Od 12. do 16. oktobra 2011. u Trecem Beogradu predstavice se umetnicka grupa Kolektivne akcije, ovogodisnji predstavnici Rusije na Venecijanskom bijenalu. Kolektivne akcije: Putovanja izvan grada 1976 - 2010 / Dogadjaj - Dokumentacija - Instalacija.
Od 1976. godine :"Kolektivne akcije" organizuju "putovanja izvan grada" koja se sastoje od zajednickog putovanja grupe ucesnika iz metropole Moskve u "nezaposednuti" prostor prirode, koji otvara mogucnost implementacije alternativnih oblika estetskog dozivljaja i kolektivne akcije. Uglavnom je to snegom prekriveno i drvecem ograniceno polje (na periferiji, u parku, u sumi), sto predstavlja pozornicu za minimalnu akciju koja tematizuje obrazce percepcije i kategorije ispod konvencionalnog jezickog i slikovnog sveta: prisustvo / odsustvo, blizina / daljina , zvuk / tisina, ritmicke sekvence, pauza...
Belo polje, koje se kako u tradiciji suprematizama Kazimira Malevica, "osvetljavanja" Martina Hajdegera tako i u budistickoj Sunjati koncepciji razume kao demonstraciono polje za aktere, kao prostor percepcije i kao polje refleksije za ucesnike. Kod putovanja se u stvari radi o eksperimentima, koji sluze za istrazivanje nase sopstvene svesti i o introrspekciji u stanju ocekivanja
Izmedju praznog centra i granice percepcije se u estetskom eksperimentu "Kolektivnih akcija" pojavljuje citav niz drugih polja, zona i traka, koji se preplicu: stvarni dogadjaj se ne odvija samo na empirijskom polju, vec i u svesti ucesnika. Uvodjenje minimalnih elemenata akcije se fokusira na prosirenje ocekivanja, koja se u toku odvijanja akcija u stvari prazne od bilo kakvog konkretnog sadrzaja. Kroz razne trikove i manevre " kao sto su "skretanje pogleda" ili "ocekivanje bez ispunjenja" se kroz princip "praznih akcija" anuliraju navodni ciljevi i sadrzaji akcije i tako uvek nanovo bivaju razocarani oni ucesnici koji su naviknuti da ocekuju iluzionisticki spekatkl.
Ovo se takodje ocitava u programskoj seriji akcija sa geslima "Kolektivnih akcija". Grupa je 1977. godine u prirodi okacila transparent na kome je bilo geslo: "Ja se ne zalim ni na sta i sve mi se svidja, uprkos cinjenici da nikada nisam bio ovde i nista ne znam o ovom mestu". Godinu dana kasnije sledilo je sledece geslo: "Cudno je sto sam sebe lagao, da nikada nisam bio ovde i da nista ne znam o ovoj mestu, jer je u stvari ovde kao i svuda, samo sto se ovde jasnije oseca i dublje ne razume". Natpisi na transparentima sa sopstvenim poetskim tekstovima u vidu zen budistickih koan izreka je suocavanje sa strategijama esetizacije ideoloske kulture, koja je usmerena na varku univerzalne harmonije, u kojima se istina i laz, cinjenica i fikcija ne mogu razlikovati.
"Kolektivne akcije" se ne iscrpljuju u percepciji situacije na terenu, tajanstvenost akcija podstice mnostvo komentara na tekstove. U vidno polje tako dolazi granica izmedju jezika i vanjezicke realnosti, izmedju teksta i ne-teksta i izmedju situacionog "iskustva" â€" gesta sto je istovetno impulsu beskrajne interpretativne spirale u kojoj se situacija i dokumentacija medjusobno nadovezuju. Kod "Kolektivnih akcija" se u ralne akcije prvo uvode tekstualne paradigme (uputstva, pravila, planirane strukture), sto kroz dokumentaciju sa druge strane dovodi do nastajanja tekstiualnih i pojmovnih prostora, koji su kasnije povod za nove akcije.
U vise od trideset godina su "Kolektivne akcije" realizovale 124 performansa. U poslednjm izvedenim akcijama pod nazivom "dekoracija-2010" se radi o transformaciji predhodno planirane akcije gesla: Umesto transparenta gesla u prirodi je instaliran jedan dekorativni, sjajni, zlatni objekat koji nakon kraja SSSR upucuje na fascinaciju glamurom i na prikaz bogatstva i moci kao na jendnu nova ideologiju u Putinovoj eri.
Tek kroz dokumentaciju odnosno faktografiju su "Kolektivne akcije" takodje i za posmatrace, koji nisu sami ucestvovali u performansima, uopste razumljivi. Instalacija omogucava posetiocima izlozbe, da se upute na "sekundarno" putovanje kroz razlicite slojeve dokumentacije, koja se sastoji od opisnih tekstova, prica, teorijskih komentara, diskusija, crteza, fotografija, video materijala i veb sajta. Na taj nacin oni ne postaju samo ucesnici u procesu rekonstrukcije dogadjaja akcije, vec oni potencijalno mogu da koriste steceno iskustvo takodje i za generisanje nove, sopstvene perspektive za akciju. Podsticaj za otvaranje novih perspektiva je posebno ocigledan obzirom na cinjenicu da instalacija nije u tradicionalnom umetnickom prostoru, vec u inzenjerskom birou na periferiji Glajdorfa, kuda po analogiji "Kolektivnih akcija" putovanje iz grada vodi.
Podsticaj za otvaranje novih perspektiva u okviru "Stajerske jeseni u Gracu" se posebno ocitovao u cinjenici da se instalacija nije dogodila u tradicionalnom umetnickom prostoru, vec u inzenjerinskom birou na periferiji Glajsdorfa, dakle u pitanju je putovanje izvan grada. U Beogradu, medjutim, se Kolektivne akcije susrecu sa Umetnickom zadrugom Treci Beograd, pri cemu se stvara jedno polje tenzije unutar uzajamnog odnosa akcije i refleksije, blizine i udaljenosti, identifikacije i otudjenja.
