U utorak, 8. novembra 2022. u SKC-u od 19h (VELIKA SALA) u okviru ciklusa: Umetnost, film i dekolonizacija održaće se projekcija foto i video dokumentacije radova i njihova kontekstualizacija na temu: Emori Daglas – revolucionarni umetnik pokreta Crni panteri. Kroz radove vodi Stevan Vuković, urednik Filmforuma. Emori Daglas je od 1967, pa sve do kasnih osamdesetih godina prošlog veka nosio zvanje i obavljao funkciju rezidentnog revolucionarnog umetnika i ministra kulture Crnih pantera. Dizajnirao je slogane i postere i vizualno oblikovao nastupe te militantne grupe na tako uspešan način da je na američkom, pa kasnije i na afričkom tlu stvorio trend koji je dobio naziv „militantni šik“.

Publikacije koje je on dizajnirao imale su tiraž i po sto hiljada primeraka, i išle su od ruke do ruke, tako da su uticale na miliona čitalaca. Društvena misija koju je vršio na taj način bila je usmerena ka podizanju stepena svesti građana o rasno zasnovanom ugnjetavanju i drugim nepravdama koje su bila svakodnevica afroameričke populacije Sjedinjenih američkih država. Što se umetničkog aspekta njegovog rada tiče, on je prepoznat i obrađen u monografiji koju je pod nazivom „Crni panter: revolucionarna umetnost Emori Daglasa“ pre petnaest godina objavio prestižni međunarodni izdavač Ricoli. Njegov rad je takođe prikazan i u izložbenom formatu, pod istim nazivom kao i monografija, u Muzeju savremene umetnosti u Los Anđelosu 2008, i pod nazivom „Emori Daglas – Crni panter“ u Novom, Muzeju u Njujurku 2009. Od prošle godine su kompleti časopisa koje je on dizajnirao za Crne pantere u kolekciji MOMA muzeja u Njujorku, koji je sa Muzejem savremene umetnosti u Bostonu započeo i istraživački projekat analize i intepretacije njihovog profila, te i uticaja.
 
"Emori Daglas je postao Revolucionarni umetnik i Ministar kulure Partije Crnih Pantera sa 24 godine. Njegove visprene, ikoničke ilustracije osnažile su komunikaciju Partije i nastavile su da utiču na grafički jezik društvenih promena koje su se nadalje odvijale ... Poster koji je dizajnirao za Da 5 Bloods inspirisan je njegovom naslovnicom aza kaver broja časopisa Crni Panter od 29. septembra 1969, koja je nosila naziv "Uplakani vojnik"." Ova saradnja Spajk Lija o saradnji sa Emori Daglasom na posteru za pomenuti film profilisala se kao nastavak borbe, i prenošenje tradicije sa jedne generacije na sledeće... Film prati ratna iskustva pet afroameričkih vojnika, pripadnika Prve pešadijske divizije američke vojske u Vijetnamu, a upravo vojnici sa takvim iskustvom su kasnije, po povratku u domovinu, činili borbeno, vojnikčko krilo Crnih pantera, i bili su prisutni na mnogim radovima Emori Daglasa... u svakom slučaju, oni su  'doneli rat kući' i svoje sposobnosti usmerili ka borbama koje su imale za cilj dekolonizaciju unutar američkog društva.

Hju Njutn i Bobi Sil, vođe pobune pod zastavom Crnih Pantera, započete u Oklandu 1966, kojoj se Emori Daglas još kao veoma mlad priključio, policajce koji su brutalno prebijali demonstrante nazivali su svinjama od samog početka. Međutim, Emori Daglas je to dobio da ilustruje te kada je prihvaćena pesma pesnikinje Sonje Sančez  za štampanje u časopisu koji je on dizajnirao. Ona je pisala da “policijac / je svinja... i / dok ne prestane da / ubija crne / ljude / razvaljujući njihove lobanje / zapamtite: policajac / je svinja. (oink/oink). Ovde je prikazano uspravljanje te životnje i njeno sticanje pozicije nosioca vlasti, sile i legitimnog upražnjavanja nasilja nad građanima.

Izdanje časopisa Crni Panter od 15. maja 1967 objavilo je "Program u deset tačaka" ove partije. Te tačke bile su sledeće:

1. Mi hoćemo slobodu. Mi hoćemo moć da upravljamo sudbinom naše Crne Zajednice.

2. Mi hoćemo potpuno zaposlenje za naše ljude.

3. Mi hoćemo kraj kapitalističke pljačke naše Crne zajednice.

4. Mi hoćemo pristojno stanovanje, dostojni zaklon za ljudska bića.

5. Mi hoćemo obrazovanje za naše ljude, koje iskazuje pravu prirodu našeg dekadentnog američkog društva. Mi hoćemo obrazovanje koje nas poučava našoj pravoj istoriji i našem pravoj ulozi u današnjem društvu.

6. Mi hoćemo da crna populacija bude izuzeta od vojne obaveze.

7. Mi hoćemo da se POLICIJSKA BRUTALNOST i UBIJANJE crne populacije odmah zaustavi.

8. Mi hoćemo slobodu za sve crne osobe koje su zatočene u federalnim, nacionalnim, lokalnim i gradskim zatvorima.

9. Mi hoćemo da sve crne osobe. kada budu dovedene na suđenje, budu suđene od strane njihovih sugrađana istog staleža, kao što je to određeno Ustavom SAD.

10. Mi hoćemo zemlju, hleb, stanovanje, obrazovanje, odeću, pravdu i mir.

Kada su ga mobilisali u svojstvu Ministra Kulture, panteri su od Emori Daglasa načinili prevodioca njihove poruke u vizuelnom medijumu. Njegovi crteži, karikature, ilustracije, fotomontaže i kolaži pojavljivali su se u okviru izdanja tog pokretna redovno, na nedeljnoj bazi. Ppored toga, on je radio postere, stikere, bedževe, banere, korice za ploče i druge zvučna i vizuelna izdanja, ali uvek u istom kodu. Tako je on stvorio ikonografiju koja je osnaživala, a imala je u osnovu redefinisane pojmove crnaštva, maskuliniteta, i radikalnog militantnog aktivnizma. Njegove predstave kapitalista kao lešinara, političara kao pacova i policajaca kao svinja postale su legendarne  pa i normativne za više generacija.

Emori Daglas je američkog predsednika Deralda Forda, u časopisu Crni Panter, u izdanju od 21. septembra 1974. predstavio kao marionetu kojom upravljaju neke sile koje su iznad politike - a to su lokalni tajkuni. Ovaj rad neodoljivo podseća na fotomontažu koju je Džon Hartfild objavio na naslovnoj stranici AIZ časopisa, 10. avgusta 1933, u kojoj je predstavio lik tada aktuelnog kancelara Nemačke, Adolfa Hitlera, sa tekstom koji govori sledeće: "Oruđe u rukama Boga? Igračka u rukama Tisensa!" Fric Tisens je u doba dolaska Hitlera na vlast imao monopol nad proizvodnjom čelika, ali mu se kasnije ipak u krajnje nezgodno vreme suprotstavio, pa mu je sva imovina nacionalizovana, a on je poslat u koncentracioni logor Dahau, iz koga su ga oslobodile američke trupe.