Predstavljanje višemedijskih radova Marice Radojčić: Univerzalne mašine, slojevizam o opšte crte o njenoj umetnosti u utorak, 16. janura 2017, u 20h u Maloj sali, SKC-a. Prezentacija radova i razgovor sa autorkom i Mihailom Ristićem, umetnikom i teoretičarem umetnosti. U okviru ovog ciklusa Sekcija proširenih medija ULUS i SKC predstavljaju stvaraoce u oblasti višemedijske umetnosti.

Polimediji, višemediji, transmediji, intermediji, prošireni mediji, kao i multimediji su alternativni termini kojima se mapiraju prakse koje još uvek predstavljaju izazov teoriji i istoriji umetnosti, u velikoj meri zarobljenim u okviru modernističke paradigme koja na naglašen način insistira na medijskim podelama u stvaralaštvu.

Predmet ovog razgovora je umetnički rad Marice Radojčić, kao i teorijske pretpostavke njenog rada. Tako, u vezi sa radom Univerzalne mašine, ona postavlja sledeća pitanja: „Možemo li se približiti neprekidnosti? Ili je to samo nemogući san? Na kojoj vrsti logike bi takav jedan pristup bio zasnovan? Više-vrednosnoj? Rasplinutoj? Intenzionalnoj? Ili je nužno izmisliti potpuno novu logiku? A možda će digitalno zauvek ostati samo eho analognog?“ Objašnjavajući slojevizam, kao oznaku za karakter svojih radova, ona tvrdi sledeće: „Svako umetničko delo je nosilac značenja; do značenja umetničkog dela dospeva se postupno shvatanjem (saznavanjem) pojedinih slojeva; redosled saznanja ne mora biti isti kao redosled nastanka – ne mora se poklapati sa redosledom koji je umetnik zamislio; gledalac ima slobodu i mogućnost da u delu otkrije neko drugo znače koje umetnik nije predvideo; shvatanje umetničkog dela ne podrazumeva shvatanje svih slojeva.“ Što se tiče opštih ideja koje se pojavljuju u njenom radu, ona ističe: „beskonačnost, smrt, jezik, grananje i ljudske granice“.