Prave, ravni, tela, lebde u prostoru i vremenu. Paralelne, okomite ili razgranate. Svetlosti i senke, lokve i odsjaji. Duboki ambisi, napušteni beživotni prostori kao da odzvanjaju. Beskrajno prazni prostori. Predmeti bez svojih mesta. Crno na belo, jednostavno i kristalno čisto. Zidovi Tamaša Tota nakon Novog Sada i Subotice, sada nam i u Beogradu pričaju sve, ili barem onoliko koliko im dozvolimo.
Izložbu će otvoriti plesni par Sonja Kolačarić i Andrej Ivančević uz zvukove argentinskog tanga.