U saradnji sa Muzejom savremene umetnosti Beograd, a u okviru novog izdanja programa kustoskog kursa Šta kustosiranje može/treba da bude? održaće se predavanje u seriji javnih predavanja o savremenim kustoskim praksama u Sali "Miodrag B. Protić" 11. marta 2019. u 18h. Prezentacija Marije Lind (cenjene kustoskinje, spisateljice i edukatorke) poslužiće kao produžetak programa kustoskog kursa iz 2018. godine. U vezi sa aktuelnim istraživanjem u polju umetnosti, apstrakcije i neprozirnosti, Marija Lind će diskutovati o projektu Svetlost budućnosti koji je 2015. godine kurirala u okviru Prvog bijenala u Beču u Muzeju primenjene umetnosti (Museum für angewandte Kunst) i drugde.
Marija Lind je kustoskinja, spisateljica i edukatorka koja živi i radi na relaciji Stokholm-Berlin. Od 2011. do 2018. godine bila je direktorka Tenstakonsthala u Stokholmu, umetnička direktorka jedanaestog Gvangdžu bijenala, direktorka diplomskog programa u Centru za kustoske studije na Bard koledžu (2008-2010) i direktorka Iaspisa u Stokholmu (2005-2007). Od 2002. do 2004. bila je direktorka Kunstvereinand, a 1998. godine bila je ko-kustoskinja Manifeste 2. Od ranih devedesetih intenzivno je radila kao predavač, kao i profesor umetničkih istraživanja na Akademiji umetnosti u Oslu od 2015. do 2018. godine. Pisala je za mnogobrojne novine, časopise, kataloge i druge publikacije. Dobitnica je 2009. nagrade Valter Hops za kustoska ostvarenja. Na jesen 2010. godine Sternberg pres objavio je knjigu Selected Maria Lind Writing.
Kustoski kurs i seriju javnih predavanja inicirala Biljana Ćirić, predavanje Marije Lind omogućili su MSUB i Ambasada Švedske. Kustoski kurs Šta kustosiranje može/treba da bude? je dugoročni projekat koji je pokrenula Biljana Ćirić, uz podršku i saradnju sledećih partnerskih institucija: generalnog pokrovitelja projekta Wiener Städtische, partnera poput Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, Irskog bijenala savremene umetnosti „Eva Internešenal”, Muzeja Zepter, između ostalih. Projekat se realizuje uz podršku Italijanskog instituta za kulturu u Beogradu, Ambasade Kraljevine Holandije u Beogradu, Austrijskog kulturnog foruma, Fondacije Hajnrih Bel i Hestia – biroa za umetnost i geopolitička ukrštanja, EUNIC Srbija, između ostalih.
