U okviru Outside festivala na Belefu, 9. avgusta u 20h u Velikoj galeriji Kulturnog centra Grad biće otvorena izložba pod nazivom “Mesta koja nedostaju”, kada će se predstaviti umetnici iz zemlje i inostranstva koji koriste medij fotografije i tekst. Takođe u okviru ovog projekta, gostujući umetnici će od 6. do 9. avgusta posećivati mesta u Beogradu, koja su u poslednjih 20 godina značajno promenila svoj izgled, značaj ili namenu.

Radovi umetnika koji učestvuju u izložbi "Mesta koja nedostaju", a koja će biti otvorena 9-15. avgusta, 14-20h u KC Grad, u okviru projekta Outside na BELEF festivalu, bave se temom mesta izmenjenih funkcija u uslovima ekonomskh i kulturnih promena. Mada dolaze iz dve vrlo različite sredine, Beograda i Toskane, pronalaze srodna iskustva i beleže slične procese. Fotografije koje ovim posmatranjima nastaju tiču se, između ostalog, raznovrsnih vidova nestajanja. Nestaju mesta, pojave i načini zivota, a s njima i identiteti i sećanja. Mesto koje nedostaje je paradigma kompromitovanog identiteta i odraz "građanina koji nedostaje".

Beogradski umetnici i kustosi biće domaćini gostima iz Toskane pri obilasku više karakterističnih lokacija, kao što su: novobeogradski blokovi, Staro sajmište, park ispred Muzeja savremene umetnosti i druge. Pored umetnika, narativnu podršku projektu daće i Zoran Erić, kustos Muzeja savremene umetnosti, kao višegodišnji tumač fenomena Novog Beograda - nedovršene jugoslovenske prestonice, i njegovih transformacija u izmenjenim ideološkim uslovima.

U predstavljanju i tumačenju grada učestvovaće i alternativni vodiči Beograda, osobe sa invaliditetom koje već više godina realizuju edukativne ture s gostima i građanima Beograda u sklopu projekta Drugi pogled. Gosti će, na primer, upoznati Kalemegdan šetnjiom kroz vizuelna sećanja Sebastijana Asimovskog, odnosno kroz prizore iz detinjstva koje je ovaj slabovidi alternativni vodič beležio poslednjih meseci kao deo priprema za ovaj projekat.


O radovima umetnika

Jacopo Santini dokumentuje aktuelnu degradaciju velikog broja utopijskih i identitetski neutemeljenih gradova fašističke Italije, podignutih 30-ih godina XX veka.

Nikola Radić Lucati analizira kompleksnu teritoriju Starog sajmišta, višeslojnu istoriju ovog topografskom centra Beograda - mestu Holokausta, i njegovo tavorenje u ideološkom zaboravu i urbanističkom kriminalu.

Jacquelin Tune i Alessandra Capodacqua obilaze napuštene toskanske fabrike beležeći njihovo propadanje kao ishod lokalnih ili opštih ekonomskih kriza.

Margherita Verdi, s druge strane, dokumentuje pozitivan primer preobražaja starog firentinskog zatvora u rezidencijalni kvart i novi kulturni centar ovog grada.

Milena Putnik, nakon višegodišnjeg pronalaženja alternativnih beogradskih vidikovaca, privatnih terasa, krovova solitera, sakuplja fragmente pogleda na periferna beogradska naselja tražeći u njima odraz opštih društvenih promena.

Đorđe Odanović, kroz naizgled klasično bavljenje temom pejzaža, ostvaruje kontakt sa onime sto bi Žil Kleman (Gilles Clement) nazvao "trećim pejzažom", prostorom smanjenog uticaja ili potpunog nedostatka uticaja urbanog planiranja, što rezultira prostorom alternativnog sagledavanja raznovrsnosti.

Dejan Atanacković, koji je i autor koncepta izložbe, bavi se temom utopije i njenim raznovrsnim ispoljavanjima u kulturi, jeziku i arhitekturi.