U četvrtak, 18. juna u 20 časova, na Jutjub kanalu Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka biće emitovana konferencija Beogradski kontrapunkt 2020, posvećena temi „Umetnost i mit danas“. Međunarodna konferencija Beogradski kontrapunkt održava se od 2017. godine, ali, zbog uslova izazvanih pandemijom, prvi put u onlajn formatu.

O temi konferencije razgovaraće književnici Dmitrij Danilov (Rusija), Eduardo Moga (Španija), Tea Obreht (SAD), Aleksandar Prokopiev (Severna Makedonija), Vern Tisen (Kanada) i Hanes Hofbauer (Austrija), uz reditelja Emira Kusturicu i ministra kulture i informisanja Republike Srbije Vladana Vukosavljevića u ulozi uvodničara i moderatora.

„Beogradski kontrapunkt“, u organizaciji Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije kao pokretača i Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka kao realizatora, je međunarodni skup čiji je cilj da okupi umetnike i mislioce iz različitih delova sveta, koji svojim radom značajno doprinose razumevanju savremenih svetskih tokova, odnosno situacije u kojoj se čovek nalazi u današnjem vremenu.

Kada je u pitanju tema ovogodišnje konferencije, „Umetnost i mit danas“, učesnici će, između ostalog, razgovarati o tome da li živimo u vremenu preispitivanja samih osnova kultura i civilizacija kojima pripadamo, odnosno vraćanja njihovim izvorima, koji se često povezuju sa mitom. Biće reči i o tome da li je danas mit samo „lažna priča“ suprotstavljena naučnom i umetničkom traganju za istinom ili on i dalje poseduje saznajnu vrednost i stvaralačku funkciju u zajednici, zatim kakav je odnos umetnika i umetnosti prema obnovljenom trendu „traganja za poreklom“ i kakva je uloga mita u politikama identiteta. Posebna pažnja će biti posvećena odgovoru na pitanje na koji način umetnost u našem vremenu ulazi u dijalog sa mitom i može li on biti nadahnuće za umetnika, kao i postoje li mitovi našeg vremena, i kakav je odnos umetnika i umetnosti prema njima.

Učesnici

Dmitrij Danilov (1969), prozni i dramski pisac, pesnik i esejista, jedan od najznačajnih imena savremene ruske književnosti, dobitnik mnogih nagrada. Njegov roman „Horizontalni položaj“ je ušao u uži izbor za nagrade Velika knjiga (2011) i NOS (2012), dok je drama „Čovek iz Podoljska“ nagrađena Zlatnom maskom za dramu/najboljeg dramskog pisca (2018). Na srpski su provedene njegove knjige poezije „Prekidač“ i „Dva stanja“.

Eduardo Moga (1962) je španski pesnik, putopisac, prevodilac i književni kritičar. Doktorirao je filologiju na Univerzitetu u Barseloni. Prevodio je velika imena svetske književnosti poput Ramona Ljulja, Artura Remboa, Vilijama Foknera, Volta Vitmana i Čarlsa Bukovskog. Bio je direktor Regionalne izdavačke kuće u Ekstremaduri i koordinator Plana za promociju čitanja u Ekstremaduri. Njegove pesme prevedene su na brojne jezike, uključujući i srpski. Dobitnik je španskih i inostranih nagrada, među kojima su Nagrada za mlade autore španskog Nacionalnog instituta za nauku, Adonisova nagrada za poeziju, Nagrada za najbolju pesničku knjigu godine časopisa Himera i Nagrada za najbolju knjigu na španskom jeziku u Sjedinjenim Američkim Državama.

Tea Obreht (1985) je američka prozna spisateljica, rođena u Beogradu kao Tea Barjaktarević. Njen debitantski roman „Tigrova žena“ bio je bestseler u SAD i Velikoj Britaniji i preveden je na više jezika, uključujući i srpski. Za ovo delo je 2011. godine dobila Orindž nagradu za književnost i bila finalista priznanja National Book Award. Njujork tajms je njen prvenac svrstao među 10 najboljih knjiga za 2011. godinu, dok ju je Njujorker uvrstio među dvadeset najboljih američkih pisaca mlađih od četrdeset godina. Predaje na Hanter koledžu u Njujorku.

Aleksandar Prokopiev (1953) je prozni i dramski pisac iz Republike Severne Makedonije. Dela su mu prevođena na engleski, francuski, italijanski, japanski, ruski, poljski, mađarski, češki, slovački i druge jezike. Poznat je i kao esejista i bivši član rok benda Idoli. Doktor je komparativne književnosti i teorije književnosti i radi u Institutu za makedonsku književnost pri Univerzitetu Ćirilo i Metodije u Skoplju.

Vern Tisen (Vern Thiessen, 1964) je jedan je od najizvođenijih kanadskih dramskih pisaca i profesor pozorišne umetnosti na Mekjuan i Konkordija univerzitetima u Edmontonu. Bio je predsednik Kanadskog udruženja dramskih pisaca i Udruženja pisaca Alberte. Dobitnik mnogobrojnih nagrada, poput Nagrade generalnog guvernera Kanade za dramu na engleskom jeziku, nagrade Karol Bolt, nagrade Sterling i Nagrade za umetnost grada Edmontona, kao i Specijalne nagrade diplomiranih studenata Univerziteta Alberta. Do nedavno je bio umetnički direktor Workshop West Playwrights Theatre. Na srpski je prevedena i u časopisu „Scena“ objavljena njegova drama „Ansambl Lenjin“, a u Narodnom pozorištu u Nišu izvedena je drama „Jabuka“.

Hanes Hofbauer (1955) je austrijski istoričar, publicista i izdavač, koji je srpskoj javnosti poznat kao autor brojnih knjiga u kojima kritikuje odnos zapadnih zemalja prema Srbiji i srpskom narodu. Postigao je veliki uspeh i u temeljnom istraživanju negativnih stereotipa koji na zemljama Zapada postoje prema ruskoj istoriji i kulturi. Na srpski su prevedene njegove knjige „Balkanski rat – razaranje Jugoslavije“, „Proširenje na istok“, „Granice u savremenim svetu“, „Eksperiment Kosovo“ i „Slika neprijatelja — Rusija“.

Uvodničari i moderatori

Vladan Vukosavljević je ministar kulture i informisanja Republike Srbije. Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu i imao nekoliko studijskih boravaka u Francuskoj i Nemačkoj. Pisao je tekstove za „Pravnik“, „Književnu reč“ i NIN. Od 2004. godine je član Krunskog saveta porodice Karađorđević, a bio je i potpredsednik Upravnog odbora Zadužbine Miloš Crnjanski. Predsednik je upravnog odbora Foruma slovenskih kultura, a na njegovu inicijativu pokrenuta je akcija „Negujmo srpski jezik“ i ustanovljene nagrade „Kulturni obrazac“ i „Novica Tadić“. Na mesto sekretara za kulturu Grada Beograda imenovan je 2013. godine, a od 2016. godine je na mestu ministra kulture i informisanja. Govori engleski i francuski jezik.

Emir Kusturica je srpski filmski reditelj, glumac, prozni pisac i muzičar, dvostruki dobitnik „Zlatne palme“ na Filmskom festivalu u Kanu, „Zlatnog lava“ na Venecijanskom filmskom festivalu, nagrade „Cezar“ i drugih značajnih priznanja. Nosilac je Ordena viteza reda umetnosti i književnosti Republike Francuske. Osnivač je i direktor filmskog i muzičkog festivala „Kustendorf“ u etno-selu Drvengrad i idejni tvorac Andrićgrada, kulturnog centra posvećenog Ivi Andriću. Pored ostalih, režirao je filmove „Sjećaš li se Doli Bel?“, „Otac na službenom putu“, „Dom za vešanje“, „Arizona Dream“, „Podzemlje“, „Crna mačka, beli mačor“, „Život je čudo“, „Zavet“, „Na mlečnom putu“ i napisao knjige „Smrt je neprovjerena glasina“, „Sto jada“ i „Šta mi ovo treba“.