Ova izložba spaja dve ključne ideje: pojam kulturološkog mozaika i ekološkog zdravlja—obe kroz slike raznovrsnosti. Ovo se postiže proširenjem metafore kulturološkog mozaika—ideja koja definiše kanadski identitet—sa komplementarnim ekološkim karakteristikama:

...složenost, raznovrsnost i ravnoteža. Istovermeno kompozicija takovog mozaika može nam pomoći da sagledamo današnje probleme našeg prirodnog okruženja i ekologije ne samo kao probleme nauke i tehnologije nego kao osnovnu socijalnu, kulturnu i duhovnu problematiku. Temeljni stav ove ideje je da ekološko raznovrsni svet zahteva odgovarajuće raznolike metafore koje treba da se okrenu od kros-kulturnog okvira prema sklopu koji uključuje ekološku zajednicu. Ovo zahteva traganje za načinima na koji se oslikava takva proširena zajednica i poziva na postavljanje ekološkog zdravlja u srž kulturološke realnosti. Slika proširenog kanadskog kulturološkog mozaika se izražava kroz kompoziciju dinamičkih slika raznovrsnosti, ekološke i kulturne, koje ujedno utapaju čoveka i Prirodu. Usvajanje i otkrivanje značenja u samom radu, se postize kroz prikaz portreta koji predstavljaju različite etničke zajednice karakteristične za Vankuver i Kanadu. Rad je odraz naše savremene kulturne stvarnosti i prikazuje etničku raznolikost u okviru lokalnih pejzaža i Prirode. Ova izložba prepliće raznolikost kulturnog identiteta sa raznolikom lokalnom prirodom i na taj način doprinosi osećanju pripadnosti samom lokalu.

Izložba Red, Strast, Nastanak izdvojena is Kanadskog konteksta i dalje prenosi značajni sadržaj. Predstavljena u okviru kulturene raznolikosti Srbije, Balkana i Evrope, sama izložba ujedno ukazuje na značaj poštovonja etničkih razlika i uspaostavljanje brige za planetom kao jedom zajednicom ljudi i prirode koja ima ograničene prirodne resurse. Tumačenje ove izložbe u okviru globalne promene klime, poziva na novu postavku kulturoloških prioriteta i odvlači pažnju od značaja individualnog i nacionalnog prema razvoju brige prema prirodnoj oklini kao ključne etičke problematike današnjice.

Posetlac izložbe se susreće sa tri rada: Red Strasti, Nastanak Sveta, i Izgleda da ima nesto u vodi… Svaki od ova tri rada doprinosi ambijentu u kome se prepliću ove ideje da bi postavile novu proširenu metaforu koja upućije posmatrača na važnost uspostavljanja same veze izmadju raznolikosti kulture sa bogatsvom prirode, bogatsvom koje se ogleda u samoj raznolikosti ekološke i kulturne sredine.

Red Strasti

Ogledalo se razbilo i u svakom delu se drugo lice ogleda. Razbijeno ogledalo se ne može sastaviti. Svako sada u razbijenom delu, pogledavši u njega, može videti istinu. Isina se ogleda kroz mnoštvo delića. Ne može se više sagledati cela slika kroz jedno ogledalo. Naš odraz u ogledalu se sagledava samo kroz raznolikost boja, čovečanstva i Prirode.

Uzmi stenu i razbi svako ogledalo na koje naiđes u kome se ogleda pohlepa i nemarnost. U kome se ne vidi raznolikost svih boja koje nam je Priroda podarila (poverila).

U ovom projektu koncepcija jedinstva se postiže sa fokusom na lice, dok se kroz raznovrsnost ogleda u multi-etničkim potpisima zabeležinim na licu i vokalnim izrazima jezičkog bogatstva različitih kultura. Slika se vizuelno izražava kroz mozaik koji prikazuje lice sastavljeno od velikog broja pojedinaca i njihovih emotivnih izraza, grupisanih zajedno u jednu sliku. Zvučno, rad izražava kros-kulturni razgovor kroz jezičku kompleksnost, koja je karakteristicna za naše kanadsko životno iskustvo. Različiti ljudi, njihova lica i glasovi, projektovani preko desetine ekrana i audio kanala, zajedno stvaraju ovu dinamičnu sliku. Delovi mozaika su konstruiksani u obliku razbijenog ogledala, koje je postavljeno kao instalacija u prostiru galerije.

Ljudski lik i glas su ključni elementi komunikacije, oni su instrumenti kojima predstavljamo sebe, i sebi i svetu . Crte lica otrkrivaju naše pretke i etničku pripadnost. Pokreti na licu izražavaju naše emocije i kulturu. Uprkos našim kulturnim i etničkim razlikama, svi ljudi imaju sposobnost da čitaju lica i njihove emocionalne ekspresije. Ovaj rad se oslalnja na tu ljudsku sposobnost, da bi predstavio jednistvo u okviru mnoštva koje karakteriše prirodno i kulturno bogatsvo.

Umetnici: Aleksandra Dulić i Kenneth Newby

Sistem prepoznavanja ekspresija lica: David Kadish i Homayoun Najjaran,
Dodatno programiranje: Phill Pablo
Video zapis: Emilia Schmidt
Intervju: Jeannette Angel
Postprodukcija: Jessica Dennis
Donatori: Martha Piper Research Fund, UBC, Interdisiplinary Resarch Grant

Nastanak Sveta

Smešten u svetu obsednutim brzinom, u svetu vođenim željom za trenutnim zadovoljenjem, rad Nastanak Sveta radikalno odstupa od klasične filmske montaže i lineranog ređanja pojedinačnih slika tako što stvara sliku koja se neprestano transformiše, stapa i interpretira izuzentno polako da bi se izbegla svesna percepcija osnovnih promena koje se događaju u pokretnoj slici. Rad, kao iskustvo, se locira u granici između iskustva i sećanja—spontane percepcije i kognitivne koncepcije. Slike lokalne prirode, kao skup tekstura funkcioniše tako da se reorganizuje i proširi prijem kros-kulturnih portreta i ukaže na stapanje čoveka i prirodne okoline u kojoj živimo. Rad funkcioniše kao generativni sistem za mnoštvo hibridnih licnosti i ukazuje na interakciju ljudskog sa prirodmin.

Umetnici: Kenneth Newby i Aleksandra Dulić

Izgleda da ima nesto u vodi…

Svetlucava površina jezera se projektuje na podnu površinu prekrivenu soli, koja kada joj se pridje, doziva duha vode koja izviruje iz dubine do površine gde ili nedokučivo pilji u gledaoca, ili se guši ispod površine jezera. Kako se posmatrač udaljava od ivice jezera, površina se vraća na suptilnu dinamiku svetlucave površine. Gledaoc je pozvan da ne učestvuje samo u unapred definisanoj prici, nego da istražuje i realizuje u vremenu i u prostoru sve potencijalne događaje koji su prisutni u radu. U interpretaciji rada, gledalac se poziva da iskusi recipročnu interakciju izmedju čoveka i prirode i da nasluti da je bitno da se pobrine za svoju životu okolinu.

Umetnici: Jeanette Angel, Hanss Lujan, Kenneth Newby i Aleksandra Dulić