Kroz temu obrazovanja u umetnosti i mesta umetnosti u obrazovnom sistemu mogu se detektovati mnoge tačke preispitivanja umetničke profesije: od uloge umetnosti u društvu prepoznate kroz osnovno i srednje obrazovanje, preko načina na koji se umetnost predaje kroz visoko obrazovanje u oblasti umetnosti, do preispitivanja radnog i umetničkog statusa umetnika. Iako rad u umetnosti nije obavezno vezan za kvalifikacije stečene umetničkim obrazovanjem, većina likovnih umetnika prošla je kroz proces formalnog obrazovanja. I samo strukovno udruženje svojom sekcijskom organizacijom uglavnom prati uže umetničke oblasti onako kako su one definisane u obrazovnoj strukturi. Live streaming preko ULUS-ovog Youtube kanala u utorak 22. decembar 2020, 17 časova.
Kakav je odnos između ova dva mesta na kojima se formira umetnička profesija: udruženja aktivnih stvaralaca i institucije koja pruža umetničko obrazovanje? Istorijski razvoj umetničke profesije kod nas pokazuje da su često inicijative za institucionalni razvoj poticale upravo iz udruženja umetnika.
Najčešći profesionalni rad likovnih umetnika, a da to nije stvaralaštvo u statusu samostalnog umetnika, jeste zaposlenje u obrazovnom sistemu. Kako se kod umetnika-nastavnika formira taj amalgam stručnih i pedagoških kompetencija potrebnih za rad u nastavi umetnosti? Kakav je profesionalni život umetnika koji rade kao nastavnici, kakva su njihova iskustva po pitanju mesta i efektivnosti nastave likovne kulture, da li i gde vide mogućnosti za njeno poboljšanje? Da li nastava umetnosti nosi potencijal saradnje sa lokalnom društvenom zajednicom i sa gostujućim umetničkim projektima?
Takođe, veliki broj samostalnih umetnika radi na polju neformalnog obrazovanja, organizujući raznovrsne godišnje projekte u saradnji sa kulturnim institucijama i vodeći likovne ateljee i umetničke škole. Iako ove aktivnosti predstavljaju važnu vezu profesije likovnog umetnika sa društvom, one su nedovoljno prepoznate čak i unutar same profesije, pa se na primer uopšte ne vrednuju prema kriterijumima za aktivnosti samostalnih umetnika. Kakva su iskustva umetnika u ostvarivanju neformalnih umetničkih projekata edukacije i saradnji sa institucijama kulture i socijalne brige? Da li bi razmena ovakvih iskustva doprinela većoj vidljivosti i prepoznavanju ove vrste rada i dovela do jednostavnije procedure i češće saradnje sa institucijama?
Navedena pitanja predstavljaju samo deo velike i kompleksne teme kakva je odnos umetnosti i obrazovanja. Iako format dvosatnog razgovora ne dozvoljava da se ovim pitanjima posveti potrebna pažnja, cilj je da se sa kompetentnim sagovornicima pokrenu i ocrtaju teme, koje treba da se razvijaju u budućnosti uz šire uključivanje zainteresovanih umetnika i stručnjaka.
Sagovornici:
Vera Večanski, umetnica, docentkinja na Učiteljskom fakultetu
Milena Drača, umetnica, nastavnica likovne kulture u osnovnoj školi
Olivera Nožinić, profesorka likovne kulture
Kristina Ristić, umetnica, likovni pedagog
Mrđan Bajić, umetnik, redovni profesor na Fakultetu likovnih umetnosti
Gabriela Vasić, likovna umetnica, kulturna i omladinska radnica, u statusu samostalnog umetnika
Moderatori razgovora i članovi istraživačke grupe: Milena Putnik, Ana Piljić Mitrović, Vojislav Klačar i Nevena Popović
Link za pristup debati: OVDE
Passcode: 633156
