Otvaranje samostalne izložbe Željka Vitorovića pod nazivom "DEJA VU", je u četvrtak 23. juna od 19 časova, u Galeriji ULUS, Knez Mihailova 37. Izložbu možete pogledati u periodu od 23. juna do 4. jula 2022. Radno vreme Galerije ULUS je od ponedeljka do petka, od 12-19, kao i subotom od 10-14 časova. Naslov nove izložbe Željka Vitorovića je DEJA VU. Nakon viđenih slika, biće nam jasno da naziv upućuje na simbole starih ideologija koji su postavljeni u odnos sa savremenim simbolima sa društvenih mreža i iz sveta potrošnje. Stoga prizori deluju tako poznato, a opet novo i neobično. Istorija se naizgled ponavlja, podsećajući na nešto već viđeno. Kao i slike to je svojevrstan hibrid - slika sveta kao u bunilu.
Poput Déjà vu efekta. Osnovna teza koja zapravo proističe iz Vitorovićevih slika je da je nekadašnja fascinacija ideologijama i kultom ličnosti u današnje vreme zamenjena kultom društvenih mreža i konzumerizma.
Na jednom delu slika Željko Vitorović će nas uvesti u prostore i prostorije nekog minulog komunističkog dekora, gde ćemo ugledati ljude koji više pripadaju današnjem nego tom vremenu, zabrinuti, sami i kad su zajedno, nesvesni svoje anahrone pojave u tom miljeu, podjednako koliko i u onom egzotičnom i nestvarnom koji se probija kroz prozore i odškrinuta vrata. Tu su ljudi koji u kostimima Deda Mraza obavljaju poslove koji bi trebalo da donose toliko radosti, ali oni nisu ni srećni ni zadovoljni, niti će to ispijene krigle piva promeniti. Kad obeduju, likovi su takođe samotni: ne odaju da su svesni prisustva onog drugog. Ponovo je tu posuđe, sto i nož iz nekog prošlog vremena, kao i, sa druge strane, njihova urbana i savremena fizionomija, moderna garderoba, ili pak zbunjujuća blistavost escajga ili staklenih čaša. Te se čini da je ta blistavost u ovoj čamotinji i bezizlazu jedino i rezervisana za takve objekte, dok ih kod ljudi nema ni u naznakama. Mrtve prirode kakve smo navikli da gledamo kao sebi dovoljne kod Vitorovića su deo scenografije, ništa manje zbunjujuće (zapravo u funkciji okidača) od pomenutih egzotičnih pejzaža. S jedne strane je tu besprekorno zrelo južno voće, a sa druge prerano ostareli urbani čovek i pogled kroz prozor na sivilo svakodnevice. Artificijalni uplivi komunističke ere prisutni su na razne načine u svim slikama: umorni radnik će na jednoj od njih biti Deda Mraz, a na drugoj će mu preko kolenâ počivati plava radnička bluza, dok će se, sad, kao jedina vedrina na slici isticati pedantna i hipnotička tapeta. Kad likovi na ovim slikama ne prave predah od napornih i nedragih poslova, oni, usamljeni, svakako, lutaju napuštenim fabrikama i urbanim predelima, tražeći nešto posmatraču neznano, ali zacelo mnogo više same sebe.
Vitorović takođe dovodi u odnos hiperealistično slikane figure i angažovane pop-art pozadine. Pri čemu su figure često u gotovo religioznim pozama ili pak s religioznom predanošću poziraju za neki imaginarni selfi, dok se iza njih smenjuju logo prikazi velikih trgovinskih lanaca, društvenih mreža i drugih ikoničnih simbola koji su u stvari i nove ikone i nova religija. A te njihove poze ispred takvih pozadina su podjednako šokantne i zastrašujuće koliko i stvarni selfiji, koji se mogu videti na internetu, kraj spomenika žrtvama Holokausta.
Željko Obrenović, pisac
Željko Vitorović je diplomirao na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, na slikarskom odseku, 2008. godine u klasi profesora Čedomira Vasića. Završio je specijalizaciju iz oblasti slikarstva na Visokoj školi lepih umetnosti u Atini (Grčka), 2012. godine. Član je ULUS-a od 2017. Imao je devet samostalnih i učestvovao na preko dvadeset grupnih izložbi u Srbiji i inostranstvu (Francuska, Belgija, Grčka, Rumunija, Slovačka, Hrvatska). Samostalno je izlagao u Galeriji Kvart BW (Galerija Štab), Galeriji 73, Kulturnom centru Novog Sada, Galeriji SULUJ, Galeriji Narodnog muzeja Valjevo, Cité Internationale des Arts u Parizu i u Centru za kulturu Valjevo. Učestvovao je na projektu GLO’ART centra u Lanakenu, Belgija, 2015. i 2019. godine. Boravio je u Cité Internationale des Arts u Parizu, 2018. godine. Godine 2018. delo mu je otkupljeno na Republičkom konkursu Ministarstva kulture Srbije za Matičnu biblioteku “Ljubomir Nenadović” u Valjevu. Slike mu se nalaze u privatnim kolekcijama i javnim institucijama u Srbiji i inostranstvu.
