Бартcелона pop up and Radisson Collection Hotel, Old Mill Beograd otvaraju grupnu izložbu fotografija “Razglednice u kadru" by Sanja Sekulović. Izlozba traje od 28 jula do 4 septembra 2021. Otvaranje izložbe je 28 jula od 19 casova. „Život na razglednici je uvek lepši, uvek ljupka imaginacija jednog grada o samom sebi: fotografskim aparatom uhvaćen trenutak u vremenu koji nismo ni primetili putujući raznolikim predelima. Život na razglednici, potrošačkom logikom, nudi uvek nešto drugo od onog šta je sposobno da uhvati naše oko i da zamrzne naše sećanje“, piše Ana Ristović u jednom od svojih eseja. A danas, pogotovo danas, u doba društvenih mreža, moglo bi se reći i nešto sasvim suprotno: da kao „obični“ prolaznici primećujemo i sa svojim okom zamrzavamo stvari, koje nikako ne bi našle mesto na klasičnim razglednicama, koje smo masovno slali i primali u prošlom veku.

Savremene insta-razglednice više nisu imaginacija nekog prostora o samom sebi, već su postale realizacija ličnog viđenja. Naši utisci o tom prostoru, koje smo u prošlom vremenu olovkom ispisivali na poleđinu razglednica – kao recimo: „grad uopšte nije tako interesantan i lep kao što ga predstavlja razglednica“ ili „više su mi se dopala neka druga mesta“ – sada su nekako postali sastavni deo same fotografije, našeg autorskog rada. Isto što je pre nekoliko decenija važilo za intimnu poruku na poleđini razglednice, sada možemo da predamo samom fotografijom. Međutim nije to jedina promena koja se, takođe podržana potrošačkom logikom, dogodila brzo i doslovno ispred naših očiju. Razlika između „starih“ i „modernih“ razglednica je i u tome, da su one stare bile poslate baš nama – mi smo bili njihov ekskluzivni primalac – dok su moderne namenjene svim našim pratiocima. Zato i njihova tekstualna poruka, ako je uopšte prisutna, ima univerzalniji, apstraktniji značaj, koji najčešće ne prezentuje specifičnosti našeg odnosa sa određenom osobom. A tu dođe ono najbitnije: i karakteristike naših individualnih odnosa i estetskih preferencija su sada upisane u samo polje fotografije.

Poznata je poslovica, da slika može da govori više od hiljadu reči. To važi i za devet predstavljenih fotografija Sanje Sekulović, koje ja, iako samo jedan od njenih mnogobrojnih pratilaca, doživljavam kao da su snimljene i objavljene samo za moje oko, da imam isto takvu privilegiju kao što je nekad imao srećan primalac razglednice. Karakteristika svakog jakog likovnog rada je naime osećaj, da je otvoren za sve poglede, a mi, kao pratitelji, smo preuzeti osećajem, da je bilo napravljeno upravo za nas, da smo jedino mi prihvatljivi za njegovu duboku suštinu. Ono što su u doba štampanih razglednica morale da dodaju reči, sada naprave lični vizuleni utisak, odabrani kadar, nametnuta atmosfera, uhvaćena vibracija... I naravno pratilac koji umesto najistaknutijih turističkih atrakcija traži „sitnije“ i autorsko kreativnije poglede, pune emocija, koje izbijaju iz suočavanja starog i novog; koji se umesto na prenapunjene kadrove zaklinje na fini, sugestivni minimalizam; koji se umesto jakih i šarenih boja pali na asketizam crne i bele; koji se više nego u od suncem obasjanim kadrovima voli okupati u tajanstvenim izmaglicama iznad lenje reke, a više od krupnih i sadržajno praznih poruka u stilu „Pozdrav iz...“ – ceni pogled na naizgled nevidljiv, tj. samo njemu vidljiv saopštajni okvir fotografije: „Da si tu, uživao bi i ti u tom pogledu, kao ja u tom prekratkom trenutku. Sanja“. - Urban Vovk, esejista, Ljubana

Бартcелона pop up 147 je novi projekat Бартcелона pop up i hotela Radisson Collection, Old Mill Belgrade.