Trinaesto izdanje Kondenza, festivala savremenog plesa i performansa, održaće se of 23. do 29. oktobra na više lokacija u Beogradu i onlajn, u organizaciji Stanice Servisa za savremeni ples. Ovogodišnji program pod nazivom „Dancing mantras / Mantre plešu” sadržaće šest predstava izvedenih uživo, kao i razgovore i predavanja, tribinu, projekciju filma i predstavljanje knjige, koji će biti održani kombinovano - u fizičkom prostoru i onlajn. Marijana Cvetković, osnivačica i menadžerka Stanice Servisa za savremeni ples, povodom ovogodišnjeg festivalskog izdanja je rekla: „Ove čudne godine koja nas je zatekla u našoj neobuzdanoj potrošnji svih mogućih resursa planete, morali smo da se zaustavimo na silu i da se zapitamo o smislu onoga što radimo.
Umetnost, u tim okolnostima, očigledno postaje platforma koja može dati nove odgovore, ali samo u dijalogu sa naukom, ekologijom, politikom, društvenim pokretima… Zato i ovogodišnji Kondenz posvećujemo svima koji razumeju da ponavljanje mantri koje smo znali do sada više nije moguće. Potrebno je da radikalno menjamo svoje ponašanje i slušamo prirodu čiji smo deo.”
Na otvaranju festivala, u petak 23. oktobra u 20h u Magacinu, biće izvedena predstava „Nothing can go wrong” Isidore Stanišić i Darje Janošević. Ovaj savremeni plesni solo performans tematizuje ljudske strahove u kontekstu savremenog društva, kao i potrebu čoveka da se obezbedi u svakom segmentu svog života, što ga vodi ga ka sve većoj autoizolaciji. U pokušaju da racionalizuje svoje postojanje i osigurava ga od potencijalnih opasnosti, on postaje ophrvan iracionalnim strahovima koji više nisu vezani za samu smrt, već sve više prepoznaju drugog kao izvor te opasnosti. Broj publike će biti ograničen, a obavezna je prijava za dolazak na predstavu na mail adresu Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..
Ovogodišnji festivalski program uključuje sve radove nastale u prethodnih godinu i po dana koji nisu imali veću vidljivost u našoj sredini, a koji na najdirektniji način ukazuju na raznovrsnost umetničkog izraza u polju plesa, koreografije i performansa. Stanica Servis za savremeni ples ističe da su svi ovi radovi nastali kao nezavisne umetničke produkcije uz retku institucionalnu podršku, čime praksa kojom se nezavisna plesna produkcija nekoliko godina sistematski sprečava i postaje još opasnija.
U kustoskom oblikovanju ovogodišnjeg programa, u fokusu je poigravanje s mantrom voli-ono-što-radiš, sa željom da to bude okvir kroz koji posmatramo uslove umetničke produkcije i rada, ali i da se adresira eksploatisanje ljubavi i njenih pratećih pojmova kako u umetnosti, tako i u domaćinstvu, kako u pop-kulturi, tako i u svakodnevnom životu. Voli-ono-što-radiš nije nova fraza, koristi se dugo i u različitim kontekstima, međutim u okviru neoliberalnog rečnika dobila je nova tumačenja i (zlo)upotrebe. Sa jedne strane, dehumanizuje većinu stanovništva koje svoj rad obavlja iz potrebe, a ne iz „ljubavi”, a sa druge predstavlja pogonsko gorivo za (samo)eksploataciju koja se odvija u polju honorarnog rada karakterističnog za polje umetnosti i kulture.
Zanimanja koja imaju poseban status u društvu, smatraju se posebnom vrstom rada koji ima uzvišene ciljeve i kvalitete, poput rada u umetnosti i kulturi, akademskog rada, aktivističkog i slično, donose određene vrste privilegija, ali istovremeno su obeležena prekarnošću čija se štetnost po ljudske živote zamagljuje idejama takozvane slobode, fleksibilnosti i rada iz „ljubavi”. Prekarni uslovi rada objedinjuju 99% ljudi na planeti, a između ostalog, karakteriše ih stalna neizvesnost, život uvek između zaposlenosti i nezaposlenosti, nemogućnost planiranja budućnosti, neprekidan stres i strah za egzistenciju, što su sve faktori koji utiču na fizičko i mentalno zdravlje ljudi, na kvalitet života i na životni vek.
