činkotom i ambasadorom Italije u Srbiji Lukom Gorijem. - Autorka, uz pomoć scenske pravne fikcije, prevazilazi vremensku i prostornu barijeru i stvara scenario jednog univerzalnog nadrealnog suda. Kjara Modika Dona dela Roze rođena je u Veneciji 1970. godine, u jednoj od najstarijih evropskih aristokratskih porodica, sa austrougarskim, normanskim, sicilijanskim i mletačkim nasleđem. Kjara je advokat iz oblasti međunarodnog prava i univerzitetski profesor prava i umetnosti, kao i mecena, kolekcionarka i kustoskinja.

Knjiga „Roman na italijanski način”, predstavljena je 24.10.2023. i to je prva knjige iz edicije „Italiana“ u izdanju Arhipelaga. Autorka Snežana Milinković je razgovarala sa Gojkom Božovićem, glavnim urednikom i direktorom izdavačke kuće Arhipelag. – Ovo je književno-istorijska studija o izvorima i počecima italijanskog i evropskog romana u drugoj polovini XV i u prvoj polovini XVI veka. Opisujući nastanak modernog romana, autorka se posebno bavi viteškim epom, ranim formama romana „na italijanski način“ i spevom „Mahniti Orlando“. Pored Ariostovog „Mahnitog Orlanda“, Snežana Milinković svoju studiju posvećuje istraživanju Bojardovog „Zaljubljivanja Orlanda“ i Pulčijevog „Morgantea“. Od definicije „viteškog epa“, preko parodije kao književne i kulturne realnosti, gospi i vitezova, oružja i ljubavi koji ispunjavaju spevove italijanskih autora ovog doba, do „romana na italijanski način“.

Detaljne informacije mogu se naći na sajtu i društvenim mrežama Italijanskog instituta za kulturu u Beogradu.

Fotografije: Italijanski institut za kulturu u Beogradu, Irina Duplevskaja