Rana metalurgija Balkana intrigira naučnike već čitav vek, počev od otkrića metalnih predmeta 30-tih godina prošlog veka u Pločniku kod Prokuplja, velikom naselju vinčanske kulture. Da li je čovek baš na Balkanu, na teritoriji današnje Srbije, došao do jednog od najznačajnijih tehnoloških dostignuća u ljudskoj istoriji?
Da li je baš tu stekao moć da potpuno transformiše materiju? Rana metalurgija pokrenula je lavinu ekonomskih, društvenih i kulturnih promena – i zauvek izmenila svet.
O tome gde bi mogao biti veliki metaloprerađivački i trgovački centar vinčanske kulture, gde su prvi rudari kopali rudu i kako su to radili, na koji način su je prenosili i od nje pravili alatke, jesu li postojale prave zanatske radionice i „prodavnice“ za prodaju sekira - čekića, dleta, bakarnog lima, bilo je reči na današnjoj konferenciji za novinare u Narodnom muzeju u Beogradu. Povodom početka rada na projektu Razvoj metalurgije u Evroaziji, domaći i inostrani arheolozi otkriči su šta su im novi izazovi i zašto je ovaj trogodišnji projekat jedna od najvećih stranih investicija uložena u srpsku arheologiju ikada.
Neposredno pre konferencije za novinare Institut za arheologiju Univerzitetskog koledža London, Narodni muzej u Beogradu, Narodni muzej Toplice u Prokuplju i Zavičajni muzeja u Priboju potpisali su ugovor o saradnji.
Na konferenciji su učestvovali Predrag Marković, ministar kulture informisanja i informacionog društva Republike Srbije, Majkl Devenport, ambasador Velike Britanije u Srbiji, Karin Maršal, šef odeljenja za kulturu i medije ambasade Savezne Republike Nemačke u Beogradu, Stiven Šenan , direktor UKL Instituta za arheologiju London, Tilo Reren i mr Miljana Radivojević sa UKL Instituta za arheologiju, profesor Ernst Pernicka, direktor Centra za arheometriju u Manhajmu, dr Ben Roberts sa Univerziteta u Duramu, dr Tatjana Cvjetićanin, direktorka Narodnog muzeja u Beogradu, Julka Kuzmanović - Cvetković, direktorka Narodnog muzeja Toplice (Prokuplje), Savo Derikonjić, direktor Zavičajnog muzeja u Priboju, mr Duško Šljivar, muzejski savetnik Narodnog muzeja u Beogradu.
Autori projekta Razvoj metalurgije u Evroaziji: evolucija, organizacija i upotreba ranih metala na Balkanusu Miljana Radivojević (UKL), Ben Roberts (Univerzitet u Duramu) i Tilo Rern (UKL). Projekat predstavlja nastavak doktorskog istraživanja Miljane Radivojević o trenutno najstarijoj dokumentovanoj metalurgiji na svetu - staroj 7.000 godina, čiji su tragovi detektovani na lokalitetu Belovode u istočnoj Srbiji. Projekat je takođe nastavak petogodišnje saradnje među institucijama koje istražuju ovu oblast: UKL, Narodni muzej u Beogradu i Narodni muzej Toplice u Prokuplju.
Projekat finansira Istraživački savet Velike Britanije za umetnost i društvene nauke (Arts and Humanities Research Council – AHRC), i u trogodišnje istraživanje biće uloženo preko pola miliona funti. Iskopavanja će biti vršena tokom ovog i narednog leta, a obrada podataka i publikacija će biti završeni do kraja 2014. godine.
Autori projekta Razvoj metalurgije u Evroaziji: evolucija, organizacija i upotreba ranih metala na Balkanusu Miljana Radivojević (UKL), Ben Roberts (Univerzitet u Duramu) i Tilo Rern (UKL). Projekat predstavlja nastavak doktorskog istraživanja Miljane Radivojević o trenutno najstarijoj dokumentovanoj metalurgiji na svetu - staroj 7.000 godina, čiji su tragovi detektovani na lokalitetu Belovode u istočnoj Srbiji. Projekat je takođe nastavak petogodišnje saradnje među institucijama koje istražuju ovu oblast: UKL, Narodni muzej u Beogradu i Narodni muzej Toplice u Prokuplju.
Projekat finansira Istraživački savet Velike Britanije za umetnost i društvene nauke (Arts and Humanities Research Council – AHRC), i u trogodišnje istraživanje biće uloženo preko pola miliona funti. Iskopavanja će biti vršena tokom ovog i narednog leta, a obrada podataka i publikacija će biti završeni do kraja 2014. godine.
Projekat finansira Istraživački savet Velike Britanije za umetnost i društvene nauke (Arts and Humanities Research Council – AHRC), i u trogodišnje istraživanje biće uloženo preko pola miliona funti. Iskopavanja će biti vršena tokom ovog i narednog leta, a obrada podataka i publikacija će biti završeni do kraja 2014. godine.
