Nakon kraće letnje pauze, u petak, 31. avgusta u 19 časova u galeriji kuće Vojnovića biće otvorena samostalna izložba grafika Vladimira Lalića pod nazivom "Transfiguracija", koju će posetioci moći da pogledaju do 14. septembra.


Vladimir Lalić rođen je 1983. godine u Beogradu. Diplomirao je na Fakultetu primenjenih umetnosti Univerziteta u Beogradu 2008. godine na odseku grafika i grafika knjige u klasi Milice Vučković. Iste godine upisao je specializaciju na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu na odseku grafika koju završava 2010. godine pod mentorstvom profesora Nebojše Radojeva. Od 2008. radi kao stručno lice-demonstrator na FPU na odseku grafika. Član je ULUS-a od januara 2009. 

Do sada je imao pet samostalnih i preko četrdeset grupnih izložbi. Takođe je primio i tri značajne nagrade: nagradu iz Fonda Mihailo S. Petrov za najuspešniji studentski rad – grafički list 2007. godine, pohvalu na II Izložbi akta u Šapcu 2008. i nagrada Učiteljskog Fakulteta na Bijenalu suve igle u Užicu 2011.

Transfiguracija

Čin rađanja je srž moje poetike, koji u isto vreme simboliše stvaranje samo po sebi, samorođenje. Rađanje iz haosa je progresivno stvaranje bez ponavljanja. A haos je ono što nameće nama nevidljiva pravila. Iz njega uzimam merila da bi stvorio pojmljiv red za čoveka. Moji zapisi konstantnog menjanja postojanja, postavljaju jak postulat na koji se oslanjaju sva pitanja i podpitanja mog stvaralaštva. Ti zapisi se javljaju u vidu transfiguracije, preobražaja. Gledano iz oka univerzuma, ljudska evolucija je samo preklop jednog treptaja. A moji radovi predstavljaju usporen treptaj, tada slobodni za tumačenje. To mi je bilo plodno polazište da dovedem u pitanje šta je početak a šta kraj... 
Vladimir Lalić, autor

Linija kao gromobran emocija

Lalić prilazi crtežu kao kanalu, seizmografu ili kao gromobranu sopstvenih emocija: violentno i naglo, osvajajući prostor srčano i bez straha od njegove veličine (a gotovo svi njegovi grafički listovi su velikih formata). Iako energičan i impulsivan, Lalićev potez nije sirov niti neodnegovan, naprotiv; svestan snage i potencijala čiji nosilac može biti linija, on joj – čas arabesknoj i zavojitoj, čas oštroj kao trag snažnog poteza dletom, čas vibrantnoj i napetoj kao konstrukcija vajarskog dela, daje visoku autonomiju i zadatak da iznese subjektivni iskaz, najličniji doživljaj.Izložba Vladimira Lalića je koncipovana tako da predstavi njegov dosadašnji rad u različitim tehnikama duboke štampe, kao što su akvatinta, rezervaž, suva igla, linogravura, i kombinacije pomenutih tehnika sa visokom štampom...U svim navedenim postupcima, mada sasvim raznorodnim, Lalić uspeva da očuva svoj prepoznatljivi crtački rukopis i to je, nesumnjivo, ona nit koja povezuje, objedinjuje sve radove na izložbi.

Vera Horvat, istoričar umetnosti