Izložba u Bioskopu Balkan otvara se u subotu 20 juna, u 21h u Braće Jugovića 16. Moći da se vidi svakim danom osim ponedeljka, od 10 do 20h zaključno sa 9. julom. Kustoskinja izložbe je Ksenija Samardžija.Podrška, kao i svim drugim programima u Bioskopu Balkan. Fondacija Saša Marčeta. Izložba je organizovana je u četiri celine. U nekadašnjoj bioskopskoj sali biće instalirana postavka pod nazivom "Balkanski banket" - svastika formirana od 17 kafanskih stolova prekrivenih crnim stolnjacima, sa ostacima kuvanog pasulja, hleba i piva, kao materijalni ostatak gozbe u kojoj će pre otvaranja učestvovati 18 ljudi, lično i profesionalno bliskih autoru i organizatorima.
Drugu celinu čini jedan od njegovih Fluksus klavira, treću foto verzija "Was ist Kunst, Marinela Kozelj?", koja je realizovana u Galeriji SKC 1978. godine, i video verzija, koju je ustupio Muzej savremene umetnosti u Beogradu. Autor fotografija je Miša Savić. Četvrtu celinu čini dvadeset grafika, iz njegove produkcije iz 2019. godine, koje su prilično netipične za tog autora, i daju neku vrstu kontrapunkta ostalim radovima, koji su više u duhu neoavangarde i Novih umetničkih praksi. Pored toga, na najavnom plakatu i u katalogu je prisutna i fotografija Todosijevićevog rada koji je izveden u okviru izložbe "Drangularijum", održane u Galeriji SKC 1971. godine. Ta fotografija je prvi put objavljena u katalogu navedene izložbe, koji je grafički opremio upravo Raša Todosijević. Autor fotografije je Dobričić Vladimir - Kića.
"Kada Raša Todosijević kao rad izlaže materijalne ostatke narodske gozbe (tehnika: pasulj, hleb i pivo u jeftinom posuđu), on se čvrsto drži kanona avangardne umetnosti. U rečniku kojim se istorija umetnosti služi, to što posetilac izložbe zatiče kao prizor naziva se tablo pijež (tableaux piège), a što se tiče procesa kojim je nastao, on je ukorenjen u tradiciji kulinarske umetnosti, koju avangardisti reformišu već više od sto godina. Naime, još je Gijom Apoliner, pesnik, dramski i prozni pisac, koji je prvi objavio knjigu o kubističkim slikarima 1913. godine, neposredno pre no što je ona izašla, ustanovio i predstavio koncept „kulinarskog kubizma", objašnjen u tekstu istog naziva, u časopisu Fantasio. Njegova teza je bila da se ta nova škola kuvanja „odnosi prema staroj kulinarskoj umetnosti upravo kao što se kubizam odnosi prema starom slikarstvu". Sledili su ga italijanski futuristi, Tomazo Marineti i Luiđi Kolombo, koji su 1930. objavili „Manifest futurističkog kulinarstva" i na osnovu „gastrosofije" koja je tu izneta, su potom u Torinu ustanovili „svetu palatu" futurističkog kulinarstva." - iz teksta Stevana Vukovića u katalogu izložbe.
„'Izložiću Marinelu', bila je odluka Raše Todosijevića. Na osnovu nje nastaoje prvi tableau-vivant u našoj umetnosti. Posetioci Galerije SKC su tog 23. juna 1971, kao deo njegovog rada, na otvaranju zatekli Marinelu Koželj. njegovu životnu saputnicu, u prostornom aranžmanu koji je uključivao još i plavu nahtkasnu na kojoj je bila postavljena flaša, takođe ofarbana plavom bojom, kao i mali predmet rađen u stilu američkog skulptora Aleksandra Kaldera. Pored tog rada, Todosijevićev doprinos izložbi je bio i u nalaženju adekvatnog naziva za nju — Drangularijum. On je, naime, na turcizam kojim se pozitivno konotiraju neke, u ekonomskom smislu bezvredne, ali u emotivnom smislu značajne, koještarije nakalemio latinski sufiks koji najčešće upućuje na veštačko okružje za sabiranje i sagledavanje nekih živih stvari ili pojava. Time je, na donekle ciničan način, postavio pitanje raskola između statusa svega što se unese u galerijski prostor i autorizuje od strane umetnika, postajući automatski logikom institucionalnih činjenica umetničko delo, i habitusa prosečnog posmatrača. Tu posmatrač ne zatiče rukotvorine izrađene po pravilima likovnog jezika koje je sobom nosilo i na nove generacije prenosilo tradicionalno umetničko stvaralaštvo, već elemente unesene iz svakodnevnog životnog miljea, koji u međusobnom odnosu tvore iskaz umetnika. To je bio ujedno i korak ka dematerijalizaciji umetničkog predmeta, kao i ka preispitivanju odnosa subjektiviteta umetnika spram sistema umetnosti i jezika kojim se umetnost iskazuje" - iz teksta Stevana Vukovića u katalogu izložbe
"Drangularijum", katalog (izlagali: Abramović Marina, Alebić Josif, Bem Bojan, Dimitrijević Radomir - Damnjan, Demnievska Evgenija, Iljovski Bora, Knežević Stevan, Kovačević Stojan - Grande, Milivojević Slobodan - Era, Nešić Milija, Otašević Dušan, Paripović Neša, Popović Zoran, Reljić Radomir, Tikveša Halil, Todosijević Raša, Urkom Gergelj; tekstovi: Biljana Tomić, Bojana Pejić, Ješa Denegri; propratne izjave umetnika srpski / engleski: Evgenija Demnievski, Zoran Popović, Marina Abramović, Bora Iljovski, Milivojević Slobodan - Era, Bojan Bem, Dušan Otašević, Raša Todosijević, Milija Nešić, Stevan Knežević, Gergelj Urkom, Josif Alebić, Stojan Kovačević - Grande, Paripović Neša) / izdanje SKC, urednik likovnog programa: Blažević Dunja; grafička oprema kataloga: Todosijević Raša; fotografija: Dobričić Vladimir - Kića; štampa: "Srboštampa", Beograd
