Hitnost "Odmazde" na svih pet kontinenata - interaktivne kritičke site specific performans - instalacije umetnika Dragana Ilića proističu iz prepoznavanja ekonomske, religijske, političke, generacijske, a pre svega epistemološke krize koja je zahvatila čitavu planetu.

"Odmazda" počinje u Evropi (Beogradu), a nastavlja se u Aziji, Africi, Australiji i Južnoj Americi i završava se u SAD, kao kritički akt o strukturama moći koje ne dozvoljavaju neophodne promene sistema.

Ideja za taj visokorizični konceptualni umetnički projekat globalnog kaznenog uspostavljanja pravde proističe iz ranije serije performansa Dragana Ilica - "Ljudi koje ne volim" (The People I Donâ Like), započete u Australiji 1977. godine.

Svetski problemi dostigli su tačku ključanja širom planete, a kriza se simultano širi upotrebom drustvenih medija, glavnih organizacionih alatki. Ljudi su marginalizovani, posebno mladi i pripadnici manjinskih grupa; više ne mogu da izdrže ogroman rastući jaz izmedju bogatih i siromašnih, starih i novih verovanja i vrednosnih sistema. Najveći kamen spoticanja pritom je činjenica da mladima nije dozvoljeno da učestvuju i doprinesu novim idejama - društvene i političke strukture konstantno ih isključuju iz tog procesa. Kritične mase, dakle, najpre se javljaju u vidu mirnih protesta. Tvrdokorni režimi ne prihvataju promene i mirni protesti prerastaju u domino efektu u ustanke i revolucije, kao što se pokazalo na Bliskom Istoku. Režimi se mogu promeniti jedino kada milioni ljudi izadju na ulice, protestujuci i odbijajući da rade.

POZIVANJE NA ODGOVORNOST:

Diktatori i političari na svakom kraju sveta moraju biti podvrgnuti pravednoj odmazdi i pozvani na odgovornost za svoja dela i akcije.

Na listi Dragana Ilića su: Bashar al Assad, Mahmoud Ahmadinejad, Hugo Chavez, Silvio Berlusconi, medijski mogul Rupert Murdoch, Muammar Gaddafi, Hu Jintao, Benjamin Netanyahu, Fidel Castro, Vladimir Putin, Robert Mugabe, Kim Jong-il, Rush Limbaugh, Tomislav Nikolić, spiker Predstavnickog doma americkog Kongresa John Boehner, desničarska kandidatkinja Republikanske partije na predsedničkim izborima 2012. u SAD Michele Bachmann, kao i multinacionalne kompanije Exxon, Shell, BP, Siemens, Monsanto (genetski inzenjering), koji vladaju svetom i političarima.

Fotografije političara (dimenzija 30 x 42 cm) sa opisom njihovih loših dela i akcija i fotografije sa logotipima multinacionalnih kompanija biće zakucane oštrim crvenim drvenim olovkama, kao simbolom neophodne kritičke akcije i dosledne epistemoloske revolucije.

Dragan Ilić i publika zakucaće fotografije odgovornih u zemlju ili na zidove, drvece, fasade, gde će ih i ostaviti po završetku akcije.

Čitav proces biće dokumentovan fotografijama i video snimkom, a naknadno će biti predstavljen na izložbama na različitim lokacijama širom sveta. Prva izložba biće održana u Centru za medijsku umetnost Video Pool u Vinipegu u Kanadi.

O autoru: Dragan Ilić (1948) je transnacionalni (srpsko-americko-australijski) eksperimentalni umetnik i aktivista koji živi i radi u Njujorku i Beogradu. Poslednjih 45 godina izlagao je internacionalno na 20 samostalnih i 200 grupnih izložbi u galerijskim i muzejskim prostorima, uključujući Documenta 7, Fashion Moda Group 1982, PS 1, MoMa, Kvins muzej umetnosti u Njujorku, Centar za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu...U aprilu 2010. godine izlagao je u Muzeju nauke u Bostonu, u okviru Nacionalne nedelje robotike.


Dragan Ilić
www.draganilic.org
Trg republike (park ispred Staklenca), Beograd
Sreda, 14. septembar 2011. u 18 h