Ove slike imaju ulogu sasvim suprotnu od nekih koje su im poslužile kao polazište (hrišćanska ikonografija, antisemitska propaganda) – i na taj način ostvaruju svoju ironijsku distancu.
Likovni metod – kontrastiranje čistih boja – prenet je i na nivo značenja: ironijska distanca kontrast je tragici prizora, a ona dalje kontrastira veselim bojama koje u kombinaciji sa svedenim crtežom kontrastiraju dokumentovanoj stvarnosti iz koje su prizori preuzeti.

Zbog toga na slikama dominira vizuelni utisak podstaknut nagoveštenim, nerazumljivim ali poznatim jezikom – a ne dominira naracija, i pored svog agresivnog nametanja.

Reč hleboigra nastala je spajanjem reči hleb i igra, ali dok sintagma hleba i igara podseća na koloseume, lavove i nevine žrtve prinete širokim narodnim masama, na neutaživu žeć za posedom i zabavom, u izrazu hleboigra nema ničeg takvog. Kao da je iz orvelovskog novogovora, ova reč je eufemizirana i zvuči posve bezopasno, kao što reč karneval danas ne nosi ništa od mirisa mesa, nego nas podseća na šarenilo i muziku, vrteške i šećernu vunu.

BIOGRAFIJA:

Ana Ivić (1977) je završila slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Imala je sedam samostalnih izložbi, a izlagala je i na brojnim grupnim izložbama  - u Beogradu, Novom Sadu, Vrbasu, Čačku, Pančevu, Zrenjaninu, Smederevu, Zaječaru, Tuzli i Solunu. Član je ULUV-a i ULUS-a.

kontakt: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.