Likovna umetnost odavno je već izašla iz galerija i muzeja. Ona je nekada bila prenosilac informacija – poput savremenih masovnih medija, a danas postaje deo našeg svakodnevnog života. Kakva je njena sudbina u savremenom društvu, društvu spektakla, i da li je svako od nas danas umetnik kada uz pomoć slika, fotografija, video zapisa „izlaže svoj život” na Fejsbuku?
Na ovo pitanje pokušava da odgovori najnoviji broj čaopisa "Kultura" Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka.

Učestvuju:

Angelina Milosavljević, urednica 131. broja časopisa Kultura
Vladislava Gordić Petković, urednica 131. broja časopisa Kultura
Divna Vuksanović sa beogradskog Fakulteta dramskih umetnosti
Nada Torlak sa beogradskog Fakulteta za kulturu i medije

U 131. broju časopisa Kultura možete saznati i kako su likovnu umetnost upotrebljavali vladari i crkva za prenošenje informacija, kako je služila propagandi Austrougarske na Balkanu, a kako Titu, kao i to kakve veze ima likovna umetnost sa istorijom džeza i njegovom magijom; da li je slike dovoljno gledati, ili ih treba i čitati.

Kultura se ovog puta bavi i položajem žene u savremenoj kulturi. Zanimljivo je da se žena u nekim teorijama određuje kao “bliža prirodi’’, za razliku od muškarca, koji je vezan za kulturu. Za 106. godina postojanja, Univerzitet u Beogradu je imao samo jednu rektorku, a od ukupnog broja nastavnika samo 30 odsto su žene. Od 19 pozorišta u Beogradu, samo njih šest ima na čelu ženu, a od 35 direktora beogradskih muzeja devet je direktorki.