Prvo predavanje u okviru novog ciklusa međunarodnog programa „Šta kustosiranje može/treba da bude“ pod nazivom „Reimaginacija muzeja“ održaće italijanski kustos Luka Lo Pinto u utorak, 10. novembra u 12 sati na Zoom platformi. U isto vreme, onlajn predavanje će moći da se prati i putem linka na Fejsbuk iventu (https://www.facebook.com/events/742363019682152), kao i na Fejsbuk stranici portala za kulturu jugoistočne Evrope Seecult, medijskog pokrovitelja programa (ovde). Predavanje će se održati uz podršku Italijanskog instituta za kulturu u Beogradu, koji će takođe prenositi predavanje putem lajv-strim platforme.
U okviru predavanja, Luka Lo Pinto će govoriti o programu koji je razvio u Muzeju savremene umetnosti u Rimu - MACRO: „Pretvaram muzej u izložbu koja je zamišljena kao forma i mesto proizvodnje. Kontejner koji postaje sadržaj ima za cilj da redukuje distancu između dihotomije muzeja-glumca i publike – posmatrača“.
O inspiraciji za predavanje, Luka Lo Pinto je rekao: „Muzej je medijum koji bi konstantno trebalo da se preispituje. On više ne može da bude zamišljen samo kao mesto pukog promišljanja, nego i kao društveni prostor koji je zasnovan na slobodi eksperimentisanja i želji da se ostvare vizije umetnika. U istorijskom trenutku u kom se koncept muzeja i njegov identitet, usled socijalnih i ekonomskih promena kao i jezika same umetnosti, stalno dovode u pitanje, neophodno je eksperimentisati sa alternativnim modelima.“
Luka Lo Pinto (1981) je umetnički direktor Muzeja savremene umetnosti u Rimu – MACRO. Od 2014. do 2019. godine, radio je kao kustos u bečkom „Kunsthalle“ muzeju. Suosnivač je časopisa i izdavačke kuće „Nero“. U muzeju „Kunsthalle“, Lo Pinto je organizovao samostalne izložbe Natali di Paskije, Kamij Enro, Gelatin&Liam Gillick, Olafa Nikolaja, Pjera Bizmuta, Babete Mangolte, Šarlemanja Palestina, kao i grupne izložbe Time is thirsty; Publishing as an artistic toolbox: 1989-2017; More than just words; One, No One and One Hundred Thousand; Individual Stories i Function Follows Vision, Vision Follows Reality. Drugi njegovi kustoski projekti uključuju Io, Luca Vitone (PAC), 16th Art Quadriennale (Palazzo delle Esposizioni, Rim), Le Regole del Gioco (Achille Castiglioni Studio-Museum, Milano), Trapped in the closet (Carnegie Library/FRAC Champagne Ardenne, Rems), Antigrazioso (Palais de Tokyo, Pariz); Luigi Ontani (H.C. Andersen Museum, Rim), D’après Giorgio (Giorgio de Chirico Foundation, Rim); Olaf Nicolai-Conversation Pieces (Mario Praz Museum, Rim). Njegovi tekstovi objavljivani su u sklopu mnogih kataloga i međunarodnih časopisa. On je priredio izdanje „Documenta 1955-2012. The Endless story of two lovers“. Godine 2014, objavio je publikaciju koja funkcioniše kao vremenska kapsula pod naslovom „2014“.
Međunarodni program „Šta kustosiranje može/treba da bude“ (WCSCD) pokrenut je i finansiran 2018. godine u Beogradu kao edukativna platforma koja se bavi pojmom kustosiranja. Od 2020. godine, WCSCD je počeo da inicira sopstvena kustoska istraživanja i projekte koji bi rešili tu vrstu složenosti, zadržavajući obrazovnu komponentu kao srž programa. Celokupan program i serije javnih predavanja inicirala je i organizovala kustoskinja Biljana Ćirić.
Seriju predavanja u okviru programa „Šta kustosiranje može treba da bude“ 2020/2021 realizuje se u saradnji sa Divisions of Arts and Humanities, Duke Kunshan University.
Ostali partneri na projektu su Italijanski institut za kulturu u Beogradu, Francuski institut za kulturu, Austrijski kulturni forum, Austrijska ambasada u Beogradu, Švedska ambasada u Beogradu i Gete institut. Medijski partner projekta je portal za kulturu jugoistočne Evrope Seecult.
