32. Memorijal Nadežde Petrović održava se od 21. septembra do 31. oktobra 2024. na više lokacija u Čačku: u izložbenom prostoru Umetničke galerije Nadežda Petrović, Spomen zbirci Bogića Risimovića Risima, Galeriji Narodnog muzeja u Čačku, Galeriji Etnološkog muzeja u Čačku i javnim prostorima. Ulaz na programe je besplatan, a naziv izložbe 32. Memorijala Nadežde Petrović je “Memorijal Sonja S.”, referenca na dve žene, dve umetnice i društvene aktivistkinje, obe rođene u Čačku – glumicu Sonju Savić, čiji legat baštini Umetnička galerija Nadežda Petrović, i slikarku Nadeždu Petrović, čije ime nosi Galerija, ali i središnji kulturni događaj grada – Memorijal Nadežde Petrović.
Detalji Memorijala izneti su na konferenciji za medije održanoj u Umetničkoj galeriji Nadežda Petrović, na kojoj su govorili: Zdenka Badovinac, selektorka 32. Memorijala Nadežde Petrović, Branko Ćalović, direktor Galerije i Miroslav Petković, pomoćnik gradonačelnika Čačka, koji su dali uvodnu reč.
Pomoćnik gradonačelnika Čačka Miroslav Petković u svom obraćanju je naglasio važnost Memorijala kao manifestacije od značaja za kulturu i umetnost grada Čačka, čiji je simbol i tradicija, zbog čega je kontinuirano podržavana realizacija ove manifestacije.
“Ovo je manifestacija od izuzetnog značaja za grad Čačak, a ja sam posebno zadovoljan što sam imao više puta prilike da se uverim da su svi umetnici koji su izlagali u okviru Memorijala naišli na pravo gostoprimstvo, na vrhunski profesionalizam zaposlenih u našoj Galeriji i, ono što je posebno važno, da su uvek imali potpunu slobodu umetničkog izraza na svojim izložbama ovde. Zaposleni u Galeriji Nadežda Petrović su svojim odnosom prema radu i svim onim što ste priredili za naše sugrađane svakodnevno, ali posebno kroz Memorijale Nadežde Petrović, postavili ustanovu na jedno visoko mesto i svakako jednu od najznačajnih ustanova kulture u Republici Srbiji.”
Branko Ćalović se na početku obraćanja osvrnuo na prošlost, na kraj pedestih i prvu polovinu šezdestih godina prošlog veka, period povoljnih političkih i ekonomskih prilika i težnju ka postepenoj decentralizaciji kulture, kada u kulturnom životu i umetnosti Srbije dolazi do krupnih pomaka.
“U velikim centrima tadašnje države – Beogradu, Zagrebu, Ljubljani, kulturni život dobija na intenzitetu, a pored brojnih programa ustanovljavaju se i likovne manifestacije i institucije jugoslovenskog karaktera – među prvima je bilo osnivanje Memorijala Nadežde Petrović (1960) i Umetničke galerije Nadežda Petrović (1961). Na 16. Memorijalu 1990. godine, poslednjoj izložbi u prethodnom formatu – izbora prema ključu selektora iz svih republika, selektor Slovenije je bila i naša današnja gošća i selektorka 32. Memorijala Nadežde Petrović, dugogodišnja direktorka Moderne galerije u Ljubljani i Muzeja savremene umetnosti u Zagrebu, jedna od najcenjenijih kustoskinja moderne i savremene umetnosti u ovom delu Evrope, gospođa Zdenka Badovinac.”
Selektorka 32. Memorijala Nadežde Petrović, Zdenka Badovinac, predstavila je tematski okvir koncepta ovogodišnjeg Memorijala. Prema njenim rečima, 32. Memorijal, o čemu svedoči i njegov naziv, bazira se na ideji umetnika kao nekoga ko osporava opšte prihvaćena pravila društvenih, rodnih, klasnih i geopolitičkih uloga, čak i uloga koje prevazilaze puke ljudske odnose i zadiru u polje odnosa među vrstama.
“Govorimo o ulozi, koja nije tema, pošto ti radovi ne pričaju uloge eksplicitno, nego je to neka metafora, crvena nit koja se provlači kroz sve radove koji će biti predstavljeni na izložbi. Kada pričamo o ulozi, pričamo o tom partikularnom, a ne o nečem univerzalnom, jer univerzalno ne igra nikakvu ulogu, nego je nešto što je prihvatljivo za sve. Na primer, obično govorimo o ulozi žene u ratu, zdravstvu, a nikad o muškarcima u tim ulogama. Dakle, ovo je izložba koja govori o ulozi žena, ali ne samo žena, nije povezana samo sa tim binarnim, nego su u pitanju i neke kvir pozicije, imaćemo umetnike koji se bave takvim temama. Tu su i druge pozicije koje se vezuju za naše razne identitete, to je pitanje klase kojoj pripadamo, pitanje vrste, uvodi se u izložbu i pitanje posthuman, jer danas ne možemo više govoriti o humanističkom aspektu sa pozicije nas ljudi, već u diskusiju moraju ući i druge vrste. Dolazimo i do pitanja geopolitike, našeg identiteta koji je sa njom povezan, o kome će takođe biti reči.”
Badovinac je podsetila i na ratne događaje u Ukrajini i Gazi, zbog čega joj je velika želja da pored svih umetnika i umetnica u izložbu uključi i fotografije Nadežde Petrović, koja je bila ratni fotograf i bolničarka.
“Treba iskoristiti tu međunarodnu ulogu bijenala da se nanovo razmišlja o Nadeždi, njenoj poziciji u društvu, tu govorim o ženama, o ženskim umetnicama i o povezivanju umetnosti i aktivizma, rata i mira, svega toga što u nekom momentu, kad se radi neka konkretna izložba, možda dolazi u prvi plan. Zato mislim da će se ta tema uloga koja je metafora, mislim na Sonju Savić, dobro odgovoriti na nove dileme i pitanja određenih minornih pozicija i uloga koje one imaju”, zaključila je Badovinac.
Na 32. Memorijalu učestvovaće 24 umetnika/ca i umetničkih grupa: Andrej Škufca, Anton Kats, Bojan Stojčić, Božena Končić Badurina, Vokalno kustoski sindrom (kolektiv), Gregor Mobius, Darinka Pop Mitić, Dejan Marković, Driton Selmani, Đejmi Hadrović, Elvisey Pisica, Efemerne konfesije (kolektiv), Željko Beljan, Maja Smrekar, Mahdi Baraghithi, Milica Rakić, Nika Autor, Sanja Anđelković, Hristina Ivanoska, Nadežda Petrović, Walid Raad, kao i umetničke grupe: Vladan Jeremić i Rena Radle, Natalija Vujošević, Neka Tomšič i Tara Langford, kao i Sezgin Bojnik i Tavfik Rada.
Materijal: Umetnička galerija Nadežda Petrović
