U ponedeljak, 25. novembra 2013. godine, u 19 časova, u „Kući kralja Petra“, Vase Pelagića 40, biće otvorena izložba skulptura „Trojstvo“, Luke Radojevića, akademskog vajara. Izložbu će otvoriti Tamara Ognjević, istoričar umetnosti. Izložba će biti otvorena za posetioce do 2. decembra 2013. godine, svakog dana od 12 do 18 časova. Ulaz slobodan.
Luka Radojević rođen je 17.11.1986. godine u Prijepolju. Diplomirao je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, 2010. godine, na odseku za primenjeno vajarstvo, u klasi profesora Miroljuba Stamenkovića. Izlagao je na kolektivnim i samostalnim izložbama, bijenalima, festivalima u Srbiji, Crnoj Gori, Francuskoj, Finskoj, Rusiji, Makedoniji, Sloveniji, Kini, Iranu. Radojevićeve skulpture u javnom prostoru postavljene su u Srbiji, Sloveniji, Kini i Francuskoj. Godine 2012. dobitnik je nagrade za skulpturu na Međunarodnom festivalu bronze u Tonglingu (Kina) i nagrade za crtež na konkursu „Artscape“ u Pančevu. Član je ULUPUDS-a i ULUS-a od 2012. godine. U Italiji, u gradu Pjetrasanta, radi kao asistent poznatoj japanskoj umetnici Akiko Sato. Živi i radi na relaciji Beograd – Sankt Petersburg – Pjetrasanta.
Odlomak iz kritike Tamare Ognjević o delima Luke Radojevića; “Vajar Luka Radojević veruje da je sinteza misli, osećanja i materijala moguća. Poimajući modernog čoveka kao zatočenika luksuzne „tamnice“ konformizma čija je estetika utemeljena na savršeno kontrolisanom „sudaru“ čelika, metala i stakla, tipičnom za arhitekturu savremenog megapolisa, Radojević oblikuje svoj ciklus „Trojstvo“ na interakciji geometrijskog minimalizma i metala. Delikatan, do finesa elaboriran odnos punoće i praznine u pažljivo konstruisanim Radojevićevim skulpturama, neosetno uvodi posmatrača u zanimljivu igru percepcije, terajući ga da se „kreće“ oko objekta, po njemu, ali i kroz njega. Tako skulpture manjih dimenzija u trenutku sugerišu prirodu kakve džinovske Rubikove kocke ili kristalne rešetke, pokrećući u nama želju da ih sami okrećemo, pomeramo njihove elemente ili ih prosto demontiramo. One velike, poput bronzane konstrukcije izvedene 2012. u Tonglingu (Kina), provociraju posmatrača da doslovno ušeta u njih. Smeštene u netaknuti prirodni ambijent, među surovo i očaravajuće stenje Radojevićeve rodne Crne Gore ili u prostor pažljivo planiranog parka, one naglašavaju naročit odnos između stvarnog i stvorenog, stihijskog i promišljenog, prirodnog i arteficijelnog. “
