U utorak 28. februara 2023, u 19 časova u Velikoj sali SKC Beograd u oviru ciklusa Umetnost i ekokritika, održaće se predavanje uz foto i video projekcije radova i njihova konstektualizacija na temu: Biopoetička istraživanja Anges Mejer-Brandis. Kroz radove Marjetice Potrč vodi Stevan Vuković. Anges Mejer-Brandis uglavnom svoje radove predstavlja u vidu instalacija, sačinjenih od bioloških i tehnoloških komponenti. U njima se susreću naracija i mit, prošlost i budućnost, naučne i umetničke istine, odnosno empirijski proveljive činjenice i fikcija, preispitujući sve to što razumevamo pod neposrednom realnošću svakodnevnog života.
Po sopstvenim rečima, ona razvija "umetničke instrumente i metode za istraživanje skrivenih i nemogućih svetova, udaljenih realnosti koje se nalaze unutar ili izvan Zemlje, kao i realnosti premalih ili eteričnih dimenzija". Kao ličnu institucionalnu bazu, iako stalno sarađuje sa naučnim, istraživačkim i obrazovnim institucijama, kao i izlagačkim prostorima, ona je osnivala različita udruženja građana, poput "Instituta za umetnost i subjektivnu nauku" i "Kancelarije za migraciju drveća".
Šoljica za čaj kao oruđe uključuje u sebe kibernetske elemente, kao i otvorenost za bilo šta što padne s neba u nju, u procesu proučavanja sastava vazduha na nekoj konkretnoj lokaciji, kao i svega toga što iz vazduha u tu neku konkrentu šoljicu može da upadne. Naime, promene u sastavu i pritisku vazduha na mestu na kome je neka od tih šoljica instalirana uzrokuju njeno zagrevanje, usled koga se voda i sve to što je u nju iz vazduha upalo pretvaraju u neku vrstu čaja, čiji se sastav može naučnim metodima analizirati, a može se i njen sadržaj naprosto ispijati, i u tome čulno uživati.
Arts Catalyst, FACT Liverpool i Pollinaria omogučili su Anges Mejer-Brandis da realizuje projekat pod nazivom "Mesečev analog za guske: Lunarna migraciona platforma za ptice". Deo tog projekta predstavljen je u okviru izložbe "Mesečeva republika", koja je incijalno bila postavljena u galeriji FACT Liverpool, da bi kasnije putovala i na druge lokalcije. Osnovni motiv za projekat preuzet je iz knjige pod nazivom "Čovek na mesecu", koju je anglikanski biskup Fransis Godvin objavio davne 1638, a u kojoj je njen protagonista, Domingo Gonzales, pričao kako su ga do Meseca u kočiji prebacile guske koje su na taj zemljin satelit migrirale svake godine. U doba u kome su letovi na mesec, sa ljudskom i životnjskom posadom bliska realnost, Anges Mejer-Brandis je počela sa treniranjem gusaka da se prilagode i na put i na pejzaž koji ih tamo očekuje. Za nove "Mesečeve guske", hodajući mitove iz neposrednog ljudskog okruženja izgrađen je i poligon po uzoru na onaj na kome se sada budući ruski astronauti treniraju za misiju na koju jednog dana mogu biti poslati.
Drveće koje migrira na sever da bi izbeglo rizike pukog opstanka, nastale usled globalnog otopoljavanja i suša koje potencijalno idu s njim poslužilo je kao motiv za ovaj performans, koji se poigrava sa pretpostavljenom ukorenjenošću i fiksiranošću za određeni habitat. Drveće u ovom performansu ima načina na "odšeta" u drugu klimatsku zonu, ali ta šetnja u stvari samo u jednu humorističnu epizodu sažima dugotrajne procese koji u velikoj meri menjaju floru okoliša kakv sada poznajemo.
"Koje boje bi bila šuma, svedena na samo jednu boju? Zelena? Možda ne baš...", Od tog pitanja krenula je umetnica Anges Mejer-Brandis kada je u saradnji sa finskom stanicom za istraživanje šuma u Hajtiali, kojom upravljaju Odeljenje za šumarstvo i odeljenje za fiziku (Stanica za merenje odnosa u atmosferi ekosistema) Univerziteta u Helsinkiju. Rezulati koji su generisani sa njihovih kamera koje su tokom dve godine danonoćno beležile prizore finskih šuma, izdvajajući dominantnu boju, prikazale su prilično raširenu paletu, dovodeći time u pitanje podrazumevani pridev "zeleni" na koji se ekološki usmerene društvene alternative oslanjaju. To je eksperiment preispitivanja fizičkih 'prirodnih' realnosti na koje navikom pristajemo, koji se zasniva na konsultovanju setova naučnim metodama generisanih podataka. Ovaj rad se prikazuje kao dvokanalna instalacija. Levi kanal pruža niz monohromnih bojenih polja, koja su stvorena softverskim izdvajanjem srednje RGB vrednosti svake kamere u svakom pojedinačnom trenutku. Desni kanal uporedno prikazuje originalnu sliku sa tih kamera, praćeno muzikom koju je za ovaj rad komponovao i izveo Mihael Mozer.
Ovo je intervju sa umetnicom Anges Mejer-Brandis, učesnicom izložbe pod nazivom "U transferu - novi uslovi", koji je tim festivala Ars Elektronika u Lincu priredio za program Eša (Luksemburg) kao kulturne prestonice Evrope 2022. Predstavljeni su umetnici koji deluju na preseku umetnosti, tehnologije i društva, tragajući za načinima kojima se može incirati početak neke promene. "Smatram da umetnost ne bi trebalo da igra definisanu ulogu u društvu", izjavila je ostavljajući umetnicima polje slobode.
