Galerija Kuća Đure Jakšića Vas poziva u ponedeljak, 14. oktobra od 19 časova na otvaranje izložbe slika, Jovane Kolić iz Pirota. Najnoviji radovi Jovane Kolić, su u formalnom smislu serije portreta; Na njima se nalaze ljudi koje poznaje ili pak ne; Prijatelji i prijatelji njenih prijatelja. Ti portreti su slikani i crtani vrlo brzo i u dahu, i često predstavljaju diptihe – upravo u ambivalenciji.
Te valence koje Jovana vezuje u jednu sliku su prirodna – suprostavljena ali i suživljena stanja jedne osobe. Nekad se van samog stanja, taj dualitet može posmatrati i kroz fenomen dvojnika, doppelgangera [1]žive osobe, koji je sposoban da čini i dejstvuje namesto nje u odsustvu, ili u paralelnoj realnosti; Taj “dvojnik” bi dakle bio sposoban da realizuje sve one potisnute želje, da oslobodi strahove ali i akumulirane frustracije i bes.
Dalje još, to drugo lice, se u antičkom vremenu nalazilo utisnuto na grudnom delu oklopa, to drevno war face[2] služilo je da preplaši neprijatelja i kao odbrana od urokljivog oka i kletvi. Podsetimo se samo kako novozelandski nacionalni ragbi tim All Blacks, izvodi ples u kojem obiluju upravo grimase i izvođenje tih “drugih lica”, pred početak svake utakmice – zastrašujuća objava protivniku o onome sa čim mogu da se susretnu.
Ti suprotsavljeni portreti, su nekad delovi instalacija – jer budući da su kvadratnog formata, postaju stranice kocki koje su rasute u prostoru. To simboličko “bacanje kockica” pojačava momenat slučajnosti u radu Jovane Kolić. Ona jasno ostavlja prostor za razumevanje, ali i svojim “modelima” da izaberu to drugo lice, ili da se možda po prvi put sretnu sa njim. Izvođenje tih slika-crteža je svojevrsna trka sa vremenom, jer Jovana pre svega želi da zabeleži izraz I dinamiku lica, koja se inače menja u delićima sekunde.
Bojena podloga, ili geometrijski ornament u pozadini, podsećaju na slične geometrizovane podloge stvorene na digitalnom trik-stolu koje su klizile iza pevača i grupa u spotovima devedesetih godina prošlog veka. Taj ornament svojom bojom, oblikom i ritmom, kao neki čudni EKG zapis, daje tempo i intenzitet svakom portretu ponaosob.
Portreti Jovane Kolić, su takođe i svojevrstan work in progress[3] jer ona beleži svoj savremeni trenutak, svoje okruženje i svoj svet – I još je daleko od zatvaranja tog kruga.
