Izložba NEĆU MOŽE, HOĆU MORA!, koja se otvara 15. oktobra 2020. od 19 časova u Umetničkom paviljonu “Cvijeta Zuzorić” (Mali Kalemegdan 1, Beograd) i dostavljamo Vam kalendar aktivnosti u sklopu pratećeg programa izložbe (ispod). Udruženje likovnih umetnika Srbije je najstarije strukovno udruženje na našim prostorima. U svoj vekovnoj istoriji (osnovano je 1919) Udruženje je osvedečeno kao jedan od kapitalnih izložbenih punktova, ali takođe i jedan od stožera za zaštitu radnih prava samostalnih umetnika. Udruženje u svojim redovima broji preko 2500 članova, od kojih je više od 550 u statustu samostalnog umetnika koji danas suočavaju sa brojnim problemima u svom radu. U cilju skretanja pažnje na status samostalnih umetnika, kao i na njihovo umetničko delovanje, priređuje se izložba NEĆU MOŽE, HOĆU MORA.
Pored samostalnih umetnika, čiji se radovi ne žiriraju, pravo da učestvuju na izložbi NEĆU MOŽE, HOĆU MORA!, dato je umetnicima koji nisu u statusu samostalnog umetnika, ali svojom praksom na različite načine problemski tematizuju polje umetničkog rada. Njihove radove selektovao je stručni žiri, a određeni broj radova je i po pozivu.
Umetnički savet ULUS-a i tim Debatnog programa ULUS-a – Ka horizontalnosti u umetnosti tematski, okvir izložbe NEĆU MOŽE, HOĆU MORA, dovode u vezu sa problematičnim članom 64a, Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje kojim se predviđa da lokalne samouprave „mogu“, čime se ne stavljaju u obavezujući položaj da „moraju“, uplaćivati doprinose samostalnim umetnicima koji žive na njihovoj teritoriji. Ovakva neobavezujuća formulacija doprinela je kreiranju dugovanja za veliki broj samostalnih umetnika, koji su u nekim slučajevima dovedeni u situaciju da sami sebi uplaćuju doprinose kako bi omogućili zdravstveno osiguranje za sebe i članove porodica koji zavise od njih. Ovaj detalj je samo jedan od vidljivijih pokazatelja kako se status samostalnog umetnika iz godine u godinu sistemski urušava – umesto radnog statusa kojim bi trebalo da se obezbede pristojni uslovi rada u vidu olakšica za dolaženje do radnih prostora, materijala, mogućnosti za obavljanje svoje delatnosti u opštem društvenom interesu, on se redukovao na socijalni status koji je u suštini veoma blizak statusu nezaposlenih lica. Pod naletom urušavanja opštih društvenih i humanističkih tekovina koji jednako zahvata sve oblasti društva, a svoje posebno ispoljavanje doživljava u sektoru kulture i umetnosti kroz promovisanje sektora kreativnih industrija i umetničkog tržišta, cilj ULUS-a je da pokuša da se odupre prepuštanju statusa samostalnih umetnika stihijskom odumiranju.
Da bi pokrenuli čitav niz predloga i pregovora kojim bi se status samostalnih umetnika i kulturnih radnika regulisao na način da se ovom sektoru povrati mesto koje mu pripada u perspektivi dugoročnije izgradnje emancipatorskog društva, ULUS je od ove godine pokrenuo debatno-istraživački program pod nazivom Ka horizontalnosti u umetnosti koji podrazumeva rad na iznalaženju novih modela za bolju regulaciju i unapređenje statusa samostalnih umetnika intervenisanjem u zakonskim regulativama. Prvi korak u ovom pravcu je da se reč MOŽE u članu 64. ZDOS, preinači u MORA, što bi jednako obavezivalo sve lokalne samouprave na teritoriji Srbije da redovno uplaćuju osnovne poreze i doprinose za svoje samostalne umetnike.
