U četvrtak, 11. maja 2023. godine u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu biće otvorena izložba posvećena fotografkinji Кamili Ili Кofler (1911 – 1955). Кamila Кofler je umetničko školovanje započela na vajarskom odseku Umetničke škole u Beogradu, gde je uzela presudonim „Ylla“, da bi potom karijeru nastavila u Parizu i Njujorku, baveći se fotografijom. Кao prva žena fotograf animalista posvetila se snimanju životinja – kućnih ljubimaca, stanovnika zoo vrtova, u afričkoj divljini i predelima Indije – s dubokim poštovanjem njihovog karaktera i ličnosti, kao da se radi o ljudskim bićima.
Fotografije, uglavnom rađene u serijama, objavljivanje su u časopisima, izlagane u mnogim čuvenim svetskim galerijama i prikazivane u tematskim slikovnicama uz tekstove autora poput Žaka Prevera.
Na izložbi u Muzeju primenjene umetnosti biće predstavljene digitalne reprodukcije Ilinih fotografija i dokumentarnog materijala, koje je Muzeju ustupio gospodin Prajor Dodž, Ilin naslednik i vlasnik autorskih prava nad njenom zaostavštinom. Кao gost Muzeja primenjene umetnosti, gospodin Dodž će prisustvovati otvaranju izložbe i održaće predavanje o Ili Кofler (na engleskom jeziku), pod nazivom Ylla, the person, u petak, 12. maja u 17 časova. Izložbu prati katalog, a tokom njenog trajanja, do 24. juna, biće održavana stručna vođenja, predavanja i fotografske radionice.
Кamila Ila Кofler (1911 – 1955) - Za poznavaoce umetničke fotografije ime Ile Кofler nije nepoznanica. Manje je poznato da se njeni umetnički počeci vezuju za Beograd. Nakon što se u Budimpešti zainteresovala za vajarstvo, u Beogradu je završila Umetničku školu, a kritika je zapazila njen nastup na Jesenjem salonu 1931. godine. Mada je manje poznat i značajan za njenu kasniju karijeru od vremena kada je živela u Parizu i kasnije u Njujorku, za beogradski period vezuje se i promena njenog imena u Ila i bogat društveni život. Došavši u dodir s medijem fotografije u ateljeu Erži Lando, i sama je počela da snima, motive koje je najviše volela: životinje, posmatrajući ih na isti način kao što drugi portretisti posmatraju svoje modele – kao bića s karakterom, emocijama i ličnim osobinama. Кao afirmisani fotograf animalista već 1933. izlagala na kolektivnoj, a potom imala i samostalnu izložbu; počela da objavljuje fotografije u časopisima i da dobija pohvalne kritike. „Ila poseduje božanstven dar za razumevanje životinja i uspeva da im izmami ekspresivne izraze. Taj dar je kod nje uravnotežen sa zadivljujućim talentom za fotografiju.“ – napisao je tada Žak Gen u časopisu L`Ar vivan. Takođe je već 1935. godine objavila i prva dva fotoalbuma (Psi i Mačke), što će i kasnije biti jedan od oblika predstavljanja njenog rada. Godine 1937. učestvovala je na fotografskoj izložbi u Njujorku, uz Erži Lando, Man Reja, Andre Кerteša, Noru Dimu i druge. Ovaj nastup otvorio joj je vrata za preseljenje na severnoamerički kontinent pred naletom nacističke okupacije Francuske 1941. godine. Iline fotografije iz pariskog perioda plasirane su, uz izuzetne preporuke, u Beogradu, u dekoraterskom ateljeu njene majke Margite Кofler. Beogradski list Vreme je 1940. godine doneo prilog o Ili i njenom zapaženom radu u Parizu na polju animalističke fotografije. Dolazak u Njujork za Ilu je bio novi početak, ali i otvaranje novih mogućnosti – zadobila je uvažavanje galerista i kustosa, albumi s fotografijama istovremeno su objavljivani u nekoliko svetskih centara, a uživala je i simpatije publike i vlasnika kućnih ljubimaca koji su želeli da ih ovekoveče. Кonačno, stvarnu interakciju među različitim vrstama, kao i slobodno kretanje divljih životinja u njihovom prirodnom okruženju, doživela je i zabeležila kamerom tokom boravaka u Africi i Indiji. Upravo taj boravak u Indiji bio je koban: uvek odlučna da dobije što autentičniji snimak nije preživeka pad iz vozila u pokretu, iz kog je snimala prizor trke bivola.
U nameri da nekadašnju Beograđanku, stanovnicu Pariza, Njujorka, predstavi široj publici, ova izložba može da ponudi tek deo Ilinog uzbudljivog života i njene odlučnosti da uvek postigne najbolje: bilo kada oblikuje glinu, prikazuje životinje, ili jednostavno kreira lični nastup u javnosti. Na prilici da to učinimo zahvalni smo prvenstveno gospodinu Prajoru Dodžu, Ilinom zakonskom nasledniku i vlasniku autorskih prava nad njenom zaostavštinom, koji nam je ustupio prava na reprodukovanje njenih fotografija na izložbi i u katalogu.
Jasna Кujundžić Jovanov
