Otvaranje samostalne izložbe Gabriela Glida pod nazivom "HOMEOAPATIJA ILI GLIDOV POJMOVNIK SVETA POLAZNIH TAČAKA" zakazano je za sredu 31. maja u 19 časova u Galeriji ULUS, Knez Mihailova 37. Izložbu možete pogledati u periodu od 31. do 12. juna 2023. Radno vreme Galerije ULUS je od ponedeljka do petka, od 13 do 20, a subotom od 10 do 14 časova. Početak opet je struktuirana alegorija ne-mesta ili prostora između. Minimalistička redukcija uz integraciju značenja Glidovu semantiku smešta pravo u centarizmeđu svih nagoveštenih krajnosti.[1]

Gotovo arhitektonska kompozicija zavesa od špera, pored točkova i pažljivom geometrijskom ravnotežom nagoveštava kretanje i ritam. Tendencija pada zavese na kraju narativa je materijalizacija opšteg konstantnog paradoksa. Smeštena između potrebe za otvorenošću i potrebe za skrivanjem, Početak opet evocira lične, ali i večne konflikte modernih društava vraćajući nas opet na mesto ispred-ne Gvozdene, već strašnije zavese naših iluzija novih prilika u zemlji velikih šansi.

Gumena duša je još jedno ne-mesto. Značenja jednog kupatila smenjuju se i u ovom iskazu potrebe za prekoračenjem granica. Višeslojni umetnički narativ o krhkostima humanosti i vajarsko istraživanje lomova svakodnevice stvaraju prostor u kom se sreću ljudske usamljenosti, uslovljenosti i pucanja te pokušaji nauke da se neumitni lomovi spreče. Gumena duša formalno stoji na ivici umetnosti, nauke i modifikacija životne sredine sa ciljem povećanja bezbednosti i dugovečnosti. Uključuje i ožiljke spoljnog i ličnog sveta koje krijemo, kamufliramo i rastežemo unutar ogoljene egzistencije. Jer, kupatilo je opasno mesto.[2]

Diši opet (kao i Početak opet) je Glidova reinvencija starijeg rada Diši.[3] U svojoj nezaustavljivoj progresiji vreme stvara značenja i dovodi u novi kontekst. Aluminijumska forma meha harmonike ovog puta izlivena je od sunđera sa malim metalnim blokejima na ivicama polusfere.

U Platonovoj Gozbi Aristofan govori o nekadašnjem sferičnom ljudskom obliku sa dva lica, 4 ruke i 4 noge. Bili su snažni, obesni i prkosni. Osetivši njihovu moć, Zevs ih je prepolovio i tako ih osudio da polusferični celog života traže svoju drugu polovinu dok im dah oduzimaju mnogi pogrešni, ali i pravi izbori. Diši opet su sive strukture spoznaje nagriženog, iskrzanog meha omeđenog sitnim metalom za krupne proboje ljudskosti. Gotovo da možemo da osetimo zagušene prostorije ispunjene duvanskim dimom, napukle glasove, sive nasukanosti, tišinu nadanja i razočarenja, anatomiju prvog i poslednjeg uzdaha i svega onog između-života koji se anarhično odigrava svuda. Poetičnost je kompresovana u ovom statičnom prizoru. Ono što nas razara nije to što je okačena tiha harmonika izvučena iz pripadajućeg miljea, već to što je, izgleda, u njemu predugo ostala.
Najbolje je što se može učiniti kada je čovek na ovom svetu, zar ne, to je da iz njega izađe?[4]
 
Jelena Spaić
 
Gabriel Glid (Beograd, 1966) Završio Vajarski odsek Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu 1992. godine, u klasi profesora Nikole Jankovića i magistrirao 1994. godine, na istom Fakultetu i u klasi istog profesora. Radi na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu od 2009. godine kao asistent, od 2012. godine kao docent, od 2018. godine kao vanredni profesor za predmet Vajanje i crtanje. Obavljao funkciju prodekana za nastavu 2015. godine. Bio je gostujući profesor na Norbotten Art School, Lulea, Sweden 2002. godine, i profesor na predmetu skulptura (direktor studija, course coordinator-sculpture department) Lasalle Sia, University of The Arts, Singapore 2004-2005.

Samostalno izlagao u Beogradu 1991, 1993, 1995, 1996, 2000, 2007-2010, 2017; Pančevu 1994, 2003; Nišu 2001, 2018; Novom Sadu 2007; u regionu u Sarajevu 1991; u inostranstvu u Singapuru 2005; Italiji 2012.
Grupno izlagao na izložbama u Beogradu Oktobarskog salona 1991, 1994, 2000, 2002, 2003; ULUS-a 1992-1994, 2006, 2009; Crtež i mala plastika 1992, 2000, 2003; Prostor 1992; Perspektive 1992; Telenor 2008, 2009; Gornjem Milanovcu 1992, 2000, 2003, 2012, 2016; Somboru 1992; Vršcu 1994, 1996, 2009, 2019; Kikidni 1995, 2001; Pančevu 1996, 1999, 2001, 2002, 2017; Zrenjaninu 1996; Novom Sadu 1999, 2005, 2009; Kraljevu 2010, 2012; regionu u Cetinju 1994; Herceg Novom 2002; Skoplju 2009; Banja Luci 2009; Trebinju 2019; Ljubljani 2016; u inostranstvu u Soriji (Španija) 1990; Vervieru (Belgija) 1997; Švedskoj 2000; Bratislavi 2000; Tel Avivu 2003; Holandiji 2003; Moskvi 2003; Sen Etjen 2008; Solunu 2009.

Dela mu se nalaze u više javnih i privatnih kolekcija i muzejskih postavki u Srbiji (Muzej savremene umetnosti i Narodni muzej u Beogradu, Muzej grada Beograda, Muzej Zepter, Telenor kolekcija).

Dobitnik je Nagrade za skulpturu u metalu FLU 1991; Nagrade Zlatno dleto –Jesenja izložba u Beogradu 1994; Nagrade za skulpturu na Bijenalu minijaturne umetnosti u Gornjem Milanovcu 2000; Politikine nagrade za najbolju izložbu u Srbiji za 2018. godinu.

________________________________________
[1] Većina Glidovih radova utvrđuje i zatim napušta deklarisanje za jednu ili drugu stranu: statičnopokretno; mašinsko-ručno; svetlo-tamno; puno-prazno; spolja-iznutra, privatno-javno...
[2] Prema istraživanjima američkih centara za kontrolu i prevenciju bolesti iz 2011. svake godine oko 235.000 ljudi starijih od 15 godina posećuje hitne službe zbog povreda u kupatilu, a skoro 14 % je hospitalizovano. Više od 1/3 povreda dešava se prilikom kupanja ili tuširanja. a 14 % se javlja tokom korišćenja toaleta. Povrede se povećavaju s godinama, a dostižu vrhunac nakon 85. Stopa povreda u kupatilu žena je 72 % viša nego kod muškaraca. Povrede u kadi ili u blizini kade ili tuša čine više od 2/3 poseta hitnim službama
[3] Diši, aluminijum, izložba Pregaženi, Galerija ULUS, Beograd, 2008.
[4] Luj Ferdinand Selin, Putovanje na kraj noći, Lom, Beograd, 2001.