Ovogodišnja Prolećna izložba Udruženja likovnih umetnika Srbije pod nazivom „Umetnost I društvo“ se temom i formatom usmerila na istraživanje potencijala dijaloga, zajedništva, međusobnih relacija s jedne strane ali i preispitivanja hijerarhija u sistemu umetnosti, uloge i pozicije umetnika i umetnosti u društvu s druge strane. Svakako najvažniji segment izložbe bilo je otvaranje formatirano kao događaj u trajanju od 72 sata tokom kojeg je organizovano niz aktivnosti i razgovora, a pojedini umetnici I predstavnici Komiteta izložbe (telo zaduženo za koncepciju i organizaciju izložbe) su živeli I radili u prostoru paviljona Cvijete Zuzorić dok je publika bila pozvana da se uključi u pripremljene aktivnosti.

Rezultat višednevnog zajedničkog rada i dijaloga je izložba u procesu i kontinuiranom nastajanju, izložba bez stabilnih koordinata i pozicija, arena kontinuiranih promena bez fiksiranog interfejsa, izložba kao ogledalo odnosa, relacija, dijaloga, sukoba, zajedničkog rada i istraživanja svih koji su u izložbu uključeni ili su se tu namerno ili slučajno zatekli.

Dugačak domaćinski postavljen sto u centralnom delu Umetničkog paviljona, soba sa šatorima, privremena teretana ili soba za rekreaciju samo su neki od tragova zajedničkog života i rada umetnika uključenih u otvaranje izložbe. Raznolikost radova koje zatičemo u prostoru ali i činjenica da ne možemo jasno da definišemo šta jeste a šta nije rad, što je dodatno zakomplikovano činjenicom da pojedini radovi na izložbi imaju legende klasičnog formata sa imenom autora i rada dok drugi pak nemaju nikakv potpis ili legendu, za publiku ostavlja utisak nedovršenosti i svima dobro poznate „radovi u toku“ situacije. Stiče se utisak da je upravo ta nedovršenost i ključ za razumevanje pitanja koje ova izložba postavlja a koje je sugerisano i samim nazivom „Umetnost i društvo“.

Žiriju izabranom od strane upravnih tela ULUS-a dodeljena je funkcija procene, evaluacije i vrednovanja koja treba da rezultira odlukom o dodeljivanju Prolećne nagrade ULUS-a. Koje i kakve kriterijume vrednovanja primeniti u kontekstu jedne ovako postavljene izložbe usmerene upravo na propitivanje klasičnih kriterijuma valorizacije, ocena i procena, hijerarhija u odlučivanju i odnosima? Ako se i dogovorimo o kriterijumima i dalje ostaje pitanje na šta te kriterijume primeniti, na ono što prepoznajemo kao umetničke radove, na proces, na koncept izložbe, na sve učesnike? Ako znamo da je prošlogodišnja Prolećna nagrada dodeljena svim učesnicima Prolećne izložbe, nama, kao ovogodišnjem žiriju, delovalo je sasvim neodgovorno ponoviti isti gest. Smatrali smo da time ne doprinosimo raspravi o funkciji nagrade danas već na neki način devalviramo sam gest prošlogodišnjeg žirija, kao i samu nagradu. Komitet izložbe je predložio a zatim i organizovao javni dijalog o nagradama sa učesnicima Prolećne izložbe. Ovu priliku žiri je iskoristio da predloži i pokuša da sprovede zajedničko odlučivanje o nagradi svih prisutnih. Participativno odlučivanje je metoda o kojoj se u poslednje vreme mnogo više govori nego što se primenjuje a podrazumeva da zainteresovani akteri odlučuju o temama koje ih se tiču (npr. uključivanje građana u odluke koje se tiču distribucije javnog budžeta, planiranje kvartova i gradova i dr.) Sam mehanizam sprovođenja participativnog odlučivanja se razlikuje u zavisnosti od prilike i teme (najčešće se ovakve metode primenjuju na lokalnom nivou) a u ovom slučaju žiri je odlučio da postavi nekoliko parametara odlučivanja. Učesnici u procesu odlučivanja o nagradi su svi prisutni na javnom događaju (umetnici, učesnici izložbe, publika, žiri) koji pristanu da u procesu učestvuju, izuzev predstavnika Komiteta izložbe. To znači da proces participativnog odlučivanja nije bio unapred najavljen već su u procesu učestvovali svi koji su se odazvali pozivu za javni dijalog o nagradi. Ovakva odluka nužno sa sobom nosi element slučajnosti a učesnici nisu unapred bili pripremljeni za proces odlučivanja. Sugerisano je da svaki učesnik u procesu odlučivanja treba da izabere pet radova i da ih oceni bodovima od 1 do 5. Tokom dužeg razgovora koji je prethodio samom procesu odlučivanja kao mogući kriterijumi za evaluaciju navedeni su sledeće paramentri: relacije koje rad generiše sa drugim učesnicima I radovima, odnosi koji se unutar rada uspostavljaju, mogućnosti dijaloga koje rad pokreće. O ovim kriterijumima se govorilo ali oni nisu postavljeni kao obavezni prilikom ocenjivanja. Imajući u vidu i problem definicije šta rad jeste ili nije ali i ograničeno vreme za realizaciju čitavog procesa sugerisano je i da učesnici mogu da ocene sve što oni prepoznaju ili definišu kao umetnički rad. Predstavnici Komiteta izložbe bili su na raspolaganju svim učesnicima u ovom procesu u smislu pojašnjenja pojedinih segmenata izložbe, imena umetnika koji su na izložbi učestvovali ali i svih drugih pitanja u vezi sa idejnim konceptom izložbe i realizovanim aktivnostima unutar izložbe.

U proces odlučivanja uključilo se ukupno 25 učesnika među kojima su bili i članovi žirija. Sabiranjem poena svih učesnika u procesu odlučivanja dobijeni su sledeći rezultati: ocenjen je 51 rad od preko 100 izloženih radova, među kojima su najveći broj poena dobili:

1. Zoran Naskovski i Dušan Savković - dobili su isti broj poena, po 23 poena svaki
2. Dunja Čorlomanović i autorski tim u sastavu: Marko Tirnanić, Sonja Radaković i
Marija Kauzlarić dobili su isti broj poena, po 21 poen svako
3. Dunja Trutin dobila je 16 poena

U skladu sa dobijenim rezultatima žiri je odlučio da se ove godine dodele tri Prolećne nagrade:

Prvu nagradu dele Zoran Naskovski sa radom “2/2 IQ TEST” video instalacija, i Dušan Savković sa radom “UMETNICI MORAJU BITI ZDRAVI”, scenski nastup-video-multimedia.
Drugu nagradu dele Dunja Čorlomanović sa radom “GLASNOGOVORNIK”, likovne intervencije na površinama u javnom prostoru, te autorski tim u sastavu: Marko Tirnanić, Sonja Radaković i Marija Kauzlarić* sa radom “ANALIZA PROSTORA”, prostorna instalacija.
Treću nagradu dobija Dunja Trutin za rad “DIJAGRAM INTERAKCIJA NA OTVARANJU U UMETNIČKOM PAVILJONU CVIJETA ZUZORIĆ”, crtež markerima na papiru.

Žiri želi da se zahvali predstavnicima Komiteta izložbe koji su nam izašli u susret i pomogli da uspešno realizujemo ad hoc akciju participativnog odlučivanja na licu mesta. Želimo da zahvalimo svim učesnicima u procesu odlučivanja na strpljenju i iskazanoj odgovornosti I posvećenosti prilikom ocenjivanja. Čestitamo svim dobitnicima ovogodišnje Prolećne nagrade

Zvanična dodela nagrada će se održati u okviru izložbe Svih nagrađenih iz tekuće 2022. godine, a početkom 2023. godine.

*S obzirom na to da je aktivna u okviru različitih upravnih organa i tela Udruženja, izuzima se od prijema nagrade.

Izveštaj žirija u sastavu: Milica Ružičić, Milica Pekić i Miron Mutaović