U Italijanskom institutu za kulturu u Beogradu od 20. maja do 20. juna 2024. godine – pod pokroviteljstvom Ambasade Italije u Beogradu – održaće se izložba dvojice italijanskih umetnika, Stefana Benaca i Tonina Mauricija, pod nazivom „Dužnost sećanja: Arhitektonske makete; nasukane olupine: fotografije i slike“. Reč je o postavci raznolikog sadržaja: biće predstavljena dvadeset i jedna arhitektonska maketa koje je izradio Stefano Benaco, kao i parovi eksponata posvećeni nasukanim brodskim olupinama: dvadeset i tri fotografije olupina, koje je načinio Benaco tokom godina putovanja, i dvadeset i tri slike tih istih olupina koje je naslikao maestro Maurici inspirisan Benacovim fotografijama.
U ovoj dvojnoj izložbi dvojica umetnika vode dijalog o ostacima pomorske istorije. U Benacovim izuzetno evokativnim kadrovima oseća se žar, strast, bol, čista radost mora, oseća se naša ljudskost, ista ona koju je na platno utisnuo Maurici, koji kroz slikarstvo oživljava kosture tih putovanja. Isti predmeti, ali drugačiji senzibiliteti prisutni su u ovim očaravajućim i impresivnim parovima eksponata. Benaco je u različitim razmerama, od drveta, smole i kartona, izradio makete dvadeset i jedne crkvene i svetovne građevine iz svih epoha, u Srbiji (Hram Svetog Save i Milenijumska kula), Italiji (od rimskog doba do bliske prošlosti), Rusiji, Rumuniji, Bugarskoj, Francuskoj, Norveškoj, na Orknijskim ostrvima.
Stefano Benaco, rođen 1949. godine, živi u Umbriji posle završetka diplomatske karijere sa zvanjem ambasadora Italije. Vajar (radi figurativne i ne-figurativne skulpture od drveta, kamena, bronze), arhitektonski maketar i brodomaketar (10 modela), posvećen je fotografskom istraživanju olupina brodova i čamaca nasukanih na obalama (uključujući i unutrašnje vode) širom sveta: tokom pola veka aktivnosti fotografisao ih je više od 450 u Severnoj i Južnoj Americi, u vodama Antarktika, na Karibima, u Africi, u Australiji i u Evropi, ispunjavajući tako Dužnost sećanja prema pomorcima svih zemalja i svih epoha.
Tokom svoje diplomatske karijere (1974–2012) službovao je pri sledećim italijanskim ambasadama: 4 godine u Bonu, 8 godina u Moskvi, 8 godina u Vašingtonu. Bio je pomoćnik diplomatskog savetnika predsednika Republike Italije i inspektor centralnih i službi u inostranstvu Ministarstva spoljnih poslova. Ambasador Italije bio je u Belorusiji i u Bugarskoj. Održao je širom sveta više od pedeset ličnih izložbi fotografija nasukanih olupina, izložbe arhitektonskih i brodskih maketa, umetničke izložbe, a učestvovao je i na brojnim kolektivnim izložbama. Njegove izabrane fotografije objavljivane su u časopisima brodarske umetnosti, u godišnjacima i u umetničkim katalozima. Objavio je četiri knjige i devet kataloga. Njegova delatnost prikazana je kroz više od 350 članaka i intervjua u italijanskoj i međunarodnoj štampi. Njegova maketa školskog broda „Amerigo Vespuči” u razmeri 1:100 poklonjena je italijanskoj ratnoj mornarici i deo je stalne izložbene postavke u Palati mornarice Ministarstva mornarice u Rimu. Među stečenim priznanjima izdvajaju se: titula počasnog akademika Akademije lepih umetnosti „Pjetro Vanuči“ u Peruđi, specijalna nagrada žirija „Nagrada Karlo Marinković“ u Rimu, nagrada „AkviAmbijente“. Benaco je predsednik World Alliance of Tourist Trams and Trains (WATTRAIN).
Slikar, vajar, umetnički stolar i uspešni preduzetnik, Tonino Maurici rođen je u Montekozaru 1940. godine. Pohađao je Institut lepih umetnosti u Mačerati zajedno sa Feretijem, Trubjanijem, Bonanoteom... grupom mladih očaranih futurizmom, njegovom poetikom koja ih svojom egzaltacijom agresivnog pokreta, grozničave budnosti, trčanja, vodi ka različitim stilskim rešenjima. Ustreptali nemir, sklonost ka opasnosti, hrabrost, smelost, bunt, esencijalni su elementi tog mladalačkog perioda. Očeva umetnička radnja postaje fabrika u kojoj nastaju prve skulpture od drveta, predmeti ispunjeni pokretom koji nailaze na dobar prijem kod trgovaca umetnošću iz Milana i Rima. Na Akademiji Brera u Milanu pruža mu se mogućnost za razno eksperimentisanje, međutim ono što iz korena menja njegov život jeste susret sa Panađijem, nakon kojeg se otiskuje daleko od svoje zemlje i dolazi u kontakt sa idealima Bauhausa: jednostavan, geometrijski, uredan stil i cilj povezivanja umetnosti, zanatstva i tehnologije vraćaju umetnika njegovim korenima, ka plastičnim, neoklasičnim oblicima, ka industrijskom i dizajnu proizvoda, ka funkcionalnosti predmeta. Prodornost njegovog stvaralaštva navodi ga na iskorake u scenografiju, u dizajn enterijera, u modu.
U njegovim radovima uvek nalazimo sećanje na prošlost koje prožima sadašnjost, lepotu u skladnom spoju sa funkcijom, formu sa svojom idejom. Mnoštvo i raznovrsnost mladalačkih iskustava, bujanje ideja, ostvarenja velikih majstora XX veka, sve to navodi Mauricija da od očeve stolarske radionice načini firmu-atelje u kojem može da osmišljava, crta, projektuje i realizuje taj novi doživljaj doma, stvarajući komade nameštaja, skulpture i platna čistih, esencijalnih linija, punih boje. U poslednjih dvadesetak godina ponovo intenzivno izlaže, pre svega u inostranstvu: Kina, Indija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Malezija, Indonezija, Japan, Španija, Nemačka, Liban, SAD, Bangladeš, Bosna i Hercegovina, Izrael, Singapur, Palestina, Meksiko. U skorije vreme, održao je lične izložbe u Jerusalimu, Pekingu, Šangaju, Rimu.
