Od 4. septembra u 19:00 do 21. septembra 2018. u Galeriji Doma omladine Beograda - Ja volim ptice & Strah od letenja. Umetnici: Vladimir Veljašević i Nikola Velicki a Kustos: Jelena Spaić. Letnji program Galerije Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu je nakon 10 godina i preko 30 izložbi napustio sigurnu poziciju Galerije i Izloga FLU i otisnuo se u nepoznato. Postao je Nomadski letnji program. Ovo je drugi!
Ja volim ptice
Svaka strast se graniči sa haosom, a kolekcionarska strast se graniči s haosom sećanja.[1]
Vladimir Veljašević i Nikola Velicki obilaze skadišta, formalna i neformalna mesta pijačne i ulične prodaje (ne)potrebnih stvari. Nađene predmete koriste kao materijal za svoja umetnička dela. Odbačeni objekti postaju ideogrami kolekcionarskog mišljenja, merne jedinice vremena sakupljača koje protiče od ulova do ulova. Njihova istorija je sva od nagoveštaja.
Rattle on the rusty pipes, wake ’em up give them a fright, they can’t just shake off like a scary dream, they have most every night.[2]
Oba umetnika inkorporiraju, recikliraju, sklapaju i modifikuju različite predmete: stare mašine za mlevenje mesa, tuševi, slavine, konzole, navoji i katanci postaju steampunk roboti. Od krhotina sunca i ostataka drugih letelica odmiče avion dalje nego što očekujemo.
Veljaševićevi mozaički roboti dolaze iz prošlosti u kojoj se budućnost desila ranije. [3] Evociraju dadaističke lutke i kostime, readymade skulpture i setove utopijskih i distopijskih survivera književnosti, stripa i filma.
Postapokaliptični narativi pored eshatološke psihoze izazvane krajem vremena, krajem istorije i krajem sveta koji smo poznavali, zasnovani su istovremeno na konceptu apokaliptičke destrukcije, ali i ideje novog početka u novom svetu. Ili: Izgubiš život- dobiješ život, kao u fliperu/ video igrici. Ovu nedoumicu u pogledu toga da li neposredno predstoji katastrofa ili izbavljenje roboti i sve što ih okružuje ostavljaju posmatraču.
Define a way, you’ll find a way no matter what I say [4]
Ikonografiju dopunjuje monumentalan strip prizor. Jedan trenutak nastaje iz drugog, uzroci i posledice stvaraju lančanu reakciju koja je izrasla iz prošlosti u budućnost. Platnena kulisa stena je zaslepljujuća, radosna i zastrašujuća simetrija još jednog variacionog principa proračunavanja gde ćemo konačno završiti da bi mogli da izaberemo pravac kojim ćemo se kretati.
Try to forget what’s in the past, tomorrow is here
Orange sky above lighting your way
There’s nothing to fear
This is that fresh, that fresh feeling… [5]
Sagrađen od second hand trivijalnosti prošlosti i futurističkih prefiksa, smešten precizno između utopije i distopije Veljaševićev segment izložbe je i opominjuća, ali šarmantna subverzija konteksta globalne konzumerističke, političke i ekološke osvešćenosti. Svaka sličnost sa sadašnjim vremenom ipak nije slučajna.
Strah od letenja
Kolektivno kolekcionarsko višeglasje uzdrmava značenja, koleba ih i usložnjava. Dva pristupa kolektiranja i onog što iz njega proizilazi, prikazana istovremeno na ličnost gledaoca prebacuju veliki deo slobode i odgovornosti za sagledavanje, sklapanje i tumačenje mozaika celine.
We looked down on the earth and all its schemes…
We swoop down below the clouds, destination unknown
And then she says let’s go home. [6]
Nikola Velicki sakuplja letelice, od replika ornitoptera do maketa aviona na daljinsko upravljanje. Odpadništvo (obilasci odpada) doveli su ga do izrade pisti, aviona i ptica; do semantike letećih objekata sastavljenih od fragmenata neostvarene celine. Nikolin pattern značenjskih interpretacija opštih snova i želja o letu, multiplikovan je u različitim medijima ne bi li očvrsnuo u neumitnoj koliziji sa realnošću. Taj destabilišući intuitivno-vizuelni narativ uvodi posmatrača u krhki prostor umetničke reinterpretacije sna o letu. I neizbežnom padu.
Jelena Spaić
