U utorak, 31. januara 2023, u 19 časova u Velikoj sali SKC Beograd, u okviru ciklusa: Umetnost i ekokritika 09, razgovaraće se na temu "Politička ekologija Marjetice Potrč" uz projekcije, foto i video dokumentacije radova i njihova kontekstualizacija. Kroz radove Marjetice Potrč vodi Stevan Vuković. Politička ekologija Marjetice Potrč - Po veoma uticajnom tekstu koji je za letnji broj časopisa Afterol još davne 2004. godine napisao Jan Fervert, umetničku praksu Marjetice Potrč čini "stalno istraživanje funkcionalnih alternativa kapitalističkoj ekonomiji rasta, razvijenim u situacijama ekonomskih, društvenih i ekološkoh kriza".
On je nazvao "globalnom urbanistkinjom", tvrdeći da ona stalno putuje "ka i među ključnim geopoltičkim lokacijama" istražujući "neregulisan urbani razvoj, improvizovane arhitektonske strukture ili tehnologije preživljavanja". Po Ververtovoj tezi, ona na jednak način nalazi spontane vernakularne prakse tog tipa gde god da joj se ponudi prilika da radi umetničko istraživanje, to jest "ujedno u glavnim centrima i na periferijama Indije, Afrike, Severne i Južne Amerike, Zapadne i Istočne Evrope", implementira ih u svojim radovima, i kontinuirano testira njihov potencijal za razvijanje "alternativa kapitalizmu na globalnoj skali".
Kriterijumi da se neka praksa prepozna kao takva su njena loklana i kolektivna priroda, kao stepen u kome ona doprinosi nezavisnosti i samoodrživosti tog kolektiviteta u okviru koga je razvijena. S druge strane, po tekstu T.J. Demosa The Politics of Sustainability: Art and Ecology T. J. Demosa iz 2009. godine, ona spada među takve umetnike koji su se uhvatili u koštac sa sledećim pitanjima: "kako mogu umentičke prakse, koje deluju u spoju umetničkih institucija, aktivizma i politike nevladinog sektora, izazvati krizu neoliberlnog upravljanja ekološkimpitanjima? Kako umetnost može da se suprotstavi komercijalizaciji prirode, zapakovane kao ekonomski resurs, ili da preusmeri sile komercijalnih tokova ka alternativnim načinima određivanja okoliša i održivosti, sa fokusom na globalnu pravdu? Kako bi mogli umetnici, nadalje da pokrenu 'environmentalizam siromašnih', u smislu okolišne pravde sagledane iz perspektive onih koji imaju najmanje pristupa resursima, sigurnim poslovima, društvenopolitičkoj jednakosti i javnoj medijskoj prisutnosti, da bi se time izbegla ekskluzivnost 'environmentalizam imućnih' u zapadnoevropskim društvima?" Kakvog uporišta to sve ima u njenim radovima, i koliko radovi od kojih se toliko očekuje zaista komuniciraju sa sredinom kojoj su namenjeni?
