Povodom raspisivanja Konkursa za 45. Salon arhitekture pod sloganom Salon dijaloga, pozivamo vas da zajedno skrenemo pažnju javnosti na ovu značajnu manifestaciju iz oblasti savremene arhitekture koju od 1974. godine organizuje Muzej primenjene umetnosti. POTREBA ZA DIJALOGOM - Članovi ASAP-a na sledeći način obrazlažu temu, Salon dijaloga,  koju su otvorili na ovogodišnjoj manifestaciji: Poslednjih decenija arhitektonska profesija globalno prolazi kroz krizu u vezi sa sopstvenom ulogom i pozicijom u društvu, pa nam je više nego ikada potreban dijalog:  Kritički dijalog; Dijalog unutar profesije; Dijalog s javnošću; Dijalog sa zajednicom;  Dijalog sa svim učesnicima u procesu stvaranja arhitekture.

Usled nepostojanja funkcionalnog mehanizma kritičkog dijaloga proizveden je vakuum, „neprostor“ unutar domaće arhitektonske struke; posledica toga su neretko konfrontirani stavovi i podele, tako da su reči i dela arhitektonske struke decenijama bez uticaja i odjeka u srpskom društvu, a javnost preispituje našu profesiju za svako činjenje i nečinjenje u javnom prostoru. Zato verujemo da je na zajednici srpskih arhitekata odgovornost da izgradi kulturu dijaloga unutar sebe i sa društvom, za šta je neophodno da razume da je potrebna promena nas samih, a ne svih drugih oko nas. Salon ove godine doživljavamo kao priliku da stvorimo novo polje dijaloga unutar arhitektonske zajednice i, što je još važnije, sa društvom u kojem i za koje stvaramo, i time doprinesemo repozicioniranju arhitektonske profesije,
 
KONTINUITET - Arhitektonska profesija u Srbiji jeste profesija diskontinuiteta. Od svih arhitektonskih praksi koje danas rade u Srbiji, 80 odsto nije postojalo pre 2005. godine.  Karakter i okolnosti današnje arhitektonske prakse nemaju gotovo nikakvu vezu s karakterom i okolnostima arhitektonske profesije koja je imala potrebu da inicira nastanak Salona arhitekture pre 49 godina. Salon arhitekture je svojevrsni registar preskočenog iskustva arhitektonske prakse u Srbiji i zbog toga je povratak Salonu arhitekture izuzetno značajan.  

Dubinski pogled u Salon arhitekture kroz svoja prethodna 44 izdanja može biti put premošćavanja diskontinuiteta arhitektonske prakse danas sa onom koja je obeležila arhitekturu prošlog veka okupljajući se oko Salona arhitekture 1974. godine.
 
SIŽE - Razumevajući složenost procesa koji oblikuju savremeno graditeljstvo, kuća arhitekture – Muzej primenjene umetnosti (MPU) i Asocijacija srpskih arhitektonskih praksi (ASAP) pozivaju vas na preispitivanje i redefinisanje naših praksi. Više nego ikada arhitektura mora da pronađe novi format delovanja kako bi obezbedila sopstvenu egzistenciju.

Savremena arhitektonska praksa podrazumeva kolektivno stvaranje kroz sinergiju interdisciplinarnih znanja i aktivaciju svih učesnika u procesu izgradnje i oblikovanja prostora.

Suštinski dijalektički odnos teorije i prakse globalno prolazi kroz svojevrsnu polarizaciju arhitektonskog delovanja, a koja se ogleda u naglašavanju teorije (marginalizujući praksu) ili naglašavanju instrumentalizacije prakse (marginalizujući teoretsko promišljanje).

Arhitektonska profesija, kroz svoje sintezne veštine mišljenja i delovanja, treba da iskaže svoj puni kapacitet u stvaranju novih vrednosti. Neophodna nam je inovacija arhitektonske prakse i inovativnost onoga što nudimo društvu kao rešenje za nastale životne promene. To možemo dostići samo kroz negovanje otvorene komunikacije sa društvom u celini, što je upravo jedan od postulata ovogodišnjeg salona.

Savremena arhitektonska praksa jeste i nosilac sistema kontinuiranog obrazovanja. Samo povezivanje  arhitektonske prakse sa institucijama edukacije, kritičkog mišljenja, drugim strukovnim i aktivističkim udruženjima, regulatornim telima, može stvoriti arhitekturu koja će biti partner ili korektivni faktor društvu, ekologiji, politici i tržištu.

Verujemo da samo snažnom i ujedinjenom arhitektonskom praksom, koja neguje dijalog, možemo da se borimo protiv loših praksi u graditeljstvu.

AUTORI KONCEPTA:
MPU – Muzej primenjene umetnosti i
ASAP – Asocijacija srpskih arhitektonskih praksi

SAVET 45. SALONA ARHITEKTURE
Biljana Jotić, istoričarka umetnosti i kustoskinja, direktorka MPU / Relja Petrović, arhitekta, kustos MPU / Predrag Milutinović, arhitekta / Danilo Dangubić, arhitekta / Milka Gnjato, arhitektkinja
 
IZLAGAČKE KATEGORIJE - U konkurenciji za nagrade i priznanja na Salonu arhitekture radove mogu izlagati profesionalci u 9 kategorija: Arhitektura, Urbanizam, Unutrašnja arhitektura, Zaštita graditeljskog nasleđa, Istraživanje i eksperimenti, Arhitektonska kritika i publikacija, Pejzažna arhitektura, Arhitektonska fotografija, Virtuelna arhitektura.

Van konkurencije za nagrade na Salonu arhitekture radove mogu izlagati profesionalci i studenti u kategoriji: Konkursni projekti, kao i studenti osnovnih, integrisanih, master i doktorskih studija u kategoriji: Studentski radovi.

Van konkurencije za nagrade na Salonu arhitekture, u okviru izlagačke celine Gost Salona, biće predstavljeni projekti koji su realizovani izvan teritorije Republike Srbije i izrađeni od strane pravnih lica registrovanih van teritorije Republike Srbije.

Na posebnoj ceremoniji Dodele nagrada, kao i svake godine, Žiri za dodelu nagrada dodeliće Grand Prix Salona i ostale nagrade i priznanja u pomenutim kategorijama. Ove godine uvedena je jedna nova nagrada, Nagrada publike.

MEĐUNARODNI ŽIRI:

Prof. dr Verner Zobek, arhitekta, inženjer, istraživač i pisac – predsednik žirija

Dr Ljiljana Blagojević, arhitektkinja

Aleksandar Zeljić, arhitekta; AIA, NCARB, LEED BD+C; direktor studija i direktor dizajna - Gensler, Чикаго

Prof. dr Dubravka Đukanović, arhitektkinja i direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture

Dr Marjana Radović, arhitektkinja, M2 studio, Milano

Dr Marija Maruna, redovni profesor Arhitektonskog fakulteta, dobitnica Gran prija 44. Salona arhitekture

Ljubica Arsić, arhitektkinja, dobitnica Gran prija 44. Salona arhitekture

Svi prijavljeni radovi su predmet selekcije Žirija. Broj prijavljenih radova je neograničen. Detaljne propozicije Konkursa za 45. Salon arhitekture Muzeja primenjene umetnosti nalaze se na muzejskom sajtu www.mpu.rs.















<<  Novembar 2024  >>
 po  ut  sr  če  pe  su  ne 
    
 

Putopisi, Intervjui..