Dom omladine Beograda 26. avgusta u Barutani ogranizuje veliku gradsku žurku, sa duplim muzičkim programom: iz Zagreba stiže bend Porto Morto, a domaće snage predstavljaće Kene Beri i Spejs Noksi. Ulaznice su u pretprodaji po ceni od 800 rsd na blagajni Ticket Vision u Domu omladine Beograda. Porto Morto su veliko novo ime regionalne alternativne scene i autori sjajne muzike koja ukršta razne žanrove, ali uvek unosi dobro raspoloženje svuda gde se čuje. Ovaj progresiv pop bend kombinuju umetnički rok, elektroniku, latino i elemente tradicionalne balkanske muzike. Nestrpljivo čekaju da izađu pred publiku u Barutani, a u susret predstojećem nastupu popričali smo sa Hrvojem Klemenčićem, klavijaturistom i vokalom benda.

Vaša muzika u sebi objedinjuje mnogo žanrova, kako biste definisali svoj zvuk i da li uopšte želite da se uklapate u neke definicije?

Hrvoje Klemenčić: “Ne opterećujemo se previše vezivanjem za neki specifičan žanr već nastojimo dopustiti ideji pjesme da sama odabere svoj okvir/okoliš, estetiku koja joj najviše odgovara za specifičnost svog izraza, pa naknadno slušamo komentare naše publike ili individualne asocijacije prijatelja oko toga u koji žanr bi je oni svrstali. Svjesnost o žanrovskom pluralizmu ali i multimedijskom pristupu unutar benda postoji od samog početka, a oba ih najčešće koristimo kao alate za postavljanje nekih referentnih točaka, nama bitnih, kako za cjelokupni koncept tako i za svaku pjesmu pojedinačno.”

Vaš debitantski album publika je dočekala sa oduševljenjem, a drugo izdanje dodatno je učvrstilo vašu popularnost kod publike. Treći album koji ste najavili singlom “Čekam ih” doneće i malo drugačiji zvuk. Recite nam nešto više o izdanju koje je u pripremi.

Hrvoje Klemenčić: “Na jesen Porto objavljuje svoj treći long play album, pod nazivom ‘PORTOPOP’, na kojem smo se posljednjih godinu dana bavili istraživanjem jezika pop kulture, korak dalje i nekoliko koraka suvremenije nego što smo to radili na prethodnom albumu. Album smo snimali u našem novootvorenom studiju ‘Šećer’, a izaći će kao i dosadašnja izdanja pod labelom independent JeboTon produkcije.

Vaša muzika stekla je veliku popularnost kod publike u celom regionu, u čemu je “tajna” vašeg uspeha?

Hrvoje Klemenčić: “Mi smo unutar benda nekako najzadovoljniji time što se generalno ne osjećamo kao prevara, i ne samo da volimo to što radimo nego nam je sve to neka vrsta poziva – zvonca na Portofon za koje nas 7 osjećamo da se moramo odazvati i pitati ima li ovdje koga. A s obzirom na to da nismo ni pod kakvom izdavačkom kućom niti nikakvim ugovornim obvezama ni pred kim, slobodni smo sačuvati vlastitu artističku ekspresiju, produkcijsku razinu i nivo igre netaknutim i neopterećenim. Između ostalog, zato nam i je zanimljiv neki atipični estetski okvir za jedan, u suštini, rokenrol bend.”

Veliku pažnju poklanjate video produkciji u radu benda, koliko je multimedijalni pristup važan za celovit umetnički iskaz?

Hrvoje Klemenčić: “Bend se prvobitno i okupio oko zajedničkog eksperimentiranja na polju kako audia, tako da nam je svakako taj neki vizualni okus, uostalom, kao i lirika pjesama, oduvijek dosta bitan i sigurno jedan od konstitutivnih elemenata samog benda.”

Kako ocenjujete aktuelnu muzičku situaciju u regionu, koliko je bendova čiji rad pratite i koji vas inspirišu? Da li planirate neke nove saradnje sa kolegama?

Hrvoje Klemenčić: “Pitanje je koliko možemo govoriti o ‘sceni’ kao o nekoj smisleno postavljenoj infrastrukturnoj mašini na razini države koja postavlja nekakav standard, drži do neke razine kolektivnog senzibiliteta i ukusa, te ubacuje u opticaj mlade talente kojih je na našim prostorima na pretek. Međutim, kada je riječ o underground ili ‘internet’ sceni, nama se čini da je po tom pitanju na našim prostorima življe nego ikada. Naprosto smo shvatili da ima puno više entuzijazma, želje, znatiželje i potrebe za nečim novim i autentičnim nego se to prikazuje igdje u masovnim medijima. Pratimo i susrećemo se sa sjajnim umjetnicima, muzičarima, plesačima, brijačima svakakvog tipa, čak planiramo i jedan cijeli album sa featovima najrazličitijeg tipa, ali sve u svoje vrijeme.”

Šta publika može da očekuje na vašem koncertu, 26. avgusta u Barutani?

Hrvoje Klemenčić: “Publika može očekivati barem sat vremena udarnog Porto repertoara, u kojem uz dosadašnje premijerno izvodimo i neke nove pjesme te, svakako, svjedočiti našim očaravajućim plesnim pokretima. Dođite 26. avgusta u Barutanu na zezanje s Portom!”

LINK >>

Karlo Maloča 22-godišnji je glumac, strastveni fan hokeja i juda  ali i bakalar psihologije. Glumom se počeo baviti u osnovnoj školi upisavši se u dramsku skupinu. Na kraju je, kako kaže “zapeo u ovoj profesiji”. Televizijska serija “Crno-bijeli svijet” jedan je od najvećih projekata na kojem je radio, a uloga Žaca uz kojeg je i odrasta tijekom šest godina snimanja serije, mu je ujedno bila i najkompleksnija ali i najzanimljivija. Prije “Crno-bijelog svijeta” jedna od većih Karlovih uloga bio je blesavi, smotani i simpatični Tomo u nastavku Koka i duhova - Zagonetni dječak, a Karlovo lice se vidjelo i u drami “Šuti” te filmu “ZG80”. Međutim bez obzira na ljubav prema glumi, Karlo se u akademskim vodama odlučio za psihologiju ali glumi nikada neće zatvoriti vrata.

Osmo izdanje Star Film Festa Karlovo je prvo iskustvo kao člana žirija, iako fizički odsutan, u svojoj ulozi će u obzir uzeti sve dimenzija filma i pokušati dati što bolji odgovor.

Intervju pogledajte ovde >>

Upoznajte naše selektorice! Popričali smo s našim selektorskim tandemom - Anjom Kavić i Martinom Mladenović. Anja je diplomirala na katedri za filmsku i televizijsku režiju na Akademiju umjetnosti Banja Luka te je magistrirala režiju dokumentarnog filma na internacionalnom master programu “DokNomads”. Trenutno radi kao televizijski režiser i asistent direktora programa.
Martina je diplomirana novinarka i muzeologinja. Kroz svoj rad bavi se edukacijom mladih kroz edukativne-kreativne radionice i predavanja, odnosima s javnošću, kulturom i naravno filmskom kulturom kroz rad na raznim filmskim festivalima. Anja i Martina su dio našeg zvjezdanog tima Star Film Festa već 5 svjetlosnih godina. Saznajte kako je to biti u ulozi selektora na filmskom festivalu, koliko filmova moraš pogledati da napraviš selekciju i program festivala, kojim kriterijima se vode pri tome i što to treba imati pobjednički film!

Koliko ste najviše filmova pogledale za određenu selekciju na nekom filmskom festivalu?

Anja: Što se tiče brojnosti filmova, mislim da je 2019. selekcija bila jedna od najjačih. Bilo je preko 1000 filmova sa svih krajeva svijeta. Također, i prošle godine je pristigao veliki broj filmova, tako da smo unazad dvije godine imale pune ruke posla. Ova godina je svakako bila slabija što se tiče prijava, ali to je i bilo za očekivati. Međutim to nas nije spriječilo da privučemo zaista sjajne filmove.

Martina: Kako je ova godina, razumljivo i zašto, rekordna po pitanju malog broja prijava, tako je 2019. bila rekordna po najvećem broju prijavljenih filmova – preko 1300! Istovremeno je to i velika radost jer pokazuje interes mladih redatelja iz cijelog svijeta za sudjelovanje na Star Film Festu i iziskuje velik komad vremena kako bi se svi filmovi pogledali i zaključila selekcija. Oči nam ispadaju, a duše su presretne jer zapravo rade ono u čemu uživaju – gledaju filmove

Na temelju čega selektirate filmove? Kako je to biti u toj ulozi i kojim principima se tada vodite? Imate li neke kriterije koji moraju biti ispunjeni?

Anja: Moji kriteriji su različiti, od tehničkih predispozicija filma, pa do     toga da li se neki od filmova meni tematski i produkcijski dopada. Zaista je mnogo parametara na koje obraćam pažnju i na kraju moram balansirati, jer ako je neki film vizualno slabiji od drugih a ima sjajnu priču i tematiku, i obrnuto, treba mi vremena da sve ponovo sumiram i odlučim što ide u selekciju.

Martina: Super je biti u ulozi selektora jer doslovno kreirate natjecateljski filmski program festival i zato svake godine s velikom zahvalnošću direktoru SFF Matiji Holjevcu i cijelom timu zahvaljujem na povjerenju što oni selektiraju mene kako bih selektirala filmove. Zahvala je dvostruka jer sam presretna što radim u tandemu s redateljicom Anjom Kavić tako da je naš selekcijski duo postao i prijateljski kroz sve ove godine suradnje. Kriterija biti mora, od onih tehničkih kako je film sniman, kakva je kvaliteta produkcije, tko i kako iznosi priču/sadržaj, kakva je scenografija, kostimografija, glazba…secirate film do najmanjih detalja, zapravo.

Postoji li neki žanr ili kategorija za koju znate da je bliska publici i da ju preferiraju i utječe li to na vašu selekciju?

Anja: Mislim da svaka publika voli pogledati dobar film, bez obzira na žanr. Svakako iima nekih filmova za koje smatram da bi bili zanimljivi publici više nego drugi, ali to je sve individualno.    Svakako prije selekcije filmova razmislim šta bi to bilo zanimljivo za publiku i uz konsultacije sa Martinom donosim finalnu odluku. Mislim da je to jedan od faktora koji utiču na moju odluku ali ne mora biti i presudan. Biramo dobre filmove koji će se svidjeti publici ali i žiriju.

Martina: Festivalski filmovi trebaju zadovoljiti široke žanrovske kriterije jer spajaju dva svijeta tj. publike – onu javnu, posjetitelje koji nam dolaze na program i zbog kojih Festival postoji te stručnu u pogledu žirija koji ipak budnijim okom prate filmove i jako paze na tehničke detalje, dok je možda publika više orijentirana na samu priču i žanr. A mislimo da je super kad su žanrovi različiti i kada su u programu zastupljeni podjednako što publici osigurava raznolikost tema i filmskih priča, ali naravno i pod uvjetom da su tehnički/vizualno kvalitetni.

Preferirate li podsvjesno ili čak svjesno neke žanrove ili teme u filmovima?

Anja: Mislim da podsvjesno imam omiljene žanrove ili tematike, ali s obzirom da sam osoba koja može da pogleda sve i svašta, mislim da se ipak vodim potragom za dobrim filmom, a ne omiljenim žanrom

Martina: Hm, mislim da je u mom slučaju podsvjesno biranje jezika filma, a ne žanra ili teme (smijeh). Naime, na jednoj od platformi na koju dolaze prijave dogodi se da je 90% prijava latino produkcije i filmovi su, uz portugalski, na španjolskom jeziku koji je meni najdraži na svijetu! Svjesno se biraju teme – naročito ako se radi o temama koje razvijaju, senzibiliziraju društvo i uče nas ljepotama različitosti, ili u onom težem slučaju, osvještavaju teške teme i prikazuju sliku svijeta koja nije uvijek lijepa ili pravedna, ali je stvarna.

Što po vama treba imati pobjednički film na ovogodišnjem festivalu pošto vi dodjeljujete i svoju nagradu, Nagradu selektorica?

Anja: Pobjednički film bi trebao imati ono nešto što se sviđa i Martini i meni, a mislim da ni mi ne znamo što je to točno. Dogodi nam se da samo kliknemo i kažemo to je to i da nam se na prvu svidi neki film, a nekada imamo zaista suprotna mišljenja.

Martina: Uza sve navedene kriterije, od tehničkih, tematskih do vizualnih, najbolje je kad se film koji je odlično sniman i zadovoljava navedeno donosi zanimljivu temu koja jasno i upečatljivo prenosi neku poruku. I da je na španjolskom jeziku (šala!)! Odluku o "selektorskom" pobjedniku Anja i ja donosimo zajednički i super je što se često doista poklapamo u mišljenjima, dok se kod razlike u mišljenjima jednostavno razgovaramo i na kraju opet donesemo zajedničku odluku.

Kako biste opisale selekciju koju ste odabrale za ovogodišnji natjecateljski program? Što nas očekuje na filmskom platnu?

Anja: Ja bih ovogodišnju selekciju opisala kao i do sada, zvjezdana i slatka, ima malo suza puno smijeha i ljubavi. I nadam se da ću ove godine i sama pratiti selekciju pod zvijezdama u Sisku.

Martina: Zvjezdano i čarobno – neke zvjezdice od filmova su manje, neke veće, neke sjaje malo sjajnijim tonom, neke su možda malo prigušenije i tako tajanstvene, a neke su možda tako lijepo poredane u neku kompoziciju na nebu pa ih je predivno promatrati satima! Očekuje nas 38 različitih zvjezdica, a svaka je sjajna na svoj način!

Što Star Film Fest znači za mlade filmaše?

Anja: Kao i svaki festival, Star je jedna odlična platforma za mlade filmaše. Odličan vjetar u leđa i veliki poticaj za razvoj budućih filmskih radnika.

Martina: Mladom filmašu ovo je lijepa prilika da se promovira na festivalskom platnu, a ako je još u mogućnosti posjetiti Festival (svaki redatelj čiji film je selektiran dobije pozivnicu), e onda je tek profitirao jer u Sisku ga očekuje gomila odličnih mladih ljudi iz produkcije i organizacije Festivala, sjajan žiri s kojim se mogu povezati i za neke buduće suradnje/mentorstva ili se jednostavno – sjajno zabaviti!

Povodom Svetskog dana planete Zemlje, koji se svake godine obeležava 22. aprila,  razgovarali smo o problemima, izazovima i planovima za poboljšanje našeg životnog okruženja sa stalnom predstavnicom UNDP-a u Srbiji, Fransin Pikap. Počev od 1970. godine, 22. aprila obeležava se Međunarodni dan planete Zemlje kako bi se skrenula pažnja na značaj očuvanja prirode i sprečavanja negativnih posledica po životnu sredinu. Stručnjaci upozoravaju da je veliki broj biljnih i životinjskih vrsta širom sveta pred izumiranjem, što ozbiljno dovodi do narušavanja čitavog ekosistema i biološke raznovrsnosti. Kao ključne uzroke izumiranja vrsta, biolozi navode uništavanje staništa ljudskom aktivnošću, nekontrolisanom eksploatacijom svih izvora Zemlje i njenog biljnog i životinjskog sveta, kao i zagađenjem životne sredine. Poslednjih godina, klimatske promene su neminovnost sa kojom se suočavaju svi stanovnici naše planete.

Povodom Dana planete Zemlje, razgovarali smo sa Fransin Pikap, stalnom predstavnicom UNDP-a u Srbiji. Gospođa Pikap je diplomirala na Odseku za socijalnu antropologiju Univerziteta u Kembridžu, a magistarsku i doktorsku diplomu iz razvojnih studija stekla je na Ekonomskom fakultetu u Londonu. U objavljenim radovima bavila se temama kao što su inovativne finansije, delotvornost razvojne pomoći, politike humanitarne pomoći, privrede u tranziciji, izvori zarade, neformalna ekonomija, rod i razvoj. Gospođa Pikap je stalna predstavnica UNDP-a u Srbiji od maja 2019. godine. Od 2016. do 2018. godine, gospođa Pikap bila je zamenica direktora UNDP-a u Indoneziji. Pored toga, bila je angažovana u Indiji, Njujorku i Iraku.  

Od 2012. godine, kada se pridružila Ujedinjenim nacijama, Fransin Pikap je radila pet godina u Kancelariji Ujedinjenih nacija za koordinaciju humanitarnih pitanja (OCHA), kao i u Organizaciji Ujedinjenih nacija za obrazovanje nauku i kulturu (UNESCO), Organizaciji Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) i Međunarodnoj organizaciji rada (ILO) u Njujorku i Centralnoj Aziji, Palestini i Libanu. Pored Ujedinjenih nacija, radila je i u nekoliko razvojnih organizacija, među kojima su i Amnesty International, Oxfam i Svetska banka.  

„REŠAVANJE KLIMATSKIH PROMENA, KOJE JE NAJVEĆI IZAZOV NAŠEG DOBA, ZAHTEVAĆE OGROMNE PROMENE“

Ovih dana smo ophrvani globalnom brigom o koronavirusu, zapravo, više od godinu dana je pandemija prioritetna tema. Cela planeta je usporila ritam privrede i ubrzala razmenu najrazličitijih informacija, razmišljanja. Neki naučni radovi dokazuju koristi ovako usporene privrede na klimatske promene. Kako gledate na ove uzročno-posledične relacije?
 
Iako je tačno da su se emisije gasova sa efektom staklene bašte i zagađenje vazduha u Srbiji prošle godine smanjili, ovi efekti nastali kao posledica karantina (tzv. lokdauna) i usporavanja privrede usled pojave kovida-19 bili su samo privremeni. Kao što je pokazala Procena socio-ekonomskog uticaja kovida-19 za Srbiju, ove kratkoročne koristi za životnu sredinu uglavnom su uzrokovane padom aktivnosti u industriji, transportu i poljoprivrednom sektoru, kao i smanjenim saobraćajem i ljudskim aktivnostima.

U stvarnosti, kriza izazvana kovidom rezultirala je velikim povećanjem količine otpada i smanjenjem budžeta u sektoru životne sredine. Dugoročno gledano, pandemija nije zaustavila porast emisija gasova sa efektom staklene bašte. Prema izveštaju United in Science 2020, koncentracija ovih gasova je na rekordnom nivou i nastavlja da raste uprkos privremenom padu u prvoj polovini 2020. godine usled pandemije. Period od 2016. do 2020. godine je najtopliji ikad zabeležen, dok su se intenzitet i učestalost ekstremnih vremenskih prilika povećali, kako u svetu, tako i u Srbiji, negativno utičući na proizvodnju hrane i energije, biodiverzitet, dostupnost vode za piće, i ugrožavajući imovinu i živote ljudi.

UNDP-ov Izveštaj o ljudskom razvoju za 2020. godinu pokazao je da više nije izvodljivo održavati rast ekonomije na štetu planete. Pre trideset godina, ovaj izveštaj je po prvi put predstavio koncept ljudskog razvoja koji obuhvata zdravlje, obrazovanje i životni standard, prepoznajući ih kao ključne za razvoj zemlje, zajedno sa ekonomskim rastom. Prošlogodišnji izveštaj obuhvatio je još dva pokazatelja: emisiju ugljen-dioksida i „ugljenični otisak“, što predstavlja količinu prirodnih resursa iskorišćenih kako bi se zadovoljili zahtevi potrošnje. Dodavanje ova dva nova faktora, važna za očuvanje životne sredine, menja naše razumevanje napretka u globalnom razvoju. Na primer, 50 zemalja nisu više u grupi onih sa veoma visokom stopom ljudskog razvoja upravo zbog svog uticaja na degradaciju životne sredine i na klimatske promene. Zaključak je jasan - ako ne preduzmemo hrabre korake da smanjimo ogroman pritisak koji se vrši na životnu sredinu i prirodu, doći će do zastoja u napretku čovečanstva.

Povod za naš razgovor je Dan planete Zemlje i svima nam treba motivacija za delovanje. Da li finansijska analiza može da bude argument da planovi na nivou države dobiju drugačiji prioritet? Koliko se razlikuje pristup klimatskim promenama u razvijenim zemljama u odnosu na pristup u nerazvijenim zemljama, s obzirom da smo svi u sličnom problemu?

Rekla bih da su klimatske promene slične pandemiji po tome što su složeni globalni izazovi koji zahtevaju hitne reakcije. Ali odgovori se razlikuju od zemlje do zemlje, uključujući motivaciju za delovanje i raspoloživa finansijska sredstva. Iako su velike zemlje najveći emiteri gasova sa efektom staklene bašte, manje zemlje kao što je Srbija takođe doprinose ukupnom zbiru globalnih emisija. Zato svi moramo delovati zajedno kako bismo stekli „kolektivni imunitet “ na klimatske promene.

Rešavanje klimatskih promena, koje je najveće pitanje našeg doba, zahtevaće ogromne promene. Prošle godine smo bili svedoci da je čovečanstvo spremno na korenite promene, čak i preko noći. Sada je pravo vreme da promenimo svoje načine delovanja, transformišemo svoje ekonomije i prilagodimo svoje ponašanje klimatskim promenama.

Mnogi su prepoznali da „staro normalno“ nije bilo dovoljno dobro i da sada imamo priliku da stvorimo drugačiji način života. Da bismo bolje napredovali i poboljšali otpornost privrede i društva za neku buduću krizu - potreban nam je zeleni oporavak. Prelazak na zelenu ekonomiju zahteva promenu neodrživih obrazaca potrošnje energije i resursa. Moramo razdvojiti ekonomski rast od obimne upotrebe resursa i fosilnih goriva kao primarnog osnova za proizvodnju energije. To se može postići prelaskom sa linearne ekonomije, koja je u velikoj meri zavisna od fosilnih goriva, na niskougljeničnu i cirkularnu ekonomiju.

A to je dobro i za ekonomiju. Kada govorimo o Srbiji, najskuplji scenario bi bio da ignoriše troškove povezane sa klimom pri donošenju strateških odluka. Srpska ekonomija je već pretrpela gubitke veće od 6 milijardi dolara od 2000. godine zbog ekstremnih vremenskih uslova. Procena UNDP-a o socijalno-ekonomskom uticaju klimatskih promena na Srbiju jeste da ukoliko ne uspe da dekarbonizuje svoju privredu, ukupna šteta bi mogla da naraste na 11 milijardi dolara do 2030. godine.

Da bi srpska privreda bila konkurentna sada i u budućnosti, posebno na njenom ključnom izvoznom tržištu - Evropskoj uniji, javni i privatni sektor moraju da ulažu u zelenu transformaciju. Zelene investicije danas doneće profit u budućnosti.
 
Dobra vest je da su sredstva za zelenu tranziciju dostupna. Na primer, Evropski zeleni dogovor i Zelena agenda za zapadni Balkan, koji će usmeravati investicije EU u narednih sedam godina, predviđaju 9 milijardi evra bespovratnih sredstava za zemlje ovog regiona, za dekarbonizaciju, prelazak na cirkularnu ekonomiju, smanjenje zagađenja, održiv sistem proizvodnje hrane i zaštitu biodiverziteta.

Brojni međunarodni izvori informacija ukazuju da će Srbija biti više pogođena klimatskim promenama nego neki drugi delovi Evrope. Znamo da UNDP u Srbiji ulaže mnogo truda, sredstava i finansijske podrške za brojne projekte koji podstiču borbu i skretanje pažnje na klimatske promene. Kako možemo ubrzati proces podizanja svesti svih aktera u ovom dijalogu i započeti hitnu primenu mera prilagođavanja?

Srbija se nalazi u regionu koji je veoma osetljiv na klimatske promene, gde je prosečan porast temperature mnogo veći od globalnog proseka. Samo u Beogradu, 13 od 15 najtoplijih godina ikada zabeleženih bilo je posle 2000. godine. Porast temperature uzrokovaće češće i ekstremnije toplotne talase, kao i intenzivne periode suša i poplava.

Takvi negativni uticaji proistekli iz klimatskih promena odraziće se na ljudske živote, stvarajući dodatne pritiske na već preopterećene sisteme zdravstvene i socijalne zaštite i usporiće ekonomski razvoj Srbije.

Sa optimističnije strane, postoje znaci da Srbija pokazuje političku posvećenost tranziciji ka niskougljeničnoj i cirkularnoj ekonomiji. Prošlog meseca usvojen je Zakon o klimatskim promenama. Očekuje se da će Srbija povećati svoj cilj nacionalno utvrđenih doprinosa i smanjiti GHG emisije za 33% do 2030. godine.

Takođe, UNDP i Vlada Republike Srbije, uz podršku Zelenog klimatskog fonda, udružili su snage kako bi razvili prvi Nacionalni plan adaptacije na klimatske promene, u cilju smanjenja uticaja klimatskih promena na privredu. Da bismo podigli svest svih aktera potrebnih za sprovođenje ovih mera prilagođavanja, započeli smo seriju dijaloga koji uključuje sve zainteresovane strane iz državnog, civilnog i privatnog sektora.

Zajedno pripremamo konkretne mere prilagođavanja u ključnim sektorima koji su prepoznati kao najugroženiji: poljoprivreda i vodoprivreda, energetika, saobraćaj i infrastruktura. Da bismo podržali ove mere i aktivnosti, radimo na uspostavljanju održive strategije finansiranja.

Na primer, pažljiv odabir materijala i građevinskih tehnika može da napravi veliku razliku, posebno sada kada je Srbija ubrzala svoje infrastrukturne radove, uključujući izgradnju puteva, železnica i stambenih zgrada.

Da bi se osigurala adaptacija na klimatske promene, prilikom gradnje puteva i ulica mogli bi se koristiti porozniji materijali, koji omogućavaju upijanje veće količine vode. Pored toga, prilagođavanje i proširenje kanalizacionih sistema na putevima moglo bi da pomogne u slučaju obilnih padavina.

Pored definisanja konkretnih mera prilagođavanja, UNDP takođe pomaže institucijama na nacionalnom i lokalnom nivou kako bi uključile klimatske promene u strateško planiranje, zakonodavstvo i planiranje investicija. To će im pomoći da blagovremeno preduzmu neophodne aktivnosti i odgovore na glavne klimatske rizike.

„DA BISMO UMANJILI EFEKTE KLIMATSKIH PROMENA, POTREBNI SU NAM ZAJEDNIČKI NAPORI NA SVIM NIVOIMA, A TO UKLJUČUJE I GRAĐANE”

Na nedavno održanom onlajn događaju pod nazivom „Dijalog o prilagođavanju Srbije klimatskim promenama“, takođe ste istakli da je Srbija pretrpela štetu od šest milijardi dolara usled klimatskih promena od 2000. godine i rizikuje da izgubi mnogo više do 2030. godine ukoliko ne preduzime odgovarajuće mere. Šta bi trebalo učiniti kako bi se ovo izbeglo?

Pored mera nacionalne i lokalne politike koje sam pomenula, takođe bih želela da naglasim da nema rešenja za pitanja životne sredine i klimatskih promena bez privatnog sektora.

U partnerstvu sa delegacijom EU, UNDP je nedavno sproveo Studiju zelenog oporavka usredsređenu na stub srpske privrede - mikro, mala i srednja preduzeća (MSME).

Rezultati pokazuju da su mnoga MSME u Srbiji spremna da ulažu u energetski efikasnije i ekološki prihvatljivije procese, ali nastavljaju da se suočavaju sa brojnim preprekama zelenim investicijama. To uključuje nedostatak kapitala, nedovoljne veštine i informacije o zelenim tehnologijama i opcijama za finansiranje, kao i neadekvatnu podršku regulatornog okruženja. Takođe, neke kompanije su rekle da su morale da odlože sprovođenje svojih zelenih projekata, jer su investicije odložene ili smanjene zbog pandemije.

Studija nam je pokazala da je za proširenje zelene transformacije od ključne važnosti osigurati pomoć privatnom sektoru u tri ključne oblasti.

Prvo, moramo se usredsrediti na zakonodavstvo i prilagoditi propise. U osnovi, zakonodavstvo treba da podrži preduzeća da postanu zelena, a ne da ih sputava. Na primer, umesto visokih administrativnih zahteva za zelene investicije, postupak usklađivanja sa zaštitom životne sredine mora biti jasan, jednostavan za procenu i praćenje, mora oduzimati manje vremena i zahtevati minimum dokumentacije.

Drugo, moramo da edukujemo kompanije kako da učine svoje poslovanje zelenijim. Da bi ubrzao ovu tranziciju u Srbiji, u partnerstvu sa Privrednom komorom, UNDP je podržao stvaranje Digitalne platforme za cirkularnu ekonomiju, kako bi na jednom mestu pružili informacije i obuku kompanijama o načinu prelaska na cirkularni poslovni model.

I treće, preduzećima je potrebna podrška u pristupu finansijama. UNDP je podržao preduzeća da razvijaju zelene poslovne ideje koje mogu osigurati ulaganje. Uz podršku Globalnog fonda za životnu sredinu i Švedske agencije za međunarodni razvoj - SIDA, UNDP je podržao više od 20 kompanija u proširenju njihovog poslovanja. Elektrane na biogas dobile su povoljne bankarske zajmove, dok kompanije koje doprinose cirkularnoj ekonomiji i one koje uvode nove tehnologije za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte u urbanim sredinama - dobijaju sufinansiranje. Na taj način, uspešno smo mobilisali više od 40 miliona dolara kroz investicije privatnog sektora i pozajmice za zelena klimatska rešenja.

Kroz naš rad videli smo da i da se mnogim malim i srednjim preduzećima u Srbiji već isplati takav način poslovanja. Ilustracije radi, neke kompanije sada proizvode biogas iz ostataka hrane u restoranima ili proizvode pelete i organska đubriva od ostataka biljaka koje se koriste za proizvodnju etarskih ulja - smanjujući tako svoje troškove za gorivo, proizvodnju energije i odlaganje otpada. Potrebno nam je više dobrih primera poput ovih i u većem obimu.

U vašem obraćanju na 9. Beogradskom bezbednosnom forumu, istakli ste da gradovi imaju ključnu ulogu u borbi protiv klimatskih promena, zbog čega su na nedavnom samitu UN o klimatskim promenama u Njujorku lideri država, privatnog sektora i civilno društvo pokrenuli brojne inicijative za pretvaranje gradova u energetski efikasna, inkluzivna i održiva mesta za život. Na samitu su mladi izašli na pozornicu i poslali jasnu poruku da smo odgovorni za hitno preduzimanje akcije. Mogu li Beograđani, samostalno ili zajedno, učiniti nešto kako bi ublažili ili umanjili posledice klimatskih promena? Koja bi bila vaša poruka građanima Beograda?

Da bismo umanjili efekte klimatskih promena, potrebni su nam zajednički napori na svim nivoima, a to uključuje i građane. Kada sam prvi put došla u Srbiju pre dve godine, iznenadila sam se da nije bilo upadljivog građanskog klimatskog pokreta koji je postojao u nekim drugim zemljama. To se sada menja, sa sve većim pritiskom javnosti koja želi promene.

Prošle godine, u okviru globalnih konsultacija povodom 75. godišnjice UN-a, istraživanje sprovedeno u Srbiji otkrilo je da ljudi adekvatniju brigu o životnoj sredini smatraju jednim od tri prioriteta države, pored univerzalnog pristupa zdravstvenim uslugama i borbe protiv nejednakosti.

Pojedinačno, svi možemo svakodnevno učiniti nešto za ublažavanje klimatskih promena. Na primer, kupujući samo onoliko koliko nam je zaista potrebno, posebno kada je reč o hrani,  kako bismo smanjili količinu otpada koji proizvodimo, kao i recikliranjem otpada i uštedom vode i energije koju trošimo u svojim domovima.

Inicijative poput interaktivne mape u okviru TeRRIFICA  projekta, koja podstiče građane da  postanu naučni istraživači i saradnici i zabeleže probleme izazvane klimatskim promenama, dobar je primer kako građani mogu više da se uključe u ukazivanje na klimatske probleme u svom neposrednom okruženju. Obradovalo bi me da vidim što više predloga građana kako da Beograd učinimo klimatski pametnim gradom.

Takođe, želela bih da pozovem ljude u Srbiji da nam pomognu u otkrivanju ilegalnih deponija u zemlji. Sada to mogu da urade lako i anonimno putem mobilne aplikacije „Ukloni divlju deponiju!“ koju je UNDP razvio u partnerstvu sa Agencijom za zaštitu životne sredine (SEPA). Aplikacija omogućava građanima da divlje deponije na koje naiđu direktno prijave SEPA-i, a Agencija će te podatke učiniti javno dostupnim na njihovoj mapi lokacija divljih deponija u Srbiji. Na ovaj način će lokalne samouprave, zadužene za uklanjanje deponija, biti upoznate sa lokacijama na kojima se nalaze, što će pomoći u njihovom uklanjanju.

Drugi primer odnosi se na pitanje zagađenja vazduha, koje je u poslednje vreme dobilo veliku pažnju. Da bi pomogao u suzbijanju zagađenja vazduha, UNDP je pozvao inovatore da predlože nova rešenja za poboljšanje kvaliteta vazduha u lokalnim sredinama. Kroz izazov „Inovacije za čistiji vazduh“ koji je UNDP pokrenuo u saradnji sa UNICEF-om i Svetskom zdravstvenom organizacijom (WHO), nedavno smo izabrali i predstavili 14 najinovativnijih ideja za bolji kvalitet vazduha u Srbiji. To su rešenja za bolje praćenje kvaliteta vazduha, prečišćavanje vazduha, poboljšano sagorevanje goriva, smanjenje uticaja zagađenja vazduha na decu, kao i rešenja za otkrivanje zagađivača vazduha. Takođe smo pozvali donatore, nacionalne i lokalne institucije, da pomognu realizaciju najboljih ideja u praksi, kao bismo i dugoročno obezbedili čistiji vazduh u Srbiji. UNDP je podržao jedno inovativno rešenje, koje je dizajnirao tim Instituta BioSens iz Novog Sada. Ovo rešenje će pomoći u otkrivanju mesta paljenja strnjike, što je vrlo često u Srbiji posle sezone žetve. Osim što uništava humus u zemljištu, ova praksa takođe predstavlja pretnju za okolni ekosistem, dodatno zagađuje vazduh i povećava emisiju ugljen-dioksida. Koristeći inovativna tehnološka rešenja i digitalne alate, tim Instituta BioSens otkriće lokacije na paljenja strnjike, pomažući tako u sprečavanju požara i njihovog negativnog uticaja na kvalitet vazduha.

Osim doprinosa zdravijem životnom okruženju, inovativna rešenja poput ovog imaju potencijal da podstaknu lokalni privredni razvoj, inovacije i preduzetništvo, što je presudno za uspešnu zelenu tranziciju u Srbiji.

Moja poruka za građane Beograda, ali i građane Srbije, jeste da iako je uočavanje problema izazvanih klimatskim promenama u našem okruženju prvi korak u njihovom rešavanju, ne bi trebalo da se zaustavimo na tome. Verujem da nam treba više ljudi, posebno mladih žena i muškaraca, da budu aktivni i uključe se u osmišljavanje i predlaganje rešenja za hvatanje u koštac sa klimatskim promenama.

Povodom Svetskog dana planete Zemlje, pripremili smo film „Zemljište u gradu“, koji je režirao Miloš Tomić: ovde

Beograđani su tokom prethodnih meseci obeležavali lokacije na kojima osećaju pozitivne i negativne efekte klimatskih promena u našem gradu. U okviru projekta TeRRIFICA kreirali smo alat – onlajn mapu – koja svim građanima omogućava da zabeleže primere sa kojima se svakodnevno susreću kroz pet kategorija: temperaturu, vodu, vetar, vazduh i zemljište. Ovo je priča o zemljištu. Zemljište može biti pašnjak, stanište, hranilište, dom životinja, poligon za kreiranje i urbano planiranje; može biti stabilno i nestabilno. Za sve nas, zdravo zemljište je bogatstvo.