Otvaranje u utorak, 25. septembra u 19:00 u Galeriji Doma omladine Beograda - Nizom raznovrsnih mehaničkih i prostetičkih sposobnosti novi tehnološki mediji doprinose dramatičnom prevazilaženju ograničenja i proširivanju mogućnosti ljudske percepcije, koja nas uvodi u nove vizuelne i estetske doživljaje. Usled prekomerne upotrebe tehničkih pomagala (kamera, telefona, fotoaparata itd.) naviknuti smo da svet posmatramo kroz tehnološka sočiva u kome se svakodnevni narativi pretvaraju u kontrolisane i proračunate algoritme, koji nas uvode u polje iluzije i parališu fenomenološku obradu informacija.
Pasivno obrađivanje čulnih impulsa i fragmentarni doživljaji celine čine da naše oči postaju sve manje korespodentne sa ostatkom našeg tela. Ono što je predmet istraživanja ove izložbe jeste kako se psihološke i emotivne jedinice vremena mogu iz stanja fluidnosti i efemernosti preneti u polje statičkog delovanja i pasivnog doživljaja.
Ideja za saradnjom na izložbi javila se kao zajednička potreba dvoje umetnika, Nataše Galečić i Nemanje Nikolića, da uspostave vizuelni dijalog između svojih suprotstavljenih pozicija posmatrača i podele svoja iskustva putovanja. Nemanjino putovanje se odvija kroz filmski kadar i uslovljeno je tehničkim aparatusom – njegove slike su zapravo prikazi iskustava gledanja filmova (neki od njih su Vertigo i North by Northwest Alfreda Hitchcocka, The French Connection Williama Friedkina, itd.), pri čemu umesto filmskih sadržaja u prvi plan stavlja svoj unutrašnji doživljaj filma – njegov grafički ritam. Na taj način on dekonstruiše pokretnu sliku i njene audio-vizuelne efekte pretvara u ritmičke kodove i geometrijske forme.
Nasuprot tome stoji Natašino fenomenološko putovanje kroz prostor. Kao putnik, koji živi između jednog i drugog privremenog mesta boravka, vrlo često se nalazi u poziciji posmatrača ili posetioca, stranog tela koje je simultano i prolaznik i činilac određenog sistema. U tim momentima mobilnosti njeno telo zauzima jedan međuprostor u kome relacije između prostornih elemenata čine zapravo njenu stvarnost. U instalacijama koje stvara nastoji da svoje putne zapise (neprestane tenzije između blizine i daljine, posmatranja i nastanjivanja, oka i zemlje) pretoči u ritmičke mape koje prenose sliku novog sveta pretrpanog fragmentarnošću informacija, i prikaže kondenzovane forme unutar kojih je savremeni ljudski život ispregrađivan.
Snažna veza između radova ova dva umetnika vidljiva je upravo u obostranom interesovanju za preispitivanje mogućnosti samog medija slike i njene percepcije u eri tehnologija i globalnih komunikacija. Vizuelnu korespodenciju, u zajedničkom izlagačkom prostoru, Nataša i Nemanja nastoje da pretvore u prostorni događaj čiji likovni i konceptualni sadržaji omogućavaju da se svesnim i/ili nesvesnim samoispitivanjem obuhvate motivi kao što su vreme, ritam, boja, zapis, i distanca. Transponovanjem ličnih doživljaja filma i grada u prostor galerije umetnici otvaraju zonu međudelovanja sa potencijalom za novu, neočekivanu reakciju i događaj.
Izložba traje do 12. oktobra 2018.
