U četvrtak 8. juna, u Knez Mihailovoj ulici ispred Kulturnog centra Beograda otvorena je izložba “Arhitektura. Skulptura. Sećanje. Umetnost spomenika Jugoslavije 1945-1991.” Kustosi izložbe su Boštjan Bugarič, Kristina Dešman, Maja Ivanič, Špela Kuhar, Eva Mavsar, Špela Nardoni Kovač, Damjana Zaviršek Hudnik, a kustoskinja srpske selekcije 2023. je Jelica Jovanović. Danica Prodanović, članica organizacionog tima BINA-e, na otvaranju izložbe je istakla: “Ova izložba je nastala, odnosno isprovocirana je velikim interesovanjem koje je u poslednjih deset i više godina izazvala arhitektura bivše Jugoslavije iz druge polovine 20. veka.

I to posebno spomenička kultura i spomenički kompleksi, koji su zaista fenomen kakav ne postoji u Evropi, a ni u svetu - u ovom broju i na ovaj način.

Oni su jedna posebnost na koju treba da budemo ponosni i da je čuvamo. Kustosi su osetili potrebu da o ovim spomenicima treba progovoriti iz perspektive zemalja u kojima je ta umetnost nastajala”.
 
Maja Ivanič, jedna od kustoskinja izložbe, u svom govoru je navela: “Ova izložba je pre svega naklon izvanrednoj kreativnosti koja se zbivala u našoj bivšoj zemlji. Ova 52 spomenika reflektiraju svu kreativnost njihovih autora koji su znali poštovati i razumeti kontekst u kojem su radili. U ovim spomenicima prezentirani su misticizam, poezija, poetika, simbolizam, pa i razumevanje etnografskih elemenata. Kad ih vidite izbliza uživo, deluje kao da se neka svemirska pozitivna energija fokusira u toj tački. Nama je važno da oni za sve nas predstavljaju dostojanstvo sećanja na ljude koji su dali svoje živote za ideju slobode, u koju su tad verovali”.
Špela Kuhar se obratila rečima: “Nama je najveće zadovoljstvo što ova izložba putuje po gradovima nekadašnjih jugoslovenskih republika. Rad na ovoj izložbi smo doživeli zaista emotivno. Čini mi se da je stvarno važno što je počelo da se priča o ovim spomenicima, zato što su u nekim zemljama u stvarno lošem stanju. Ljudi treba da znaju  kakav je njihov značaj za kulturu”.

Kristina Dešman je na otvaranju rekla: “Veseli me da smo tu, da možemo izlagati na javnom mjestu, na Trgu Republike u Beogradu. Takođe me jako veseli što su subotu imamo mogućnost da posjetimo nekoliko od njih uživo, a to je najbolje što se može sa spomenicima napraviti. Da ih vidiš uživo kako stoje u okruženju, kako njihova arhitektura funkcionira u životu.”
 
Sredinom marta 2019. Galerija DESSA, časopis ab-Architect's Bulletin i platforma Architectuul počeli su da pripremaju izložbu i publikaciju pod nazivom Arhitektura. Skulptura. Sećanje. Spomenička umetnost Jugoslavije 1945–1991. Kustosi su na osnovu velike arhitektonske i umetničke vrednosti objekata, te izuzetnih idejnih kvaliteta prostornih rešenja, odabrali 33 spomenika i memorijalna kompleksa iz svih republika i autonomnih pokrajina bivše Jugoslavije.
 
Gostovanja izložbe u drugim državama bivše Jugoslavije podrazumevaju dodavanje prvobitnoj selekciji tri do pet spomenika od strane države u kojoj izložba gostuje, a pripreme se vrše u saradnji s raznim stručnjacima: autorima, fotografima, te institucijama s prostora bivše Jugoslavije i šire.  Izložbom i njenim gostovanjem u svim bivšim jugoslovenskim republikama i inostranstvu autori žele da što više ljudi upoznaju s izuzetnim kvalitetima arhitekture jugoslovenskih spomenika, da podstaknu dostojanstvenu evaluaciju i poštovanje vrednosti spomenika bivše Jugoslavije i skrenu pažnju na njihov kulturni i kontemplativni značaj.
 
Prateći izlet pod nazivom “Putevima Revolucije: spomenici NOB-a u Srbiji danas” na programu je u subotu, 10. juna, uz stručno vođenje Jelice Jovanović (Dokomomo Srbija). Šetnja nas vodi u razne urbane i ruralne kontekste: Spomen-park Kragujevački oktobar u Šumaricama u Kragujevcu, Spomen-park Popinu, Memorijalni park Slobodište u Kruševcu, Spomen-park Bubanj u Nišu, Spomen-park Revolucije u Leskovcu i Spomenik palim borcima Revolucije u Vlasotincu. Šetajući kroz neke od najpoznatijih i najlepših spomeničkih kompleksa u Srbiji razgovaraće se o njihovom nastanku, autorima, kontekstima u kojima nastaju, doživljavaju propadanje, te ponovnu savremenu slavu.

Foto: Jana Gligorijević