True-Colors-imgFEBRUAR 2012.






četvrtak, 2. februar, 19:00
Kustosiranje #02

Projekat Kustosiranje namenjen je studentima završnih godina istorije umetnosti i ima za cilj pripremu za poziv samostalnog kustosa, podršku za proaktivan pristup u traženju odgovarajućeg zanimanja, razvoju i realizaciji projekata budućih istoričara umetnosti – kustosa.

Teme:
- Pojam kustos: definicija, etika, mogućnosti, praksa
- Projekcija video rada ”Put živih” (autor: Stakić) – analiza i kritičko čitanje rada
Autori projekta: Andrej Bereta i Srđan Tunić (kustosi, diplomirani istoričari umetnosti)
http://kustosiranje.blogspot.com/


subota, 4. februar, 20:00
FREE KNOWLEDGE FOR FREE PEOPLE

Vikimedija Srbije, u saradnji sa organizacijom Razmena veština, vam predstavlja multimedijalni skup pod nazivom Free Knowledge For Free People. Ovaj jedinstveni skup ima za cilj osnaživanje koncepta besplatnog obrazovanja i slobodnog informisanja među mladim ljudima u Srbiji.

Sa ciljem podsticanja slobodne upotrebe informacija i slobodnog softvera na Internetu, ovaj događaj će sadržati tri multimedijalne programske celine. Prva celina će sadržati upoznavanje koncepta besplatnog obrazovanja, koja će biti praćena projekcijom dokumentarnog filma. Nakon toga, posetioci će se susresti sa osnovnim načelima i projektima Vikimedije, koja će im u svom izlaganju detaljnije predstaviti Dragan Satarić, dugogodišnji član Vikimedije Srbije. Osnove upotrebe i afirmacije slobodnog softvera, sa osvrtom na operativni sistem Linux, predstaviće Marko Đorđević, iz organizacije Razmena veština.

Po završetku izlaganja, posetioci će imati priliku da prisustvuju koktel zabavi uz muziku.
Skup je zakazan za subotu 4. februar sa početkom u 20h u Kulturnom centru Rex, u Jevrejskoj 16.

Bliže informacije: www.wikimedia.rs


četvrtak, 16. februar, 20:00
SLOBODNA ZONA u REXu
AKO I JEDNO STABLO PADNE: priča o Frontu za oslobođenje Zemlje
*projekcija dokumentarnog filma

(SAD, 85’, 2011) Režija: Maršal Kuri  Filmski festival Slobodna zona u svom februarskom izdanju predstavlja vam ovogodišnjeg kandidata za Oskara u kategoriji najboljeg dugometražnog dokumentarnog filma. Kroz fascinantno istraživanje savremenog revolucionarnog pokreta, sa puno detalja i teških pitanja o mogućnosti promene unutar ili van sistema države, u filmu se preispituje uloga današnjih revolucionara u svetu “opsednutom” brendiranjem svih disidenata kao terorista.

Sinopsis:
Film “Ako i jedno stablo padne: priča o Frontu za oslobođenje Zemlje” donosi nesvakidašnji prikaz radikalne ekološke aktivističke grupe koju FBI naziva “najvećom američkom terorističkom pretnjom”. Radeći u odvojenim anonimnim ćelijama, bez centralnog liderstva, Front je godinama podmetao spektakularne požare protiv preduzeća koja je optuživao za uništavanje okoline: kompanija za seču drva, klanica divljih konja, kao i 12 miliona dolara vrednog ski-centra u državi Kolorado. Kroz priču o transformaciji jednog člana Fronta, Daniela Mekgovana, film dokumentuje neverovatnu priču o usponu i padu te organizacije u periodu od 1995. do rane 2001. godine, kada su se ekološki aktivisti borili protiv kompanija koje se bave drvnom industrijom.

O reditelju:
Maršal Kuri (Marshall Curry) je cenjeni je dokumentarista čiji je prvenac “Ulična borba” bio nominovan za nagrade Oskar i Emi. Godine 2005.  Kuri je  uvršten u „25 novih lica nezavisnog filma“ u Filmmaker Magazine-u. Međunarodna asocijacija dokumentarista (IDA) mu je dodelila nagradu  “Jacqueline Donnet Filmmaker Award”, a 2007. godine je primio međunarodnu nagradu "Trailblazer" na MIPDOC u Kanu.

Festivali i nagrade:
Nominacija za Oskara u kategoriji najboljeg dugometražnog dokumentarnog filma, 2012.
Nagrada za montažu dokumentarca,  Međunarodni filmski festival Sandens, 2011.
Najbolji dokumentarac, Filmski festival u Nešvilu, 2011.
Filmski festival u Bergenu, 2011

Trejler za film cete naći na:  http://trailers.apple.com/trailers/independent/ifatreefalls/

Cena ulaznice 100 dinara.
Prodaja karata u Rexu od ponedeljka 13. februara, radnim danom od 11 – 16, a na dan projekcije od 11 – 20h.


četvrtak, 23. februar, 20:00
SLOBODNA ZONA u REXu
DAVID ŽELI DA LETI
*projekcija dokumentarnog filma
(Austrija, Nemačka, Švajcarska, 97 min, 2010)
Reditelj: David Siveking

Sinopsis:
Upoznati majstorskog reditelja Dejvida Linča i pričati sa njim o filmu! Ostvarenje sna mladog Davida Sivekinga, koji je se lice-u-lice našao sa svojim idolom u proleće 2006. Sastanak se održava na radionici u Sjedinjenim američkim državama, gde Linč drži govor o izvorima kreativnosti. Među njima je i transcendentalna meditacija (TM), tehnika koju kultni reditelj dnevno praktikuje već preko trideset godina. Ipak, nikad do sada o tome nije javno pričao. Da li bi upravo transcedentalna meditacija mogla da stoji iza Linčevih mračnih, nedokučivih filmova?

Iako se lokacija radionice - Mahariši Univezitet Otkrovenja u Ajovi - mladom filmskom stvaraocu iz Berlina Davidu čini pomalo neobična, istovremeno je i misteriozna i fascinantna. Mahariši? Da li je to onaj legendarni guru iz šezdesetih godina prošlog veka – idejni vođa hipi pokreta, spasilac zapadnog sveta i spiritualni vođa Bitlsa? Počinje potpuno novo podglavlje u životu Davida Sivekinga. Ferfild u Ajovi predstavlja novi svet u kome sve deluje moguće - čak i letenje, bez ispomoći ijednog postrojenja!

Mahariši Maheš Jogi, osnivač transcendentalne meditacije, obećao je kreativnost, zdravlje, profesionalni uspeh, mir u svetu i ništa manje od "raja na Zemlji". David Siveking odlučuje da prihvati savet velikog Dejvida Linča i sam počinje da praktikuje transcendentalnu meditaciju. Svi, pa čak i majstori filma počinju neiskusni.

Osnovani i podržani iz donacija, Mahariši i njegovi pratioci izgradili su jedinstvenu globalnu kompaniju sa glavnim štabom u Holandiji; svetski centar mira u Indiji, tajnu "TM svetsku skupštinu" u švajcarskim Alpima; preko dvadeset "Nepobedivih Univerziteta", a takođe postoje i opskurno ograđeni kampovi posvećeni "letenju uz pomoć joge". Po drugi put, David Siveking otkriva potpuno novi svet.

Što dublje mladi autor istražuje, to više odstupanja izlazi na površinu. Odjednom, TM otpadnici počinju da ga kontaktiraju i tvrde da ih je Maharaši upropastio – finansijski, kao i psihički. Da li David treba da im veruje? Da li je transcendentalna meditacija samo mašina za novac, kako kritičari kažu? Kroz odiseju koja sledi, David Siveking nikada ne gubi istančan smisao za humor koji daje iznenađujuću snagu, eleganciju i šarm filmu. Reč reditelja: Kada sam poslušao savet Dejvida Linča i počeo da učim transcendentalnu meditaciju kako bih postao bolji reditelj, počeo sam da transformišem svoj život u film. Dolazim iz porodice ateista. Moj otac je matematičar. Išli smo u crkvu da bismo slušali dobru muziku, ne da bismo se krstili. Tokom učenja transcendentalne meditacije spontano sam spoznao vezu između nauke i duhovnosti. Takođe, bio sam fasciniran time što je osnivač TM-a, Mahariši, nspirisao mnoge velike umetnike, poput Dejvida Linča i Bitlsa. Moja porodica je bila prilično iznenađena kada sam im rekao da pratim tehnike indijskog gurua i da želim da postanem letač uz pomoć joge. Producenti koji su imali dovoljno hrabrosti da učestvuju u mom filmskom eksperimentu bili su zabrinuti da ću se izgubiti na putu ka samootkriću. Zapravo, rezultat mog putovanja je bio prilično otvoren. Video sam sebe kako odlazim sa Himalaja u Holivud. Iskustvo meditacije pomocu TM tehnike bilo je veoma harmonično. Međutim, uskoro su se pojavili problemi sa transcendentalnom meditacjom. Kada su naslutili da želim da budem i kritičan u svom filmu, vođstvo TM ogranizacije želelo je da ga stavi pod svoju kontrolu. Kada sam počeo da srećem TM otpadnike i kritičare, prećeno mi je sudskom tužbom. U jednom trenutku sama organizacija ponudila mi je da uzme na sebe sve produkcijske troškove filma, ali ja sam želeo sam da snimim svoj, nezavisni film.

Ovaj film vidim, u najboljem svetlu, kao otvoren hram, a ovo iskustvo kao intenzivnu grupnu meditaciju. Nadam se da će svaki gledalac moći na sopstveni način da se udubi u film, a da pritom ne isključi svoj mozak!

O reditelju:
David Siveking rođen je 1977. godine u Nemačkoj. Po završetku školovanja počeo je da radi na televiziji i realizovao je nekoliko kratkih filmova i dokumentaraca. Od 2000. godine radi kao glumac i asistent režije. 2003. godine počinje studije režije na nemačkoj filmskoj akademiji u Berlinu i učestvuje na "Talent kampusu" berlinskog filmskog festivala. Njegov kratki film "Američka ambasada"(Die amerikanische Botschaft) je 2005. godine prikazan na kanskom festivalu i osvojio je dve nagrade. "Senegallemand" (Sénégallemand), njegov diplomski film iz 2007. prikazan je na međunarodnom filmskom festivalu u Minhenu. "David želi da leti" (David Wants to Fly), njegov poslednji film, imao je svetsku premijeru na međunarodnom filmskom festivalu u Berlinu, u februaru 2010. godine.

Festivali i nagrade:
Nagrada za najbolji dokumentarni film, Festival dokiumentarnog filma u Sent Petersburgu, 2010.
Internacionalni filmski festival u Berlinu, 2010.  Hotdocs, Toronto, 2010.
IDFA, Amsterdam, 2010.  Docufest, Prizren, 2011.

Cena ulaznice je 100 dinara.
Prodaja karata u Rexu od ponedeljka 20. februara, radnim danom od 11 – 16h, a na dan projekcije od 11 – 20h.


subota, 25. februar, 15:00 – 18:00
ŽENSKI DAN: u novoj godini novo druženje uz tehniku dekupaž

Sve popularanija, a stara tehnika dekupaž, nastala u 18. veku u Francuskoj, ponovo nas okuplja da napravimo ličnu, unikatnu kreaciju.

Dekupaž je tehnika isecanja, lepljenja i lakiranja salveta aplikovanih na upotrebne predmete, koji svojim novim izgledom ulepšavaju vaš ambijent.

Vaš rad će vas podsećati na vreme provedeno u lepom druženju, a možda će obradovati i neku vama dragu osobu.

Matrijala će biti dovoljno!

Svako će dobiti predmet da ga primenom tehnike dekupaž oplemeni ličnom emocijom i umećem!

Radionica vam daruje to vaše delo!

Radionicu vode Miomira-Mima Jović, akademska primenjena umetnica sa dugogodišnjim edukativnim i praktičnim iskustvom i Mirjana Kljakić koja je prošla kroz veliki broj radionica iz primenjene umetnosti.

Radionica je otvorena i besplatna za sve žene i prijateljice, ćerke, koleginice, komšinice, mame, bake. Međutim, zbog ogromnog interesovanja, ovoga puta vas molimo da se prijavite unapred, pošto će broj učesnica biti ograničen na prvih 30.

Prostor i program su prilagođeni ženama sa invaliditetom, kao i ženama koje bi povele svoju decu (u tom smislu nas obavestite kakve potrebe imate da bismo mogle da vas podržimo na odgovarajući način).

Dobrodošle!

Program Ženski dan od početka 2011. opstaje zahvaljujući podršci Rekonstrukcija Ženskog fonda. Započet je 2008. u organizaciji Žena na delu, koje su 2010. imale podršku Asocijacije za žensku inicijativu, a u 2011. se registrovale kao Act Women.

O Ženskom danu više informacija saznajte na: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
kao i na FB stranama ZENSKI DAN ili ACT Women


subota, 25. februar, 20:00
PESNIČENJE

Pesničenje, trening aktivnog čitanja poezije u javnim prostorima, nastao je kao inicijativa umetničke grupe „Škart" u novembru 2008. godine sa ciljem da podrži pojedince da izraze kreativne potencijale, istovremeno promovišući novu formu predstavljanja i razmene stvaralaštva, i osnažujući neafirmisane umetnike da javno izlažu svoje stvaralaštvo.

Pesničenje pronalazi i podržava pojedince i grupe koje pišu poeziju van klasičnih/afirmisanih poetskih krugova, i omogućuje im da svoje poglede, želje, snove i strahove javno predstave publici, kako u svojoj sredini tako i u drugim mestima. Kao takvo, predstavlja medijum za promociju novih aktera poetske, umetničke i kantautorske scene, i podstiče neafirmisane umetnike i one koji se nisu oprobali u umetnosti da istraže sopstvene kreativne potencijale i preoblikuju svoju realnost u formu performansa. Pored toga, Pesničenje trasira prostor za glas "druge strane" - skrajnute i nedovoljno vidljive grupe i pojedince različitih socio-kulturoloških pozadina: aktiviste i pasivne, ruralne i urbane, supkulturne i laboratorijske, garažne i kuhinjske. Ipak, Pesničenje je otvoreno i za već etablirane stvaraoce koji imaju hrabrosti i znatiželje da se sretnu sa riskantnim temama, nestašnom, angažovanom i neindiferentnom publikom i neobeleženim i nekonvencionalonim prostorima.

Prijavite se na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli., a za više informacija posetite www.pesnicenje.org


nedelja, 26. februar, 20:00
TRUE COLORS

True Colors je koncert interdicsiplinarnog umetnika Dušana Broćića i koreografkinje/performerke Ljiljane Tasić, koji kao muzički i izvodjački duo sarađuju od 2008. godine. U njihovim radovima, poput plesne predstave Hot Lollipop i performansa Usko Grlo, autorska muzika je neizostavni deo na kojoj se često zasniva sam koncept predstave ili performansa.  

Muzika, koju će za ovu priliku izvesti u formi koncerta True Colors, svojim bezobraznim ritam mašinama i drskom gitarom kreira žanrovsku travestiju koja ipak ostaje u okvirima muzičkog soft core-a.


PROJEKTI KULTURNOG CENTRA REX
*Poseta Starom Sajmištu

Skoro sedamdeset godina nakon formiranja, bivši nacistički koncentracioni kamp Sajmište u Beogradu, još uvek nije adekvatno vidljiv i prepoznatljiv kao mesto masovnog terora i likvidacije stanovništva. Između marta i maja 1942. godine oko 7000 jevrejskih žena, dece i starih ljudi, koji su su tokom prethodnih meseci bili zatvoreni u Sajmištu, sistematski su ubijeni u pokretnoj gasnoj komori - „dušegupki". Nakon toga, do oslobođenja Beograda 1944. godine, u Sajmištu su, kao u koncentracionom logoru, držani prinudno internirani ljudi iz svih krajeva Jugoslavije i Jugoistoka Evrope. Logor je služio kao rezervoar talaca za odmazde zbog ustaničkih akcija a mnogi zarobljenici su prebacivani u logore u drugim krajevima Evrope. Od oko 32.000 interniranih, život je, usled loših uslova i masovne torture izgubilo njih više od 10.000. Bivajući smešten direktno nasuprot strogom centru grada, na obali Save, gde je neposredno pre Drugog svetskog rata napravljeno nekoliko modernih paviljona za sajam uzoraka, ceo kompleks Starog sajmišta se i danas sastoji od zapuštenih zgrada, koje se koriste kao umetnički ateljei ili stanovi vrlo slabog kvaliteta.

U julu 2010. u okviru radionice i seminara „Poseta Starom Sajmištu. Nacistički koncentracioni logor Sajmište - dokumentaciono medijsko istraživanje", studenti iz Nemače i Srbije istraživali su lokaciju Starog Sajmišta, intervjuisali istoričare, istraživače, današnje stanovnike Sajmišta, predstavnike inicijativa i udruženja žrtava koje zahtevaju izgradnju bilo spomenika bilo memorijalnog kompleksa. Ciljevi ove radionice i seminara bili su da se mapira domen sećanja na Staro sajmište i zajednički sagledaju memorija, sadašnja situacija i očekivanja u budućnosti.

Tokom 2011. godine, u okviru projekta Poseta Starom sajmištu / Merila i kriterijumi sećanja" putem izrade, postavljanja na internet i dorađivanja veb sajta, niza javnih vođenja po mestima značajnim za istorijat Durog svetskog rata u Beogradu, seminara koji su se bavili temama od važnosti za razumevanje istorije Starog Sajmišta i drugih koncentracionih logora,kao i Drugog svetskog rata uopšte, i prezentacija, uključujući i emitovanje filma "Dobar otac - optužnica ćerke" i javni razgovor sa glavnom protagonistkinjom Beate Niman, ostvareni su brojni kontakti i razmena sa publikom najšireg profila, stručnim saradnicima i saradnicama, kao i javnim institucijama (muzejima, institutima, fakultetima i školama), medijima, inicijativama i grupama zainteresovanim za ovu tematiku.

Daljim razvojem projekta „Poseta Starom sajmištu" želimo da nastavimo rad na temama iz prethodnih projekata, nadalje iniciramo i vodimo javnu debatu o istorijskom sećanju, artikulaciji javnog interesa i javnog delovanja adekvatnog osetljivosti i važnosti date problematike. Materijale sakupljene tokom dosadašnjeg rada na projektu objavićemo u publikaciji a multimedijalni veb-sajt nadalje proširivati i dograđivati na način da prošle, sadašnje i buduće diskusije o Starom Sajmištu budu dostupne širokoj publici.

Projekat „Poseta Starom sajmištu" odvijaće se tokom 2012. godiine kroz seriju javnih događanja i intervencija, putem kojih se slučaj Starog Sajmišta razmatra i razrađuje u kontekstu suprotstavljenih stavova i iščitavanja skorašnje i dalje prošlosti ovog mesta unutar obrazovnog sistema, medijske sfere, akademskog polja i društva uopšte.

Više informacija o dosadašnjem radu na temi kao i raznovrsna prikupljena dokumentacija mogu se naći na sajtu starosajmiste.info


*CROSSROADS EAST WEST/RASKRŠĆA ISTOK ZAPAD
Crossroads East West (Raskršća Istok Zapad), projekat Kulturnog centra REX/Fonda B92, predstavlja proces saradničkog istraživanja aktivnosti i projekata pojedinaca, organizacija i institucija, kao i njihovih stavova o značaju i važnosti interkulturnog dijaloga. Takva saradnja uključuje identifikaciju, analize i poređenja sličnih ili povezanih projekata, praksi i primera interkulturnog dijaloga u različitim zemljama, što bi dovelo do stvaranja šire regionalne i evropske mape, kao i do razmene učesnika u ovim projektima i procesima, istraživanju najboljih načina i formi prenošenja ili unapređivanja njihovog interkulturnog znanja i ambicija. Ovakav saradnički projekta dao bi kreativni doprinos boljem razumevanju značaja interkulturalnosti i dijaloga, ne samo na regionalnom već i na širem evropskom planu.

Aktivnosti u 2011. godini:

Prva debata: U mašinskom odeljenju: uslovi rada u kulturi.
Umetnička rezidencija: MIKROKULTURE

Druga debata: MIKROKULTURE - prezentacija rezultata radionice
Crossroads East West (Raskršća Istok Zapad) je deo trogodišnjeg projekta Engine Room Europe.

*Mapiranje interkulturnog dijaloga u Republici Srbiji
Projekat Radne grupe Ministarstva kulture za očuvanje kulturne raznolikosti i interkulturni dijalog, koji partnerski realizuju Ministarstvo kulture i Kulturni centar Rex. Mapiranjem se lociraju, analiziraju i afirmišu oni projekti i procesi u Republici Srbiji, koji po mišljenju njihovih autorki/a i učesnica/ka, sadrže ili se rukovode principima interkulturnog dijaloga.

*Malo verovatna misija
Serija izlaganja i razgovora, na kojima umetnici/ce, arhitekti/ce, kulturni radnici i radnice, kreatorke/i kulturnih politika i aktivisti/kinje iz Srbije i zemalja regiona predstavljaju one svoje projekte, inicijative, akcije koji su realizovani ili delimično realizovani u poslednjih nekoliko godina ali nisu, po oceni svojih inicijatora i protagonista ispunili, ili u potpunosti ispunili, svoju izabranu, planiranu ili zadatu misiju.

*Čeking point
Eksperimentalni izlagački program, u okviru koga se u holu Rexa izlažu radovi i projekti kojima umetnici i umetnice kao i autori i autorke drugih profesionalnih opredeljenja istražuju ili usvajaju nove stvaralačke koncepte ili nove produkcijske metode.
To mogu biti radovi koji nisu završeni, ili nisu namenjeni izlaganju u datom obliku, ali upućuju na karakteristike stvaralačkih procesa. Drugi umetnici i umetnice, kao i publika koja u velikom broju prolazi kroz ovaj prostor, pozvani su da komentarišu izložene materijale. Projekat teži da prevazilazi proceduralne i produkcijske razlike između standardne izložbe i javnih konsultacija o radu/projektu koji je u toku ili se razvija.

*KEF
(svakog decembra od 2001) = SAJAM KRATKE ELEKTRONSKE FORME je izložba radova elektronske umetnosti koji traju, ili mogu biti konzumirani u vremenu do 30 sekundi.

*U prostoru REXa održavaju se:
- probe hora HORKESTAR www.horkestar.org

*U prostoru REXa radi tim projekta U PRAVU SI On-line:
UPS! Online je internet vodič kroz pravni sistem Republike Srbije, namenjen svima onima koji, sticajem okolnosti, nisu doktorirali pravo, ne listaju ‘Službeni glasnik’ uz jutarnju kafu i ne pričaju viceve u kojima se koristi izraz ‘supsidijarno’-a ipak, ponekad imaju potrebu da saznaju da li smeju da urade ovo, šta će biti ako ne urade ono, i kome mogu da se žale ako je neko drugi njima uradio nešto treće. Projekat je podržan od strane Ministarstva omladine i sporta. http://upravusi.rs


---REX zadržava prava izmene programa---
<<  Novembar 2024  >>
 po  ut  sr  če  pe  su  ne 
    
 

Putopisi, Intervjui..