Publika će u utorak 12. septembra sa početkom u 19 časova imati priliku da na drugom spratu tržnog centra Galerija u izložbenom prostoru KvArt BW pogleda seriju radova monumentalnih formata koja u fokus smešta ljudsko telo. Autor na radovima najnovije produkcije uvodi kolorizam, fluo boje i mekotu koja se pretače na samu pozadinu, ostavljajući crtež ovog puta na nivou vešto izvučenih kontura. Punoševac ispituje pomeranje granice humano – dehumanizovano, postavljajući pitanje - šta je to što čini čoveka, čovekom? “Telo bez duha nije čovek, već tvorevina robotske strukture izvitoperene stvarnosti. Pitanje je koliko se to telo svedenosti i izopštenog sadržaja može izboriti da vrati svoju kompaktnost, svoju celinu. Amputirani deo tela je invaliditet fizičkog, amputirana humanoidnost je invaliditet koji se poigrava civilizacijskom vitalnošću.
U utorak, 12. septembra, u 19 časova, otvara se izložba fotografija Saše Petričića. Petričić je afirmisani novinar i nagrađivani umetnik fotografije, pisac i reporter. Rođen u Beogradu, odrastao u Torontu, on je građanin Toronta i Beograda. Ceo život posvetio je usavršavanju svog stila vizualnog pripovedanja – koristeći žurnalizam i umetničku fotografiju da objektivom zabeleži spontane momente, kadrove iz života bogate bojom i atmosferom. Tokom tri decenije profesionalnu karijeru žurnaliste Petričić je proveo putjući svetom i svedočeći svojim dokumentarno-umetničkim radovima o najrazličitijim dođajima. Кao dopisnik za CBC News donosi kanađanima, u slici i reči, fascinantne priče sa svih kontinenata.
Dinosaurusi, gejming, Fibonačijev niz, reciklaža, scenski ples, nučni cirkus, Koko Šanel, Platon i Leonardo, samo su neke od tema u fokusu 14. Evropske noći istraživača. Najveća i najatraktivnija naučna manifestacija u zemlji, Evropska noć istraživača, biće održana četrnaesti put ove godine, 29. i 30. septembra od 16 do 22 časa, u 24 grada širom Srbije pod sloganom „Svetlost nauke”. Kao i svake godine, programi su potpuno besplatni za posetioce. Evropska noć istraživača dešava se u isto vreme u 26 zemalja Evrope, sa očekivanom posetom od oko milion i po ljudi.
U petak 8. septembra 2023. u 19 časova u Salonu MSU je svečano otvaranje izložbe Krivo srastanje. Kustoskinja izložbe: Leila Topić, viša kustoskinja, Muzej suvremene umjetnosti, Zagreb. Kustoskinja – koordinatorka izložbe za MSU, Beograd: Una Popović, viša kustoskinja. Izložba Krivo srastanje rezultat je saradnje i razmene programa između beogradskog i zagrebačkog Muzeja savremene umetnosti, zvanično započetih predstavljanjem izložbe Goranke Matić „Iskustvo u gužvi" u MSU Zagreb septembra i oktobra 2022. godine. Na izložbi u Salonu MSU biće predstavljen izbor fotografija Ivana Posaveca i Milisava Mije Vesovića (HR) iz Zbirke Muzeja suvremene umjetnosti Zagreb koje danas interpretiramo analitičkim alatima nastalim zahvaljujući prožimanju umetnosti i popularne kulture.
Izložba pod nazivom "TRANSFORMACIJE: OD slovenskih tradicija odevanja DO savremenih kreacija" održaće se od 6. do 26. septembra 2023. u organizaciji Muzeja primenjene umetnosti, Foruma slovenskih kultura i Ministarstva kulture Republike Srbije. Autorka projekta je dr Andreja Rihter, dok je kustoskinja izložbe Stanislava Vauda Benčevič. Projekat Transformacije realizovao je Forum slovenskih kultura, fondacija osnovana s misijom da povezuje slovenske kulture. Projekat okuplja odabrane učesnike i učesnice iz više zemalja u kontekstu razmene i transnacionalne saradnje. Inicijalna ideja projekta bila je pokretanje i podsticanje kreativnosti modnih kreatora kroz prizmu bogatog kulturnog nasleđa slovenskih zemalja.
Pozivamo Vas u ponedeljak, 11. septembra u 19 časova u UК Parobrod na otvaranje izložbe „Pre upotrebe proučiti upustvo“, autorka izložbe je Andrea Novićević. Izložba „Pre upotrebe proučiti uputstvo“ ukazuje na neistraženost sopstvene individualnosti koja vapi za instrukcijama. Кroz kombinaciju grafika crteža i slika koncepcija je sastavljena u formi kritike ljudske gluposti utemeljeno na cinizmu i sarkazmu. Кalup društvene konstrukcije koji je lišen introspekcije, rezultira lažnim predstavama o sebi koje redovno negujemo. Dok nas odbrambeni mehanizmi čvrsto drže na zemlji, naša glava se uzdiže na mesto gde niko ne može ni da je vidi, a kamoli dotakne.