U utorak, 18. maja u Galeriji SKC Novi Beograd, održaće se VII Bijenale akvarela malog formata. Slikari i pesnici uvek pevaju o lepoti, a ko voli i razume umetnost, tu lepotu otkriva u čudesnim delima urađenim akvarel tehnikom. Zašto je to tako? Zato jer ispod lepote spoljašnjih oblika postoji ona unutrašnja, i one su u međusobnoj zavisnosti. Mesto na kome se rađa kreativnost i lepota predočava se oku, oku znatiželjnom, svesnom, iskusnom.

Posmatrač otkriva draž rađanja sunca, lazure reke i neba, buđenje proleća i belinu zime, eho prohujalih vremena, zabačenih dvorišta, sutona i izmaglica, nežnost u predstavama dece i bliskih osoba, prekrasnim draguljima bašte i livada, kao i neverovatnim osećanjem u prikazima kućnih ljubimaca, od enterijera do eksterijera, toliko toga ispričanog i nagoveštenog...

Uvek smo ponovo spremni da se zadivimo radovima sa Bijenala akvarela malog formata, a još više kada znamo da su stvarana u vreme u kome nema dovoljno ni mesta ni vremena za kulturno sagledavanje i vrednovanje. Intenzivna slikovitost poteza gde boja zrači, a belina podloge probija u prvi plan, pored forme i konstrukcije, najvažnija je osobina. U našem vremenu kada se naginje krajnostima, mudrost je prepoznati trenutak prestanka sa radom na delu. Duh vremena često obeležava napuštanje mnogih likovnih elemenata, ali kod akvarela pored kolorističkih, jedna od baznih karakteristika jeste dobar crtež.

Akvarel je tehnika u kojoj najveći deo ljudi uživa i razume ga sa osećanjem sposobnosti za estetičko ocenjivanje. Kad psihološki sadržaj prevodi u likovni, umetnik otkriva sopstvene likovne postulate. U nastojanju da pomiri figurativno i apstraktno i težeći autentičnosti, svaka slika ima posebnu boju i sopstveni izraz. Sve ove karakteristike utiču da akvarel opstaje i ostaje kao jedna od najlepših i najsenzibilnijih likovnih tehnika.

Ljiljana Subotić, autor Bijenala