U utorak, 16. avgusta u 19 časova u UK Parobrod je otvaranje izložbe analognih fotografija „Ritam“ Tijane Đinđić. „Šta je ovo? Crtež, slika, grafika ili fotografija?“ To je najlepše pitanje koje sam dobila u vezi ove serije. Nakon godina komercijalne digitalne fotografije vraćam se korenima, foto-sekciji iz osnovne škole, senkama na crvenim zidovima laboratorijskog osvetljenja. Dinamične digitalne fotografije u kojima instant vidimo rezultat, odmah ispravljamo greške, ponovo snimamo, ili prikrivamo detalje fotošopom za mene su deo komercijalne prakse.
Umetnička praksa, sa druge strane, vraća me na osnovna podešavanja, resetuje moj fotografski ukus. Nekada i ja budem zavedena filterima, padnem pod uticaj trendova jeftinih trikova digitalne komunikacije. Ali tu je dobri stari, strogi učitelj, fotografski zanat koji zahteva veštinu, strpljenje i ne oprašta greške. Mračna komora traži razmišljanje, planiranje u kojem je oštar, dobro osvetljen negativ najveća nagrada za trud. Nestrpljivi euforični karakter analogna fotografija kritikuje i šamara, vraća unazad i ispravlja svako pogrešno skretanje sa puta. Poznata su lekovita svojstva srebra. Sve poštapalice i trikove digitalne fotografije morala sam da otresem sa ramena, da u hemiji srebrnih soli očistim ukus iskvaren pikselima i usmerim opet prema iskonskom plemenitom zanatu – Njenom visočanstvu – Analognoj fotografiji.
Citatom Jusufa Karša (eng. Yousuf Karsh) „Karakter se, kao i fotografija, razvija u tami“ bih sumirala ovaj uvod.
Ritam je po definiciji svako pravilno ponavljajuće kretanje. Iz mog ugla posmatranja i snimanja, ritam je život, jer u sebi nosi dinamiku, kretanje, buku, za razliku od tišine. Fotografije igrača na ulici su moj pokušaj da zabeležim euforiju i pokret koji donosi ritam. Čak i u medicini, muk aparata za otkucaje srca znači suprotno od života. Ali ovo nije dosadni takt koji se ponavlja, već zabavan, nepredvidiv ritam koji krši pravila, simetriju, prekida ustaljenost. Plesovi Lindi Xop i Sving oslanjaju se na improvizacije plesača i izuzetno su društveni i uzbudljivi. U ovoj seriji koja je predstavljena na izložbi, kroz napregnutost tela, napor pokreta, skokova i okreta pokušala sam da predstavim život u svom punom intenzitetu.
U eri digitalnih slika, svoj odnos prema umetničkoj fotografiji sam odredila u smeru vraćanja organskom, plemenitom procesu, starom zanatu koji zahteva veštinu, strpljenje, a naročito razmišljanje i planiranje pre fotografisanja i izrade u laboratoriji. Ipak, uvek ima improvizacije, iznenađenja i nepredvidivih situacija! Takav je bio ceo ovaj analogni postupak – od kreiranja negativa do kreiranja pozitiva koji će biti pred vama.
Tijana Đinđić
