Somnolencija u medicini označava patološko stanje svesti koje se odlikuje konstantnom pospanošću. U širem kontekstu, somnolencija se odnosi na stanje hibernacije, isključivanje motoričkih aktivnosti, ukidanje komunikacije, udaljenost iz realnosti. U  imaginarijumima naučne fantastike se povezuje sa privremenim isključivanjem ili  deaktiviranjem humanoidnih entiteta.

 Izložba “Somnolentni svet” istražuje granicu između ljudskog i onoga što nastaje kao rezultat dehumanizacije čoveka i posledica transhumanističkih tekovina savremene civilizacije. Radovi problematizuju međuprostor između krhkosti i nestajanja ljudskog tela u doba virtuelne i tehnološke stvarnosti. Kroz monumentalne figure, obasjane artificijelnim svetlom, otkriva se neprirodna pospanosti duha. Somnolencija ovde nije obična fizička slabost, već patološka posledica otuđenja, svojevrsni duhovni umor nastao iz prekomerne stimulacije i beskrajnog uranjanja u digitalne tokove kao i reakcija na kolektivno otuđenje od tela i njegovo zamenjivanje formama koje funkcionišu kao skladište informacija umesto kao stetište duha.

Telo postaje simulakrum, znak bez izvora – prisustvo bez suštine. Slike se poigravaju vizurom posmatrača kojem se otvara pitanje– da li je predstavljeno biće ljudsko ili samo nosi njegov oblik? Fluidno – fluorescentni kolorit aludira na generisane simulakrume veštačke inteligencije koja uveliko kreira neke nove oblike realnosti. U toj realnosti ljudsko telo se ne razlikuje umnogome od bilo kog drugog tehnološkog produkta. Predstave na ovim radovima oličavaju jedinke koje se bore sa istinom o fragilnosti i nebitnosti tela u svetu gde materijalnost gubi značaj pred virtuelnim i sintetičkim slojevima stvarnosti. One svojim spoljnim oblicima nedvosmisleno govore o čovekolikom, međutim, sveukupna atmosfera i psihologija upućuju na elemente modifikovane stvarnosti koja podseća na prizore iz distopijske literatue i Sci-Fi kinematografije. Prenošenje centra ljudskog života iz analognog, čulnog, u sferu digitalnog, dolazimo do zaključka o  čovekovoj otuđenosti od realnosti, prirode kao i drugih ljudi. U virtuelnim svetovima  obitavamo kao u ličnom matriksu, bez težnje za interakcijom i promenama, bez mogućnosti da se probudimo.

Antanasije Punoševac

Od 21. oktobra do 2. novembra 2025. // Galerija Doma omladine Beograda

Otvaranje: utorak, 21. oktobar u 19.00

Antanasije Punoševac (1992, Aleksandrovac) završio je osnovne i master studije kao student generacije na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 2015. godine  u klasi red. prof. Gordana Nikolića, odsek slikarstvo. Doktorirao na istom fakultetu 2021. godine pod mentorstvom red. prof. Radomira Kneževića. Član je ULUS-a od 2018. godine.

Priredio trinaest samostalnih i učestvovao na velikom broju grupnih izložbi.