Strip je početak. Strip - crtež - nagost linije i površine, golotinja kojoj narativ nije potreban! Vezuje se za dečake, dečaštvo, pubertet, nesigurnost, super heroje, anti heroje, heroje, lake žene i teške žene, epiku, SF, Indijance, kauboje, francusku školu, filmove bolje i lošije od stripova, kolekcionarstvo, manga, Japan, anima-ciju, Dilan Doga i Vinonu Rajder, Džon Spensera, Džarmuša, kaiš, menjažu, R’N’R, a najviše za CRTANJE.
On je osnov. I subverzija u svakom pogledu!Njegova repetativna konstrukcija/niz kvadrata ili pravougaonika, je potencijalno bezkonačno ponavljanje, zataškano povremenim pomeranjem rakursa. Svojevremeno su se roditelji plašili da će dete zatupeti krećući se iz jednog pravougaonog polja u drugo, skačući iz okvira u okvir, bez brisanog/ne-ograničenog prostora! Ali sve to ne mora ništa da znači: davno su table postale slike, slike objekti, objekti su animirani, nalepljen im je zvuk, formirane su grupe autora, almanasi, grafičke novele, police, knjižare, kafei i klubovi. Strip se više ne definiše kao struktura.
