Izložba remek-dela rimskog vajarstva ROMA AETERNA (Večni Rim) traje još nekoliko dana, tačnije do 11. septembra, u Zbirci strane umetnosti Muzeja grada Novog Sada (Dunavska 29). Ovo je jedinstvena prilika da se u Srbiji pogledaju skulpture koje vode posetioce kroz 19 vekova istorije rimskog kolekcionarstva, od I veka p.n.e. do XVIII veka n.e, od portreta istorijskih ličnosti, preko životinja i portreta paganskih božanstava, satira ili svetih božanstava. Na ulazu u izložbeni prostor posetioce dočekuje monumentalna konjanička statua orijentalnog strelca, retke ikonografije, koja je činila deo većeg trijumfalnog spomenika. Izdvajaju se veličanstvena Vestalka od alžirskog alabastera i pozlaćene bronze, velika statua Bahusa čiju je restauraciju realizovao neki od Berninijevih saradnika u XVII veku.
Otvaranje izložbe i diskusija sa autorkom 9.9.2020. u 19.00 časova u Galeriji Francuskog instituta, Beograd u okviru Beogradskog meseca fotografije. Francuski institut u Srbiji i Beogradski mesec fotografije pozivaju vas na otvaranje izložbe „Tamo i ovde... Pariz-Teheran“ francusko-iranske fotografkinje Niloufar Banisadr. Niloufar Banisadr je rođena 1973. godine u Teheranu gde je odrasla i školovala se u oblasti fotografije. Godine 2003. se seli u Francusku, prvo u Strazbur potom u Pariz, gde usavršava svoje znanje. Svoja dela izlaže u Dubaiju i Istanbulu, potom u Arlu i Parizu zahvaljujući čemu postaje prepoznatljiva u oblasti fotografije i savremene umetnosti. Godine 2013, Nilufar Banisadr postaje francuska državljanka i učestvuje u stvaranju galerije 55 Bellechasse, koja je otvorena retrospektivom njenih radova.
Projekat As you go… roads under you feet, towards the new future koji je započet u februaru ove godine i trajaće do decembra 2023. je dugoročni projekat i istraživanje koje se tiče prethodno sprovedene One Belt One Road inicijative i načina na koji će ona izmeniti estetiku i svakodnevne prakse u različitim lokalnim kontekstima. Ovaj projekat je osmislila i pokrenula Biljana Ćirić 2019. godine nakon sprovedenog kustoskog istraživanja u Istočnoj Africi, Centralnoj Aziji i nekoliko balkanskih zemalja koje su obuhvaćene projektom.
Izložba „“Rizom: Ženske poetike prostora, pripadanja i uzemljenja” autorki Maje Rakočević Cvijanov, Jelene Grujičić i Lee Vidaković, biće otvorena 1. septembra u 19h u Galeriji savremene umetnosti Kulturnog centra Pančeva. Ove umetnice u svom radu oblikuju kompleksan identitet i ulogu žene, kao i sa njim blisko povezan pojam doma u današnjem društvu, kroz različite uglove prezentacije koji uzimaju u obzir socijalni i ekonomski momenat, pol, biološku funkciju, simbolična značenja. Radovi podstaknuti ličnim iskustvima ove tri umetnice univerzalizuju iskustvo ovih žena.
Od 1. do 14. septembra, u Kulturnom centru Magacin, održava se izložba art+science lab, uz paralelna dešavanja u Trstu i Lincu, ali i u virtuelnom prostoru U prvoj polovini septembra, art+science lab predstavlja publici radove domaćih umetnika i transdiciplinarnih projektnih timova koji se bave raznovrsnim temama unutar širokog polja veštačke inteligencije. Glavni događaj u okviru programa, izložba Inteligencija IO, održava se u Kulturnom centru Magacin, od 1. do 14. septembra, uz raznovrstan prateći program. Kulturni centar Magacin biće otvoren za publiku svakog dana od 12 do 21 časa, a svi detalji pratećeg programa, koji će se odvijati u Magacinu i Naučnom klubu CPN-a, Kralja Petra 46, mogu se naći na art+science stranici Centra: artandscience.rs.
Sarah Iva Vujin održaće izložbu od 31. avgusta do 9. septembra pod nazivom "Horror vacui" u Kući kralja Petra Prvog (Vase Pelagića 40, Senjak). Ovo je prva samostalna izložba perspektivne mlade slikarke Sare Ive Vujin. Cvetovi koje opisuje imaju za cilj eksteriorizaciju njenih ličnih i unutrašnjih bitaka i dijaloga. Autorka koristi poseban vid naracije, koji možemo uporediti sa horor vakui ili strahom od praznine. Ova sintagma koju je Aristotel prvi skovao, aludira na potrebu prirodnih elemenata (na primer, vode) da popune prazan prostor te stoga praznina u prirodi ne postoji. Kasnije, ovaj princip „gomilanja” i ređanja formi pojavljuje se u dekorativnoj umetnosti mnogih epoha, posebno u srednjovekovnoj, a najzastupljeniji je u likovnoj umetnosti primitivnih naroda.