Izdavačka kuća Booka objavila je u decembru dve zbirke priča, Osmicu Rumene Bužarovske i Mliječne zube Lane Bastašić. Makedonska spisateljica Rumena Bužarovska, koja je privukla pažnju domaće kritike i čitalaca zbirkom priča Moj muž, vodeća je regionalna autorka kratkih priča. U svom stvaralaštvu progovara glasom žena različitih životnih doba, ukazujući na nedostatke kako tradicionalnog tako i savremenog društva, kao i na izazove s kojima se žene svakodnevno susreću. Osmicu čine kratki odlomci iz života žena, intimni uvidi u psihu likova i diskretno potcrtane odnose moći. Bilo da pripoveda o vršnjačkom izrugivanju, neskladnom braku, traumatičnom odlasku kod ginekologa ili nestajanju sopstvenog „ja“ pod svekrvinim krovom, svaka od priča iz Osmice čita se kao napeta drama koja vodi ka emotivnom raspadu ili krahu porodičnih odnosa.
Iako nije u pitanju nova zbirka priča (Osmica prethodi zbirkama Moj muž i Nikuda ne idem), i ova knjiga svedoči o izvanrednom talentu Rumene Bužarovske. Nepretenciozan jezik, surova realističnost i britak, nemilosrdan humor – sve ono što krasi autorkin kasniji opus – pomalja se već u Osmici.
Lana Bastašić se svojim prvim romanom Uhvati zeca, o ženskom prijateljstvu prelomljenom kroz prizmu ratnih godina, nametnula kao vrhunska regionalna prozaistkinja. Njen pripovedački stil s lakoćom je iskočio iz lokalnih okvira i postao deo globalnog trenda novog ženskog pisma.
Mliječni zubi su zbirka priča o deci i dečjim traumama, ispričanih bez romantizovanja detinjstva iz perspektive odraslih. U ovoj zbirci ima zadavljenih očeva, pijanih majki, poganih nastavnika i ubijenih životinja, ali sam kraj knjige ipak nudi nadu da je moguće napraviti odmak od roditeljske greške i izgraditi svoj identitet bez stalnog gledanja unazad.
Majstorski napisana, stilski besprekorna i krajnje dirljiva, ova zbirka priča svedoči o raskošnom talentu Lane Bastašić. Koristeći samo nagoveštaje i savršeno izbrušen jezik, autorka čitaocima daje poverenje i moć da sami otkrivaju slojeve priče.
Rumena Bužarovska je rođena 1981. godine u Skoplju. Do sada je objavila zbirke priča: Žvrljotine (2006), Osmica (2010), Moj muž (2014) i Nikuda ne idem (2018), studiju o humoru u savremenoj makedonskoj i američkoj kratkoj priči O smešnom: Teorije humora kroz prizme kratke priče (2012) i knjigu mini-fikcije Spavaj (2017). Platforma Literary Europe Live u okviru organizacije Literature Across Frontiers je 2016. godine Rumenu Bužarovsku uvrstila među deset najzanimljivijih mladih evropskih pisaca.
Lana Bastašić (Zagreb, 1986) objavila je zbirke kratkih priča Trajni pigmenti (2010) i Vatrometi (2013), knjigu priča za decu Nastja crta sunce (2015) i zbirku poezije Naivni triptih o Bosni i umiranju (2014). Njen prvi roman, Uhvati zeca (2018), osvojio je Evropsku nagradu za književnost 2020. godine i uvršten je u najuži izbor za NIN-ovu nagradu. Dobila je nekoliko nagrada za kratku priču (između ostalih, Zija Dizdarević, Ulaznica i Karver: Odakle zovem), dve nagrade za poeziju (Targa UNESCO u Trstu i Dani poezije u Zaječaru), i nagradu za neobjavljenu dramu (Kamerni teatar 55 u Sarajevu).
