Izložba Dekada našeg proslavljenog scenografa Aleksandra Denića, biće otvorena 22. oktobra u 20 časova u Bioskopu Balkan. U saradnji sa Ministarstvom kulture i informisanja i uz podršku Fondacije Saša Marčeta, nakon dve godine planiranja i pripremnih radova, realizuje se kompleksna postavka koja nam iz Berlina donosi kompletno scenografsko rešenje Brehtovog Galileja, makete i modele, fotografije, pripremne skice i crteže koji do detalja razrađuju tok Denićevih ideja. Izložba Dekada daje uvid u intenzivno stvaralačko delovanje ovog umetnika tokom 10 godina njegovog rada u Nemačkoj.
"Denić nije samo stvaralac scenskog sveta već i koreditelj. Njegove scenografije ujedno su i umetnička dela za sebe, često neverovatne materijalne raskoši i jednake mašte u istraživanju istorijskih dokumenata, komercijalnih artefakata i artefakata pop-kulture i njima svojstvenih strategija masovne kulture. Utemeljene u svojevrsnoj matriks-metodi za kulturne znakove i čitave sisteme znakova filma, reklame, arhitekture, vizuelne umetnosti i u mnogo čemu više", navodi dramaturg Tomas Irmer u predgovoru kataloga za izložbu.
Sa nemačkim rediteljem Frankom Kastorfom, Denić je realizovao nekoliko izuzetno uspešnih pozorišnih produkcija, među kojima se ističu: "Dama sa kamelijama" (Teatar Odeon, Pariz, 2012), "Amerika" (Šaušpilhaus, Cirih, 2012), operska tetralogija "Prsten Nibelunga", na Festivalu u Bajrojtu 2013, "Dvoboj" (Teatar Folksbine, Berlin, 2013), "Putovanje na kraj noći" (Teatar Rezidenc, Minhen, 2014), "Baal" (Teatar Rezidenc, Minhen, 2015).
"Za osećaj suštinske nesigurnosti želi da stvori prostore: na prvi pogled prepoznatljive, hiperrealistične u detalju, a veoma iritantne, na drugi. Sa Kastorfovom kombinacijom pozorišta i filma tu ideju je mogao da razvije kao nikad do sada", piše Barbara Bukhart u godišnjaku Teatra Hojte.
"Upoznala ih je direktorka drame Narodnog pozorišta u Beogradu, na žuru, pre tri godine, i pola večeri su proveli u razgovoru. Do tada nije gledao nijednu Kastorfovu predstavu, Kastorf nije video nijednu Denićevu scenografiju. Ipak, te večeri su se prepoznali, prvi rezultat desio se januara 2012, Dama s kamelijama u Parizu, čiji je krov krasio natpis „Anus mundi", šupak sveta; za Kafkinu Ameriku u ciriškoj sceni Šifbau, samo tri meseca kasnije, Kastorfu je sagradio dve scene, u drvorištu pozorišta palubu prekookeanskog broda S.S. Amerika za plovidbu Karla Rosmana, a u dvorani gigantsku čeličnu konstrukciju, tout Amerika, ruinirani pejzaž čitavom dužinom sale sa mostom i ulazom u podzemni prolaz, hotelom i predgrađem, garažom, liftom i stepenicama. To je bilo zagrevanje", napisala je još Barbara Bukhart.
Aleksandar Denić (Beograd, 1963) je diplomirao scenografiju na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Režiser Srđan Karanović ga je još tokom studija angažovao kao scenografa za film "Za sada bez dobrog naslova" (1988). Od tada, Denić će realizovati brojne scenografije za filmove, među kojima se izdvajaju: "Jednog lepog dana" (1988), "Mi nismo anđeli" (1992), "Vizantijsko plavo" (1993), "Rane" (1988), "Cut Run" (2009), i autor je opreme za film "Podzemlje" (1993/95).
U oblasti pozorišne scenografije ističu su scenografije za: "Hitler & Hitler" (Atelje 212, 2007), "Talenti i obožavaoci" (Narodno pozorište u Beogradu, 2009), "Moć sudbine" (Narodno pozorište u Beogradu, 2009), "Put oko sveta" (Kruševačko pozorište, 2010), "Heda Gabler" (Narodno pozorište u Beogradu, 2011)," Protuve piju čaj" (Šabačko pozorište, 2011), "Adio kauboju" (HNK, Split, 2012).
Uspešan rad sa Kastorfom na brojnim predstavama omogućio je Deniću i saradnju sa austrijskim rediteljem Martinom Kušejom (Martin Kušej) sredinom 2014, na postavci Geteovog "Fausta" u minhenskom Teatru Rezidenc.
Denić je od 2009. do 2013. bio predsednik Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajna Srbije (ULUPUDS), te umetnički direktor Beogradskog letnjeg festivala (BELEF) od 2010. do 2013.
Dobitnik je brojnih nagrada za scenografiju i doprinos scenskom dizajnu: Nagrada nemačkog pozorišnog časopisa Teatar hojte (Theater heute) za scenografa godine u Nemačkoj, za predstavu "Putovanje na kraj noći" (Teatar Rezidenc, 2014); nagrada nemačkog časopisa za opersku umetnost Opernvelt (Opernwelt) za scenografiju godine 2014, za scenografije "Prstena Nibelunga" (Festival u Bajrojtu); Nagrada „Faust" (Der Faust preis) za najboljeg scenografa 2014. godine, za scenografije "Prstena Nibelunga" (nagradu dodeljuju Nemačko pozorišno udruženje (Deutsche Bühnenverein) i Savezna kancelarija i predstavništvo za kulturu i medije, u saradnji sa Nemačkom akademijom scenskih umetnosti i Fondacijom za kulturu Nemačkih zemalja); godišnja nagrada časopisa Dojče bine (Die Deutsche Bühne) za sezonu 2013/2014, u kategoriji „Izuzetan doprinos aktuelnom razvoju scenografije / kostima / prostorne pozorišne situacije", a bio je nominovan i za Međunarodnu opersku nagradu (International Opera Awards, 2014) u kategoriji za dizajnera godine.
