U Centru za likovno obrazovanje je otvorena samostalna izložba Irene Kovač pod nazivom Neozbiljan slučaj. Služeći se estetikom i fotografijama dvadesetog veka, čast mi je da predstavim stanje razuma današnjice. Akcenat je usmeren na ljudske slabosti predstavljenim iz sopstvenog ugla koje se najčešće graniče sa elementima satire, komedije, pa ponekad i drame. Kao savremenom umetniku, bezgranična količina informacija i materijala koje preplavljuju internet bazu, omogućavaju mi pronalazak genijalnih ,,vintage” fotografija, ali i upoređivanje prošlog vremena sa savremenošću. Od izgleda i frizure, do stavova i arhitekture…
Kroz radove, nemam potrebu da dajem zaključke i direktno kritikujem svet oko sebe, već da postavljam pitanja prema ličnim doživljenim iskustvom. Na ta pitanja nema konkretnih odgovora, već se misli nadovezuju, nagomilavajući pitanje, za pitanjem. Takvim radom koji čini svesno-nesvesni stvaralački proces (u smislu da su svesno iskombinovani određeni ljudski karakteri, a nesvesno stvoren krajnji ishod slike – značenje dela) otvaram mogućnost analize drugih, ali i sopstvene ličnosti. Može se reći da time pretvaram sebe u posmatrača sopstvenog dela. Što se tiče motiva, često polazište jeste preispitivanje ženske uloge sa strane ženskog stanovišta kroz vreme, ali ono što bih možda izdvojila kao osnovu koja se sprovodi kroz većinu dela jeste pitanje slobode u mnogobrojnim njenim oblicima.
Zašto neozbiljan slučaj? Zato što samo od našeg sopstvenog preispitivanja zavisi da li je neko postavljeno pitanje zaista ozbiljno, ili nije!
Irena Kovač rođena je u Kikindi 1992. godine. Završila je osnovne studije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, odsek Slikanje. Započinje svoje izlagačko iskustvo još kao student i izlaže na velikom broju izložbi, samostalnih kao i kolektivnih, u zemlji i inostranstvu. Učesnica je, ali i koordinator više umetničkih projekata. Sarađuje sa Centrom za likovnu i primenjenu umetnost ,,Terra” u čijem se muzeju na kratko vreme oprobala kao kustos, ali je, takođe, učestvovala i na projektu digitalizacije celokupnog fundusa. Dobitnica je više značajnih priznanja za svoj umetnički rad, između ostalih nagrada ,,Mali Princ” i ,,Likovna jesen”. Od 2020. Postaje članica Suluv-a. Trenutno živi i radi u Kikindi.
