U petak, 4. novembra 2022. u 18 časova u okviru Likovnog programa Centra za kulturnu dekontaminaciju, održaće se PERFORMANS Balinta Sombatija „Danas je rat". “Čovek današnjice ne umire, već biva ubijen. U ovim okolnostima rat se određuje kao uobičajena popratna pojava života.” Balint Sombati, Danas je RAT! Balkanska tragedija u opusu umetnika bivše Jugoslavije, 1995. Balint Sombati, istaknuti predstavnik nove umetničke prakse u Jugoslaviji i jedan od osnivača konceptualne umetničke grupe „Bosch+Bosch" (Subotica, 1969–1976), radikalno je reartikulisao svoj umetnički jezik tokom devedesetih godina usled aktuelnih ratnih zbivanja.
Politički kontekst raspada Jugoslavije postaje tematsko i znakovno referentno polje gotovo svih njegovih nastupa i akcija, kao i seminalnog teksta u kontekstu promišljanja odnosa "umetnosti nakon zločina" Danas je RAT! Balkanska tragedija u opusu umetnika bivše Jugoslavije koji je Sombati objavio u Projeka®t br. 5 1995. godine. Naslanjajući se i reflektujući iskustvo vlastitog mišljenja i delovanja u kontekstu ovih pitanja, Sombati će iz aktuelne perspektive promisliti i zajedno sa Beate Line ponovo izvesti perfromanse Probijanje, Na liniji, Vertikala i Evolution koji u širem smislu reflektuju i odnos umetnosti i zločina.
Performans se realizuje u okviru Likovnog programa CZKD Umetnost, kritika politika i istraživačko-izlagačkog programa Um(j)etnost nakon zločina.
Balint Sombati (1950), umetnik je koji deluje u mediju performansa, prostornih instalacija, vizuelne poezije, elektrografike, postkonceptualizma i urbane semiologije. Aktivan je i kao pisac, urednik, umetnički organizator. Član je i osnivač konceptualne umetničke grupe „Bosch+Bosch" (Subotica, 1969–1976) i istaknuti predstavnik jugoslovenske „nove umetničke prakse". Od 2000. godine živi u Budimpešti gde uređuje časopis za umetnost Magyar Műhely, vodi istoimenu galeriju, organizuje zajedničke izložbe mađarskih i internacionalnih umetnika, piše za vodeće umetničke časopise, izdaje knjige. Poslednjih godina bavi se tematikom rodne zemlje, zavičaja tj. Heimata, istražujući pojmovne poremećaje ovog termina u svetlu migracija i selidbe naroda, te etničkih entiteta u bliskoj prošlosti. Izbor nagrada i odlikovanja: Nagrada „Lajos Kassák” za književni rad, Pariz, 1989; nagrada izdavačke kuće „Forum” za likovnu umetnost, Novi Sad, 1993; Nagrada „Sava Šumanović” za likovnu umetnost, Novi Sad, 2007; Nagrada „Mihály Munkácsy” za likovno stvaralaštvo, Budimpešta, 2008; Nagrada „Vladislav Ribnikar” za najbolju izložbu u Srbiji 2014, Beograd, 2015; Viteški krst − državno odlikovanje Mađarske za doprinos savremenoj umetničkoj sceni, Budimpešta, 2018.
Dezintegracija Jugoslavije i ratovi devedesetih, koji su proizveli genocid, etnička čišćenja i organozivane progone stranovništa, činili su društvene i političke prilike u kojima je kontinuirano nastajala (i) savremena umetnost. Ujedno, taj kontekst operiše kao istorijski referentni okvir i predmet je brojnih istraživanja i intervencija u polju umetnosti tokom poslednjih trideset godina. Odustajući od imperativa istorizacije u užem smislu koji dominira aktuelnim modelima analize i promišljanja ovih pitanja, u prvoj fazi realizacije programa organizovana je serija razgovora koja je imala za cilj da proizvode uslove za artikulaciju drugačijeg jezika i govora aktera i akterki u polju savremene umetnosti, koji bi u fokus stavio umetničke, kustoske i teorijske prakse koje demonstriraju kritički odnos spram politika nacionalizma i perpetuiranja rata drugim sredstvima. Osnovna struktura i koncept razgovora podrazumeva da sa različitim sagovornicima i sagovornicama koji su u svom radu već adresirali ove probleme, iznova otvaramo ista pitanja: pitanja temporalnosti, odnosa konteksta i trenutka u kojem te pozicije nastaju i rezoniraju danas, kao i načina na koji uslovi produkcije, cirkulacije, postojeće ili nove infrastukture uslovljavaju govor o ratu i zločinu u polju umetnosti. Od jednakog značaja su i pitanja proizvodnje društvenosti i političke subjektivacije pojedinaca i umetničkih grupa, kao i šire zajednice posredstvom umetničkih radova i akcija, kustoskih i teorijskih pozicija o kojima je bilo reči. U nameri da se izađe iz komemorativne logike mišljenja i delovanja, ali da se ujedno reflektuje već učinjeno, s pozvanim sagovornicima i sagovornicama diskutovali smo pomenuta pitanja isključivo kroz iskaze u prvom licu, ciljano reflektujući njihove pristupe i načine rada, kao i njihovo iskustvo i stav.
U prvoj fazi projekta realizovane tokom 2021. i 2022. godine, u razgovorima su učestvovali: Zdenka Badovinac, Ivana Bago, Đorđe Balmazović, Sezgin Boynik, Jerko Denegri, Ognjen Glavonić, Igor Grubić, Šejla Kamerić, Pavle Levi, Vesna Madžoski, Vladimir Miladinović, Mladen Miljanović, Darinka Pop Mitić, Dejan Sretenović, Irina Subotić, Bojana Piškur, Milica Tomić, Janka Vukmir, Nebojša Šerić Shoba, Darka Radosavljević, Marko Peljhan i Nebojša Jovanović.
Tokom rada u prvoj fazi projekta postalo je jasno da je sam govor o umetnosti nakon zločina jezički uslovljen preuzetim terminima, u rasponu od projektnog menadžmenta, antropologije i forenzike, prava i sudskih praksi, dok je jezik umetnosti ostao u drugom planu. Naš cilj je da ukažemo na umetničke prakse koje su u procesu konstatnog kritičkog preispitivanja i otvorenosti za neizvesnost ishoda. U drugoj fazi projekta zamišljeno je da se namenski osmisli poligon i metodologija za aktiviranje i prezentaciju umetničkih i kustoskih praksi kroz seriju predavanja, intervjua, performansa i izlaganja. Prvo izlaganje u okviru druge faze započeli smo predavanjem kustoskinje i istoričarke umetnosti Bojane Pejić Kustoski radovi, Ili, „sve što je čvrsto topi se u vazduh“.
Kustosi Um(j)etnosti nakon zločina su Dejan Vasić i Simona Ognjanović.
Fotografija: Balint Sombati Evolution (scena iz video rada, koautor Edita Kadirić) Subotica, 2020-2021.
